Divljenja vredna knjiga kojoj se uvek treba vraćati: „Skerletno slovo“ u prodaji od 20. juna
Nova knjiga u Laguninoj ediciji „Za sva vremena“ koja nudi čitaocima priliku da se podsete ili upoznaju sa delima klasične književnosti ali i ostvarenjima koje danas nazivamo „savremenim klasicima“, nesumnjivo je „Skerletno slovo“ američkog pisca Natanijela Hotorna koji je stvarao sredinom 19. veka.
Ovo remek-delo američke književnosti govori o životu Ester Prin. Stroga puritanska zajednica u kojoj živi ju je javno osudila da grudima nosi izvezeno jarkocrveno slovo A, obeležje srama zbog vanbračnog deteta koje je rodila.
U junu 1642, u puritanskom Bostonu, grupa ljudi se okuplja da prisustvuje javnom vređanju Ester Prin, mlade žene koju je zajednica osudila zbog preljube. Iako prisiljena da na grudima nosi jarkocrveno obeležje srama, ona uporno odbija da otkrije ko je otac njenog deteta. Gledajući prisutne meštane na trgu, Ester primećuje niskog, unakaženog muškarca i u njemu prepoznaje svog davno izgubljenog muža za koga je mislila da je poginuo. Povređen i besan, on će učiniti sve da pronađe ženinog ljubavnika i natera ga da s njom podeli sramotu. Majstor simbolike i ubedljivog pripovedanja, Natanijel Hotorn u ovom remek-delu američke književnosti pripoveda o složenosti greha i krivice, kao i (ne)mogućnosti pomirenja i praštanja.
Inače, po ovom klasiku iz 19. veka snimljen je i čuveni film s Demi Mur u glavnoj ulozi.
Natanijel Hotorn je rođen 1804. u Sejlemu u Masačusetsu, u uglednoj i imućnoj porodici. Kada je počeo da piše fikciju, građu je pronalazio u biografijama svojih predaka i istoriji kolonijalne Nove Engleske. Smatrajući krivicu, stvarnu ili zamišljenu, otvorenu ili prikrivenu, univerzalnim ljudskim iskustvom, Hotorn ju je često problematizovao u svojim delima. Njegov intelektualni i umetnički integritet posebno su cenili savremenici poput Hermana Melvila koji mu je posvetio roman „Mobi Dik“, ali i neki od najznačanijih pisaca potonjih generacija, kao što su Henri Džejms i Vilijam Fokner.
„Skerletno slovo“ je objavljeno 1850. godine, a Laguna ovu knjigu donosi čitaocima u prevodu Vladislava Savića. Roman možete pronaći od četvrtka 20. juna u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
Ovo remek-delo američke književnosti govori o životu Ester Prin. Stroga puritanska zajednica u kojoj živi ju je javno osudila da grudima nosi izvezeno jarkocrveno slovo A, obeležje srama zbog vanbračnog deteta koje je rodila.
U junu 1642, u puritanskom Bostonu, grupa ljudi se okuplja da prisustvuje javnom vređanju Ester Prin, mlade žene koju je zajednica osudila zbog preljube. Iako prisiljena da na grudima nosi jarkocrveno obeležje srama, ona uporno odbija da otkrije ko je otac njenog deteta. Gledajući prisutne meštane na trgu, Ester primećuje niskog, unakaženog muškarca i u njemu prepoznaje svog davno izgubljenog muža za koga je mislila da je poginuo. Povređen i besan, on će učiniti sve da pronađe ženinog ljubavnika i natera ga da s njom podeli sramotu. Majstor simbolike i ubedljivog pripovedanja, Natanijel Hotorn u ovom remek-delu američke književnosti pripoveda o složenosti greha i krivice, kao i (ne)mogućnosti pomirenja i praštanja.
Inače, po ovom klasiku iz 19. veka snimljen je i čuveni film s Demi Mur u glavnoj ulozi.
Natanijel Hotorn je rođen 1804. u Sejlemu u Masačusetsu, u uglednoj i imućnoj porodici. Kada je počeo da piše fikciju, građu je pronalazio u biografijama svojih predaka i istoriji kolonijalne Nove Engleske. Smatrajući krivicu, stvarnu ili zamišljenu, otvorenu ili prikrivenu, univerzalnim ljudskim iskustvom, Hotorn ju je često problematizovao u svojim delima. Njegov intelektualni i umetnički integritet posebno su cenili savremenici poput Hermana Melvila koji mu je posvetio roman „Mobi Dik“, ali i neki od najznačanijih pisaca potonjih generacija, kao što su Henri Džejms i Vilijam Fokner.
„Skerletno slovo“ je objavljeno 1850. godine, a Laguna ovu knjigu donosi čitaocima u prevodu Vladislava Savića. Roman možete pronaći od četvrtka 20. juna u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
