„Šeretski i ironično, sentimentalno i nostalgično, ali ne i sa ravnodušne distance, Ljubomir Živkov kao tematsko-motivski ’naslednik’ Sremčeve proze na duhovit način demontira misterije i svog rodnog mesta i banatskog mentaliteta. Detinjstvo i odrastanje su životno doba kada se suočimo sa stvarima i pojavama koje deluju čudesno i bezmalo nezamislivo; kasnije fantazija stvarnosti postepeno postane razumljiva i predvidljiva. Slika o svetu koju ima pripovedač tek suočen s prvim znanjima o životu može se meriti sa najvećim svetskim čudima. U zadivljenom i ushićenom dečjem pogledu se kao u Markesovoj prozi mešaju fenomeni prirode, iskustva i tehnologije: u tom svetu ’novo vedro sijalo se lepše od srebra’, jedan sedmogodišnjak već je video ’barem jednog rođaka u mrtvačkom kovčegu’, a najveći iskorak iz svakodnevice je odlazak u svatove“ – obrazložio je žiri.

„Farkaždin“ Ljubomira Živkova je mozaik, zamišljen možda da bude crnobeli, kao žurnal koji je prethodio svakom filmu u lokalnom bioskopu „Omladinac“, jednom od rodnih mesta autorove poetike, ali se po njegovim rečima taj mozaik sam od sebe bojadisao: na njegovoj pozadini vide se i plavetnilo letnjeg neba, i zelenkasta voda Tamiša, i paradajz koji se u bašti crveni kao što bulke poziraju ispred polja žita, kroz proreze na kotarkama probija se zlatna boja kukuruza – i čitalac će se vratiti, ako je bivao u Banatu, jeziku sela i govoru paora, uživaće u šalama koje Banaćani najčešće prave na svoj račun, jer kad se smeješ sebi, nema ko da se ljuti…

„Drago mi je što me nagrada povezuje sa autorom ’Pop Ćire i pop Spire’“, otkrio nam je na početku Ljubomir Živkov. Autoru je Stevan Sremac „bliži nego Andrić, Pulicer ili Nobel“, a od juče je, kako kaže, „sve na svom mestu“. „Kad je jagma za mojim delom počela da jenjava – pretrnuo sam da bi mogla zamreti – obesio sam nos, ali sam se setio šta je Leonard Koen kazao o svom uspehu, po sećanju mom, varljivom: ’Da li to što toliko ljudi voli moju poeziju i muziku treba da me raduje, nisam li dužan da se možda i zabrinem: šta ako tolika moja popularnost znači da je moje delo osrednje?!’“.

„Tešio sam se da 'Farkaždin' ne nosi žig osrednjosti, uglavnom sam se morao pomiriti da je ono čime sam hteo da oživim jedan svet, ili da stvorim zaseban svet, samo još jedan dodatak ionako pretrpanoj stvarnosti“, u šaljivom maniru zaključuje jedan od laureata Nagrade „Stevan Sremac“ Ljubomir Živkov.