Milica se useljava u staru zgradu u centru grada. Bojažljivo čuva svoju tajnu, dok stanari pokazuju neobične sklonosti. Milica počinje da zazire od njih jer ne čuju buku koja dolazi svake večeri iz zaključanog stana iznad njenog. Pokušavajući da otkrije izvor buke, Milica nailazi na traume svakog stanara, ali se i suočava sa svojim strahovima.

„Ako se piše iz potrebe za ekspresijom, ne razmišljam o konačnom cilju, već o potrebi da nešto izrazim“, rekla je Tijana Kondić. „Ova priča je dugo nastajala, inspirisana istinitim događajem koji mi se desio. Bio je to problem sa komšinicom koja nije želela da otvori vrata, a imala je kvar u kupatilu zbog čega mi je plafon poplavio. Stvorila se ideja o ženi koja manipuliše stanarima u zgradi. Međutim, shvatila sam da treba da budem glavna junakinja, odnosno devojka kojoj se sve to događa, koja se useljava u zgradu. Ona je isto pisac, prolazi kroz sve što sam i ja prolazila dok sam pisala ovu priču, i taman kad pomisli da je u toj zgradi čeka novi početak i da će završiti roman, čuje nesnosnu buku iz stana iznad.“

Rad urednika Zorana Penevskog na ovoj knjizi je počeo tako što mu je Tijana prišla sa pitanjem da li je gledao film „Stanar“ Romana Polanskog. „To je film koji mi je otvorio vrata u svet filmske umetnosti, koji me je naučio kako se gledaju filmovi. U filmu jedinka biva samlevena od društva u koje je ušla, a u Tijaninom romanu junakinja je zapravo besan lik koja pokušava da se izbori sa bukom u kojoj se nalazi, čime roman dobija naelektrisanu atmosferu. Tijana je to vešto uradila da vi kao čitalac niste svesni da li gledate maštu, da li je stvarnost pomerena ili je to zaista realna priča na koju se određene scene nadograđuju. Zbog toga je šokantan obrt na kraju još veštije izveden.“

„Milica je nesrećan lik, neko ko i dalje veruje u ideale, pravi fantaziju i koristi svoj rad da bi stvorila jedini svet u kojem može da opstane, metaforično, jer se u stvarnosti suočava sa razočaranjima i duševnim povredama. U njenoj melanholiji, međutim, ima i radosti i ironije, ona na svet ponekad gleda i sarkastično, pa posmatrajući svoje komšije, domaštava detalje kojim ih čini zanimljivijim nego što zaista jesu. Zgrada u kojoj žive je metafora društvenog i psihološkog okvira u kojem svi živimo. To je mesto u kojem je zatvorena, to jest samu sebe zatvara zbog buke. Postoje brojni arhetipski likovi koji se nalaze u mnogim mestima“, dodala je Kondićeva.

„Još jedan kratak ali ključan deo u kojem je Tijana otišla korak dalje jeste pojavljivanje jednog vrlo apstraktnog lika, Straha, u nekoliko scena koje su apsolutno čist horor. Milica u susretu s njim izgovara ključnu rečenicu: ’Najdublji od svih strahova je bio strah od napuštanja, čak i od napuštanja buke’, i to je zapravo čvorište oko kojeg se plete cela knjiga. Umetnica se nalazi izolovana da bi bila umetnica, ali sve što je okružuje, što je nasuprot njoj, jeste ’buka’“, rekao je Penevski.

Roman „Buka“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.