Hit serija „Vavilon Berlin“, zasnovana na romanima Folkera Kučera - neispričana priča o Nemačkoj i deceniji dekadencije pre nego što je sve otišlo u paramparčad
Čuveni nemački reditelj Tom Tikver, zajedno sa kolegama Ahimom fon Borisom i Henkom Handlegtenom, kreirao je raskošnu, ambicioznu, seriju „Vavilon Berlin“, najskuplju evropsku produkciju na neengleskom jeziku, koja je već osvojila veliku nagradu žirija na Međunarodnom TV festivalu u Kanu.
Zasnovana na detektivskim romanima nemačkog pisca Folkera Kučera, serija se dešava u Berlinu tokom zlatnih dvadesetih godina prošlog veka. Grad je tada bio na vrhuncu kulturnog razvoja, idealan teren za dekadenciju ali i utočište za stotine hiljada jevrejskih imigranata koji su tražili spas od progona u Rusiji i Istočnoj Evropi.
Glavni junak je temperamentni Gereon Rat (Folker Bruh), mladi policijski inspektor iz Kelna, koji 1929. biva prebačen u Berlin da bi raskrinkao obruč pornografije kojim upravlja ruska mafija. Zajedno sa stenografkinjom Šarlote Riter (Liv Liza Friz) i njenim partnerom, Brunom Volterom (Peter Kurt), Gereon se suočava sa zamršenom mrežom korupcije, dilovanja droge i trgovine oružjem. Poput mnogih drugih i naš junak nosi ožiljke iz Velikog rata: drhtavice i posttraumatski stresni poremećaj koje leči morfijumom. Kada upadne na nelegalno snimanje porno filma, izgleda da je pronašao krivca u reditelju Kenihu (Mark Hozeman), ali uskoro shvata da su u igri daleko podmuklije sile.
Dok dane provodi radeći za policiju, Šarlote se u noćima opija u dekadentnom klubu „Moka Efti“. Tu su i ruski muzičari, trockista sa revolucionarnim planovima kao i zlokobni dr Šmit (Jens Harcer) sa ožiljkom na licu, poput nekog Bondovog negativca... Pri tom, sve se dešava u vreme kada je najmodernijem i najnaprednijem društvu na svetu pretio sve prisutniji desničarski ekstremizam a svetska ekonomija bila na ivici propasti.
Tom Tikver, reditelj nagrađivanih filmova „Trči, Lola, Trči“, „Parfem“ i „Atlas oblaka“, kaže da je dugo želeo da istraži Nemačku posle Prvog svetskog rata, iz vremena Vajmarske Republike.
„To je relativno retko obrađivan period u odnosu na one kasnije. Jedna od možda jedinih filmskih referenci na to vreme za mnoge ljude je 'Kabare'. Ja sam fasciniran tim godinama koje su bile toliko drugačije od svega što se dešavalo pre i posle toga. Bio je to jedan toliko moderan period, pun slobode i ekstrema“, kaže Tikver.
Dugo je tragao za pričom koja bi na pravi način predstavila to vreme a onda je naišao na Kučerove romane i momentalno se „zarazio“ (kod nas je za sada Laguna objavila „Jedan nerešen slučaj“, 2011).
„Imaju otvorenu strukturu, vrlo su sočni i moćni i puni detalja a opet vas pozivaju da sami istražujete i širite temu“, opisuje reditelj.
Bio je svestan da ovako obiman projekat ne može sam da iznese pa je pozvao prijatelje i kolege Fon Borisa i Handlegtena, delom i zato što su njih dvojica već snimila jedan film smešten u dvadesete, „Kakva je ljubav u mislima“ (Was nützt die Liebe in Gedanken).
Trio je radio na seriji „Vavilon Berlin“ četiri godine. Samo dve i po godine su pisali scenario, praveći od čitave priče jednu veću umetnost, kako je to objasnio Fon Boris.
Iako se serija dešava tri godine pre dolaska Adolfa Hitlera na vlast, njegovo ime se pominje samo jednom, onako usput, jer je Berlin tada bio levičarski bastion a na izborima 1928. nacistička stranka je osvojila svega 1,6 odsto glasova.
„Te 1929. nije bilo nacista u Berlinu. Niste mogli čak ni da nanjušite kakva se opasnost približava“, kazao je producent Štefan Arnt. Međutim, Fon Boris napominje da je buduća sudbina Nemačke bila stalno prisutna u njihovim glavama tokom procesa pisanja.
„Trik je bio da stvorimo osećaj da ljudi tada nisu znali šta će se desiti. Niko te 1929. nije mogao da zamisli šta će postati od Nemačke. Ali jedno od pitanja koje nam je stalno naviralo jeste kako su ovi slobodoumni, otvoreni ljudi, ljudi koje volimo, mogli da se pretvore u fašističke monstrume“, kaže Boris.
Sva trojica kreatora su priznala da je istraživanje prošle slave Berlina bilo veoma bolno.
„Apsolutno je poražavajuće i deprimirajuće kada pomislite šta je bilo a šta je moglo biti da Drugi svetski rat nije sve uništio: kako grad i infrastrukturu tako i duh naroda“, kaže Handlegten.
„Dvadesete su bile ludo vreme, društvo nije bilo ustrojeno, konzervativno i oprezno, već eksperimentalno. Berlin je bio kosmopolitska prestonica, privlačio je mlade ljude i umetnike iz čitavog sveta, baš kao što je i danas. Svi su živeli zajedno: komunisti, nacisti, feministkinje, homoseksualci. Patrijarhalno društvo se raspalo. Žene, autsajderi, baš svi su mogli da se izraze, cvetala je emancipacija, gej kultura, umetnost svih oblika“, nadovezuje se Fon Boris.
Handlegeten ističe da su paralele sa onim što se danas dešava u eri Trampa, Bregzita i sve prisutnijeg populizma u Evropi počelo da izbija na površinu kada je snimanje već krenulo.
„Najluđa stvar je ta da što smo više radili na seriji to je ona više odražavala realnost našeg sveta. Nismo to uopšte predvideli“, iskren je Handlegten i dodaje da ima osećaj kao da i danas živimo u predratnom periodu.
Seriju su snimali šest meseci na 300 lokacija, sa 5.000 statista. Sa budžetom od 45 miliona dolara „Vavilon Berlin“ je najskuplja evropska neengleska serija do sada i, ukoliko se pokaže uspešnom, može da promeni način na koji Evropa pravi dramski TV program. Za sada je snimljeno 16 epizoda (podeljenih u dve sezone) koje pokrivaju prvi roman, a kreatori bi želeli da adaptiraju čitavu Kučerovu zbirku od osam naslova. Prava na emitovanje trenutno su prodata u 60 zemalja. U Nemačkoj je gledanost već rekordna: prvu epizodu pratilo je 1,2 miliona ljudi; samo „Igra prestola“ ima više fanova.
Kritičari su mahom pozitivno ocenili prvih nekoliko epizoda, nazvavši seriju „lurmanovskom“ u vizuelnom smislu, a žanrovski je označivši kao „evro-noar“ (evropski crni talas).
„Vavilon Berlin“ u Srbiji je na programu HBO ponedeljkom u 20h (premijerno) i sredom u 22h (reprizno), na HBO2 se emituje utorkom u 22:55h a na HBO3 premijerno ponedeljkom u 21h dok su reprize u četvrtak (21) i nedelju (19:20).
Autor: M.Kovačević
Izvor: blic.rs
Zasnovana na detektivskim romanima nemačkog pisca Folkera Kučera, serija se dešava u Berlinu tokom zlatnih dvadesetih godina prošlog veka. Grad je tada bio na vrhuncu kulturnog razvoja, idealan teren za dekadenciju ali i utočište za stotine hiljada jevrejskih imigranata koji su tražili spas od progona u Rusiji i Istočnoj Evropi.
Glavni junak je temperamentni Gereon Rat (Folker Bruh), mladi policijski inspektor iz Kelna, koji 1929. biva prebačen u Berlin da bi raskrinkao obruč pornografije kojim upravlja ruska mafija. Zajedno sa stenografkinjom Šarlote Riter (Liv Liza Friz) i njenim partnerom, Brunom Volterom (Peter Kurt), Gereon se suočava sa zamršenom mrežom korupcije, dilovanja droge i trgovine oružjem. Poput mnogih drugih i naš junak nosi ožiljke iz Velikog rata: drhtavice i posttraumatski stresni poremećaj koje leči morfijumom. Kada upadne na nelegalno snimanje porno filma, izgleda da je pronašao krivca u reditelju Kenihu (Mark Hozeman), ali uskoro shvata da su u igri daleko podmuklije sile.
Dok dane provodi radeći za policiju, Šarlote se u noćima opija u dekadentnom klubu „Moka Efti“. Tu su i ruski muzičari, trockista sa revolucionarnim planovima kao i zlokobni dr Šmit (Jens Harcer) sa ožiljkom na licu, poput nekog Bondovog negativca... Pri tom, sve se dešava u vreme kada je najmodernijem i najnaprednijem društvu na svetu pretio sve prisutniji desničarski ekstremizam a svetska ekonomija bila na ivici propasti.
Tom Tikver, reditelj nagrađivanih filmova „Trči, Lola, Trči“, „Parfem“ i „Atlas oblaka“, kaže da je dugo želeo da istraži Nemačku posle Prvog svetskog rata, iz vremena Vajmarske Republike.
„To je relativno retko obrađivan period u odnosu na one kasnije. Jedna od možda jedinih filmskih referenci na to vreme za mnoge ljude je 'Kabare'. Ja sam fasciniran tim godinama koje su bile toliko drugačije od svega što se dešavalo pre i posle toga. Bio je to jedan toliko moderan period, pun slobode i ekstrema“, kaže Tikver.
Dugo je tragao za pričom koja bi na pravi način predstavila to vreme a onda je naišao na Kučerove romane i momentalno se „zarazio“ (kod nas je za sada Laguna objavila „Jedan nerešen slučaj“, 2011).
„Imaju otvorenu strukturu, vrlo su sočni i moćni i puni detalja a opet vas pozivaju da sami istražujete i širite temu“, opisuje reditelj.
Bio je svestan da ovako obiman projekat ne može sam da iznese pa je pozvao prijatelje i kolege Fon Borisa i Handlegtena, delom i zato što su njih dvojica već snimila jedan film smešten u dvadesete, „Kakva je ljubav u mislima“ (Was nützt die Liebe in Gedanken).
Trio je radio na seriji „Vavilon Berlin“ četiri godine. Samo dve i po godine su pisali scenario, praveći od čitave priče jednu veću umetnost, kako je to objasnio Fon Boris.
Iako se serija dešava tri godine pre dolaska Adolfa Hitlera na vlast, njegovo ime se pominje samo jednom, onako usput, jer je Berlin tada bio levičarski bastion a na izborima 1928. nacistička stranka je osvojila svega 1,6 odsto glasova.
„Te 1929. nije bilo nacista u Berlinu. Niste mogli čak ni da nanjušite kakva se opasnost približava“, kazao je producent Štefan Arnt. Međutim, Fon Boris napominje da je buduća sudbina Nemačke bila stalno prisutna u njihovim glavama tokom procesa pisanja.
„Trik je bio da stvorimo osećaj da ljudi tada nisu znali šta će se desiti. Niko te 1929. nije mogao da zamisli šta će postati od Nemačke. Ali jedno od pitanja koje nam je stalno naviralo jeste kako su ovi slobodoumni, otvoreni ljudi, ljudi koje volimo, mogli da se pretvore u fašističke monstrume“, kaže Boris.
Sva trojica kreatora su priznala da je istraživanje prošle slave Berlina bilo veoma bolno.
„Apsolutno je poražavajuće i deprimirajuće kada pomislite šta je bilo a šta je moglo biti da Drugi svetski rat nije sve uništio: kako grad i infrastrukturu tako i duh naroda“, kaže Handlegten.
„Dvadesete su bile ludo vreme, društvo nije bilo ustrojeno, konzervativno i oprezno, već eksperimentalno. Berlin je bio kosmopolitska prestonica, privlačio je mlade ljude i umetnike iz čitavog sveta, baš kao što je i danas. Svi su živeli zajedno: komunisti, nacisti, feministkinje, homoseksualci. Patrijarhalno društvo se raspalo. Žene, autsajderi, baš svi su mogli da se izraze, cvetala je emancipacija, gej kultura, umetnost svih oblika“, nadovezuje se Fon Boris.
Handlegeten ističe da su paralele sa onim što se danas dešava u eri Trampa, Bregzita i sve prisutnijeg populizma u Evropi počelo da izbija na površinu kada je snimanje već krenulo.
„Najluđa stvar je ta da što smo više radili na seriji to je ona više odražavala realnost našeg sveta. Nismo to uopšte predvideli“, iskren je Handlegten i dodaje da ima osećaj kao da i danas živimo u predratnom periodu.
Seriju su snimali šest meseci na 300 lokacija, sa 5.000 statista. Sa budžetom od 45 miliona dolara „Vavilon Berlin“ je najskuplja evropska neengleska serija do sada i, ukoliko se pokaže uspešnom, može da promeni način na koji Evropa pravi dramski TV program. Za sada je snimljeno 16 epizoda (podeljenih u dve sezone) koje pokrivaju prvi roman, a kreatori bi želeli da adaptiraju čitavu Kučerovu zbirku od osam naslova. Prava na emitovanje trenutno su prodata u 60 zemalja. U Nemačkoj je gledanost već rekordna: prvu epizodu pratilo je 1,2 miliona ljudi; samo „Igra prestola“ ima više fanova.
Kritičari su mahom pozitivno ocenili prvih nekoliko epizoda, nazvavši seriju „lurmanovskom“ u vizuelnom smislu, a žanrovski je označivši kao „evro-noar“ (evropski crni talas).
„Vavilon Berlin“ u Srbiji je na programu HBO ponedeljkom u 20h (premijerno) i sredom u 22h (reprizno), na HBO2 se emituje utorkom u 22:55h a na HBO3 premijerno ponedeljkom u 21h dok su reprize u četvrtak (21) i nedelju (19:20).
Autor: M.Kovačević
Izvor: blic.rs
