Igor Marojević naveo je da po njemu digitalni realizam predstavlja otklon od sajbermisticizma, SF-a i drugih pravaca u kojima je internet prikazan kao fantastičko sredstvo. Autor bestselera „Beograđanke“ smatra da je internet punopravni deo savremene svakodnevice u kojoj se ne zna gde prestaje oflajn život a počinje onaj koji se nazivao virtualnim, a sada ih oba valja smatrati „reallifeom“.

Aleksandar Ilić je, između ostalog, istakao da savremeni čovek na radikalno drugačiji način organizuje i provodi vreme nego onaj iz predinternetske ere, da se javljaju nove navike i obrasci ponašanja kao i da je u romanu „PR“ nastojao da prikaže tipičnog predstavnika ranog digitalnog doba. To je čovek koji je nezamisliv bez interneta i društvenih mreža. U tom smislu Ilić je napravio paralelu sa analognim svetom: „kad se neko od Floberovih junaka zaljubi pa uveče zbog ljubavnih jada ne zna šta da radi, on onda do kasno u noć šeta gradom, odlazi pred kuću devojke u koju je zaljubljen i čeka da se njena senka pojavi na prozoru. Danas se umesto šetanja skroluje i čeka se bilo kakav post na Facebooku ili nekoj drugoj društvenoj mreži da bi se lajkovanjem ostvario inicijalni kontakt i započelo, barem prijateljstvo“. Autor prvog romana digitalnog realizma pojasnio je i da su te opsesije dovoljno drugačije da zasluže da budu tretirane kao punopravni prozni motivi savremene književnosti.

Dušan Nedeljković smatra da će digitalni realizam postati značajan pokret savremene književnosti, a tome kao prilog služi činjenica da su Beograđanke i PR prevedeni na makedonski i da se prevodi na slovenački jezik, kao i to što će blok digitalnog realizma biti preveden i objavljen u specijalnom broju najznačajnijeg meksičkog književnog časopisa Luvina, kako je najavio Igor Marojević. Aleksandar Ilić je tvorac termina digitalni realizam čija je prva objavljena knjiga „Beograđanke“ Igora Marojevića.