Dobro došli u zemlju rimskih careva – održana promocija knjige „Purpur imperije“
Promocija knjige „Purpur imperije“ dr Duška Lopandića održana je 7. jula u Delfi knjižari SKC pred brojnom publikom. Osim autora, o knjizi su govorili i dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, dr Ratomir Milikić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, i dr Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu.
Teško je pronaći u celokupnoj istoriji period kada su ljudi iz naših krajeva, naši prethodnici i bar po geografskom poreklu zemljaci toliko uticali na sudbinu evropske civilizacije i pravac u kojem će se kretati svet kao u periodu pod rimskom vlašću. „Purpur imperije“ je priča o tim ljudima i o tom vremenu, o našim krajevima i značaju koji je ovaj prostor imao na mapi istorije.
Ideja Duška Lopandića bila je da na popularan i čitljiv način oživi to značajno doba za istoriju Evrope. „To je bio ključan period u istoriji antičke civilizacije, preloman period koji je jedno veliko carstvo potpuno transformisao, a u toj transformaciji ljudi koji su u to doba vladali Rimom su u prvom redu vodili vojske, legije, ali su neki od njih imali i izuzetan državnički dar. Želeo sam da prikažem živote i karijere tih ljudi, šta je Rim značio u to doba, ali šta znači i danas, ne samo zato što se još uvek čitaju rimski autori već i zato što na razne načine živimo i shvatamo svet na način na koji su to činili i Rimljani. Kada čitamo Marka Aurelija, sa kojim počinje ova priča o poznom Rimskom carstvu, čitamo nekoga ko nam je mentalno blizak iako je živeo pre dve hiljade godina i bio car. Mnoge rečenice koje je zapisao u dnevniku liče na nešto što bi napisali naši savremenici.“
Miomira Koraća je knjiga „Purpur imperije“ pridobila već samim naslovom. „Ova knjiga me je prijatno iznenadila načinom na koji je napisana, jer saznajete nešto što je iznad čistih faktografskih podataka. Pred vama se otvara svet na način koji vas obogaćuje, saznajete i o psihologiji tih rimskih imperatora, o vremenu koje je nekad bilo, pa uviđate da se ništa ne menja, još od neolita, pa mislite da civilizacija ne ide napred, ali nije tako. Ona se ne kreće linearno, i te kako smo napredovali. Duško je ovom knjigom uspeo ono što mnogi koji se bave samo istoriografskim faktima nisu – produbio nam je saznanje o ovom periodu.“
Većina rimskih careva tokom III i IV veka naše ere poticala je sa prostora današnje Srbije, odnosno sa šireg prostora Balkana. U dramatičnim promenama koje su pogodile Rimsku imperiju ti ljudi su igrali ključnu ulogu i odredili ne samo budućnost Rimskog carstva nego i sudbinu hrišćanstva i kasnije čitave Evrope. Car Konstantin Veliki bio je tek jedan od dvadesetak rimskih careva rođenih na našim prostorima, poput Galerija, Proba, Konstancija, Maksimijana, Aurelijana, Licinija, Gracijana, Konstansa, Jovijana i drugih.
„Duško Lopandić je vredan hroničar istorije kako Srbije tako i ovih prostora“, smatra Ratomir Milikić, „i to čini na vešt i lak za čitanje način, lepim književnim jezikom. Knjiga se sastoji od mnoštva laganih priča koje se nadovezuju jedna na drugu. Nama su potrebne knjige koje su naučno i istorijski utemeljene, a opet dovoljno lagano napisane da ih čita šira čitalačka publika. Ovo je knjiga koja govori o izuzetno kompleksnom periodu rimske istorije, trenutku kada veliko univerzalno carstvo na Mediteranu prebacuje težište na ove prostore, postaje na drugačiji način uređeno, a vladari ovog doba potiču baš sa ovih prostora. Ovakva knjiga populariše nauku i vreme iza nas, što se kod nas i dalje ne događa na zadovoljavajućem nivou.“
Carevi sa ovih podneblja su poznati i kao „vojnički carevi“ jer nisu bili plemenitog porekla, ali su se zahvaljujući vojnoj veštini uzdigli do najviših titula, pa i imperatorske. „Kada gledamo tih osamnaest careva, vidimo transformaciju Rimskog carstva, od Rima kao centra imperije, koji se potom pomera prema obodu carstva, da bi bili u svakom trenutku spremni da se suprotstave varvarima koji su pokušavali da zauzmu delove imperije. Knjiga počinje simbolično Markom Aurelijem, carem iz Rima, koji umire na ovom podneblju, u Sirmijumu, a postoji i momenat u knjizi kada Dioklecijan, veliki car reformator, tek nakon dvadeset godina vladavine prvi i poslednji put odlazi u Rim“, rekao je Mihail Arandarenko.
U ovoj knjizi se govori ne samo o brojnim i važnim rimskim carevima poreklom iz naših krajeva već i o mnogim drugim važnim temama iz rimskog doba, koje su na razne načine povezane sa našim vremenom – o crkvenim saborima održanim na ovom prostoru, o svecima iz naših krajeva, gradovima, o putevima i građevinarstvu, o legijama, vojsci itd. Ovo je jedinstvena povest kako su ljudi iz naših krajeva spasli i obnovili evropsku civilizaciju. Rimska civilizacija i dalje živi u našoj svakodnevici, od Singidunuma do Naisa i dalje hodamo njihovim stopama“, rekao je Lopandić.
Ideja Duška Lopandića bila je da na popularan i čitljiv način oživi to značajno doba za istoriju Evrope. „To je bio ključan period u istoriji antičke civilizacije, preloman period koji je jedno veliko carstvo potpuno transformisao, a u toj transformaciji ljudi koji su u to doba vladali Rimom su u prvom redu vodili vojske, legije, ali su neki od njih imali i izuzetan državnički dar. Želeo sam da prikažem živote i karijere tih ljudi, šta je Rim značio u to doba, ali šta znači i danas, ne samo zato što se još uvek čitaju rimski autori već i zato što na razne načine živimo i shvatamo svet na način na koji su to činili i Rimljani. Kada čitamo Marka Aurelija, sa kojim počinje ova priča o poznom Rimskom carstvu, čitamo nekoga ko nam je mentalno blizak iako je živeo pre dve hiljade godina i bio car. Mnoge rečenice koje je zapisao u dnevniku liče na nešto što bi napisali naši savremenici.“
Miomira Koraća je knjiga „Purpur imperije“ pridobila već samim naslovom. „Ova knjiga me je prijatno iznenadila načinom na koji je napisana, jer saznajete nešto što je iznad čistih faktografskih podataka. Pred vama se otvara svet na način koji vas obogaćuje, saznajete i o psihologiji tih rimskih imperatora, o vremenu koje je nekad bilo, pa uviđate da se ništa ne menja, još od neolita, pa mislite da civilizacija ne ide napred, ali nije tako. Ona se ne kreće linearno, i te kako smo napredovali. Duško je ovom knjigom uspeo ono što mnogi koji se bave samo istoriografskim faktima nisu – produbio nam je saznanje o ovom periodu.“
Većina rimskih careva tokom III i IV veka naše ere poticala je sa prostora današnje Srbije, odnosno sa šireg prostora Balkana. U dramatičnim promenama koje su pogodile Rimsku imperiju ti ljudi su igrali ključnu ulogu i odredili ne samo budućnost Rimskog carstva nego i sudbinu hrišćanstva i kasnije čitave Evrope. Car Konstantin Veliki bio je tek jedan od dvadesetak rimskih careva rođenih na našim prostorima, poput Galerija, Proba, Konstancija, Maksimijana, Aurelijana, Licinija, Gracijana, Konstansa, Jovijana i drugih.
„Duško Lopandić je vredan hroničar istorije kako Srbije tako i ovih prostora“, smatra Ratomir Milikić, „i to čini na vešt i lak za čitanje način, lepim književnim jezikom. Knjiga se sastoji od mnoštva laganih priča koje se nadovezuju jedna na drugu. Nama su potrebne knjige koje su naučno i istorijski utemeljene, a opet dovoljno lagano napisane da ih čita šira čitalačka publika. Ovo je knjiga koja govori o izuzetno kompleksnom periodu rimske istorije, trenutku kada veliko univerzalno carstvo na Mediteranu prebacuje težište na ove prostore, postaje na drugačiji način uređeno, a vladari ovog doba potiču baš sa ovih prostora. Ovakva knjiga populariše nauku i vreme iza nas, što se kod nas i dalje ne događa na zadovoljavajućem nivou.“
Carevi sa ovih podneblja su poznati i kao „vojnički carevi“ jer nisu bili plemenitog porekla, ali su se zahvaljujući vojnoj veštini uzdigli do najviših titula, pa i imperatorske. „Kada gledamo tih osamnaest careva, vidimo transformaciju Rimskog carstva, od Rima kao centra imperije, koji se potom pomera prema obodu carstva, da bi bili u svakom trenutku spremni da se suprotstave varvarima koji su pokušavali da zauzmu delove imperije. Knjiga počinje simbolično Markom Aurelijem, carem iz Rima, koji umire na ovom podneblju, u Sirmijumu, a postoji i momenat u knjizi kada Dioklecijan, veliki car reformator, tek nakon dvadeset godina vladavine prvi i poslednji put odlazi u Rim“, rekao je Mihail Arandarenko.
U ovoj knjizi se govori ne samo o brojnim i važnim rimskim carevima poreklom iz naših krajeva već i o mnogim drugim važnim temama iz rimskog doba, koje su na razne načine povezane sa našim vremenom – o crkvenim saborima održanim na ovom prostoru, o svecima iz naših krajeva, gradovima, o putevima i građevinarstvu, o legijama, vojsci itd. Ovo je jedinstvena povest kako su ljudi iz naših krajeva spasli i obnovili evropsku civilizaciju. Rimska civilizacija i dalje živi u našoj svakodnevici, od Singidunuma do Naisa i dalje hodamo njihovim stopama“, rekao je Lopandić.
1/16
Knjigu „Purpur imperije“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
