Pored autorke, ovom prilikom govorila je i urednica Lagune Dubravka Dragović Šehović, a odlomke je čitala učenica Una Simić.

Od Ljiljane Šarac, autorke literarnih ostvarenja – „Đurđevim stopama“, „Dok svetac bdi“, „Zid tajni“ i romana prvenca za decu i mlade „Anđeo s jednim krilom“, stigla je i nova knjiga „Nije mi ovo trebalo“, društveno-koristan roman za tinejdžere, koji će vas osvojiti razigranošću i vedrinom. Priča prati osmaka Bojana koji preuzima krivicu nakon jednog nestašluka u školi, iako ga nije počinio, a nakon čega mu sleduje društveno-koristan rad.

Kako je objasnila autorka, za razliku od prethodnog „Anđela s jednim krilom“, koji je imao potresnu i snažnu porodičnu priču, ovaj roman je razigran i vedar.

„Ne moraju sve knjige za decu da budu edukativne, ozbiljne, angažovane, da pretenduju za nagrade… Želela sam da napišem jednu životnu priču, a tu životnost donosi mi rad u učionici. Velika je prednost kada ste svakodnevno sa decom, malo toga moram da izmišljam, pred sobom imam prototipove za deset romana. Privilegovana sam jer sam na izvoru inspiracije“, priznala je književnica.

Svog junaka Bojana opisala je kao srčano, nesebično, dobro biće kakvih je mnogo u njenoj učionici.

Urednica Lagune Dubravka Dragović Šehović ocenila je da Ljiljana Šarac savršeno razume mlade, te lako na papir prenosi njihov govor, njihova interesovanja, želje, nade…

„Dijalozi su životni, laki, razumljivi… Ljilja je majstor kada su dijalozi u pitanju. Roman je pun jakih ženskih likova, dobrih, vaspitanih klinaca, a sve je na savršen način protkano muško-ženskim odnosima. Bojan je dobra duša, ali je i okružen sjajnom decom koja cene njegovu plemenitost i ne ismevaju je. Kao što su i deca razigrana i vedra, takav je i ovaj roman, prijemčiv za sve“, kazala je Dragović Šehović.

Kada je reč o jeziku i stilu pisanja, Ljiljana Šarac je istakla da sve „upija“ iz učionice:

„Mora se znati mera u svemu. Ne smemo ni mi preterivati samo da bismo bili trendi i da bismo se dodvorili klincima. Oni sve odmah osete, prepoznaju šta je veštačko, neiskreno, neistinito.“

Posebno joj je bilo važno, kako je dodala, da oba romana budu na ćirilici.

„Ako ste profesor srpskog jezika i književnosti, svesni ste značaja ćirilice za vaš narod i kulturu. Zato o ćirilici govorim s mnogo pijeteta, ljubavi i strasti i bila sam izuzetno srećna kada mi je u Laguni ponuđeno da biram. To je bilo pitanje profesionalne časti“, navela je autorka.

Upitana kako vidi današnje mlade, kazala je da smo često bili skloni primedbama na njihovo ponašanje, ali da se u poslednje vreme tačno vidi kakvi su zaista:

„Mladi su sjajni, oni su naša budućnost i to lepa, jer ih krase saosećajnost, vizionarstvo, hrabrost, ljubav. Kada uđete u zbornicu, bavite se platama, zapisima, ocenama, kaznama – mrakom. A kada uđete u učionicu – vi ste okruženi svetlošću. Deca će da pričaju dobre šale, novosti, planove, akcije… S njima nikada nije dosadno, u njima je iskonska dobrota, čak i oni mangupi, „negativci“ su u stvari samo deca, nekad neshvaćena, nesrećna, zapostavljena, ali su sva željna ljubavi i podrške...“

Šarac je istakla da je važno da kolege prosvetari znaju kako deca mogu da se vežu za njih i zato moraju da budu svesni odgovornosti i poverenja.

„Neverovatna je privilegija i nagrada za sve što radite to što sa vama dele tu dobru energiju i smeh. Učionica je sveto mesto i nema ništa lepše od nje! Sve drugo je trnje. Diskretno u ovoj knjizi progovaram i o tome kroz koje muke prosvetari prolaze, svi ti izveštaji, telegrami, spisi, ocene, kao da smo se pretvorili u Kafkin ’Proces’. Htela sam da pokažem koliko je sve to besmisleno, a da su deca najvrednije što imamo“, zaključila je Ljiljana Šarac.