Drugo izdanje autobiografije Mateje Kežmana „Samo mi Bog može suditi“ uskoro u prodaji
Krajem prošle godine objavljena je autobiografija Mateje Kežmana „Samo mi Bog može suditi“ u kojoj je Kežman otkrio razne detalje iz svog života i karijere.
Posle dvadeset dana od objavljivanja u štampi je drugo izdanje knjige i novih 2.000 primeraka.
Mateja Kežman je jedno od imena koje je svakako obeležilo kraj 90-ih godina i početak novog milenijuma u srpskom fudbalu. Nekadašnji napadač Partizana, čije se ime i danas skandira na tribini, čovek je koji je svojevremeno napravio najveći transfer u istoriji srpskog fudbala, koji je na Evropskom prvenstvu 2000. godine isključen posle samo 30-ak sekundi, koji je igrao u mnogim zemljama, ali je u holandskom PSV-u ostavio najdublji trag...
Autobiografija Mateje Kežmana zapravo je hronologija jedne velike karijere, ulepšane golovima i svetskim klubovima u kojima je ovaj fudbalski as igrao, ali i pomućene nesporazumima, saplitanjem i grubom igrom izvan terena. Ova ispovest ostavlja čitaoca bez daha jer otkriva javnosti mnoge nepoznate pojedinosti iz svlačionica PSV-a, Čelsija, Atletika iz Madrida, Fenerbahčea, a istovremeno predstavlja nesvakidašnji razvojni put talentovanog i harizmatičnog igrača koji je sa pet klubova osvojio šest titula i sa četiri kluba učestvovao u Ligi šampiona...
U knjizi „Samo mi Bog može suditi“ Kežman otkriva da ga je svojevremeno htela Crvena zvezda, ali da je on želeo samo u Partizan. Mada, priznaje: „Da me, ipak, nije zvao Partizan, otišao bih u Crvenu zvezdu. Da li bih pogrešio? Ne znam. Znam samo da srce ne možeš da prevariš.“
U svojoj autobiografiji Kežman se prisetio i svog prvog „večitog derbija“, kada je dao gol Crvenoj zvezdi i kako je proslavio gol imitirajući pucanje iz mitraljeza okrenut prema severnoj tribini stadiona u Ljutice Bogdana.
O tome zašto Gusa Hidinka smatra svojim „drugim ocem“, kako je Vujadin Boškov, kao selektor „znao samo ime Siniše Mihajlovića od svih reporezentativaca“, zašto je Gerecu dao otkaz, kako se pod tušem hvatao za gušu sa Murinjom, zbog čega je s Vidićem „lomio kolena“ na svetskom prvenstvu u Nemačkoj, zašto sebi ne može da oprosti prelazak u Pari Sen Žermen – samo su neki intrigantni delovi jedne uzbudljive životne priče iz života Mateje Kežmana koju možete pročitati u njegovoj autobiografiji „Samo mi Bog može suditi“.
Posle dvadeset dana od objavljivanja u štampi je drugo izdanje knjige i novih 2.000 primeraka.
Mateja Kežman je jedno od imena koje je svakako obeležilo kraj 90-ih godina i početak novog milenijuma u srpskom fudbalu. Nekadašnji napadač Partizana, čije se ime i danas skandira na tribini, čovek je koji je svojevremeno napravio najveći transfer u istoriji srpskog fudbala, koji je na Evropskom prvenstvu 2000. godine isključen posle samo 30-ak sekundi, koji je igrao u mnogim zemljama, ali je u holandskom PSV-u ostavio najdublji trag...
Autobiografija Mateje Kežmana zapravo je hronologija jedne velike karijere, ulepšane golovima i svetskim klubovima u kojima je ovaj fudbalski as igrao, ali i pomućene nesporazumima, saplitanjem i grubom igrom izvan terena. Ova ispovest ostavlja čitaoca bez daha jer otkriva javnosti mnoge nepoznate pojedinosti iz svlačionica PSV-a, Čelsija, Atletika iz Madrida, Fenerbahčea, a istovremeno predstavlja nesvakidašnji razvojni put talentovanog i harizmatičnog igrača koji je sa pet klubova osvojio šest titula i sa četiri kluba učestvovao u Ligi šampiona...
U knjizi „Samo mi Bog može suditi“ Kežman otkriva da ga je svojevremeno htela Crvena zvezda, ali da je on želeo samo u Partizan. Mada, priznaje: „Da me, ipak, nije zvao Partizan, otišao bih u Crvenu zvezdu. Da li bih pogrešio? Ne znam. Znam samo da srce ne možeš da prevariš.“
U svojoj autobiografiji Kežman se prisetio i svog prvog „večitog derbija“, kada je dao gol Crvenoj zvezdi i kako je proslavio gol imitirajući pucanje iz mitraljeza okrenut prema severnoj tribini stadiona u Ljutice Bogdana.
O tome zašto Gusa Hidinka smatra svojim „drugim ocem“, kako je Vujadin Boškov, kao selektor „znao samo ime Siniše Mihajlovića od svih reporezentativaca“, zašto je Gerecu dao otkaz, kako se pod tušem hvatao za gušu sa Murinjom, zbog čega je s Vidićem „lomio kolena“ na svetskom prvenstvu u Nemačkoj, zašto sebi ne može da oprosti prelazak u Pari Sen Žermen – samo su neki intrigantni delovi jedne uzbudljive životne priče iz života Mateje Kežmana koju možete pročitati u njegovoj autobiografiji „Samo mi Bog može suditi“.
