Pošto je posle Sedmogodišnje pandemije protutnjala Islamska kontroverza i završio se Veliki haos, strah od smrti prevaziđen je tokom poslednjih desetak godina JA-oblacima, skladištima kompletnog sećanja i svih osobina jedne ličnosti, koji i posle smrti pojedinca imaju mogućnost komunikacije sa živima, kao i sa ostalim postmortem oblacima.

Iako roman pripada žanru SF-a, pisac smatra da je njegovo novo delo zapravo u žanru istorijskog romana, samo iz budućnosti, jer je slična metodologija pri pisanju oba žanra.

„Veoma je nezgodno odrediti žanr mog romana. Suština je da postavljam mnoga večna pitanja, poput potrage za ljubavlju i večnošću“, ocenio je Nenad Ilić.

Kada u romanu počnu da se pronose glasine o neobjašnjivom gašenju JA-oblaka, širi se panični strah. Din, amsterdamski stručnjak za marketing, poreklom Srbin, izolovan od realnosti fizičkog sveta, dobija od korporacije u kojoj radi I-SKY zadatak da napravi kampanju za umirenje široke publike zbog širenja epidemije gašenja JA-oblaka.

Dubravka Dragović Šehović primetila je da je usamljenost dominantna tema romana: „Glavnog junaka vodi požuda, kao i emocije, tako da je ovo zapravo ljubavni roman. Din strahuje od dodira, ali žudi za ljubavlju. On je čovek budućnosti koja dolazi za nekoliko godina. Ipak, kroz roman se veoma menja, razvija, ne zna više ko je živ, ko pokojnik; priča sa precima i naposletku otkriva veru“, kaže Šehović.

Uznemireni junak, do tada komforan u svojoj izolaciji, na jednom od retkih poslovnih sastanaka uživo upoznaje Saru, mladu ženu koja ga privlači. Kako bi joj se približio, Din sa mukom savlađuje prepreke sopstvene neurotičnosti, a kasnije se saznaje da Sara spada u radikalne protivnike JA-neba.

„U romanu kiborzi su predstavljeni kao dorađeni ljudi, pokrenuta je i važna tema čipova, kojih se mnogi plaše. Ipak, ti čipovi mogu doneti dobro ljudima jer pospešuju pamćenje i brzo učenje, tako da postoje određene prednosti“, rekao je autor.

Urednica Dragović Šehović i pisac složili su se da je pandemija virusa korona pokazala na delu šta znači strah i da je ljude moguće kontrolisati pomoću straha.

„Roman sam i počeo da pišem u doba virusa korona, pre više od dve godine. Pre godinu dana sam predao rukopis Laguni i evo – roman je izašao. U vreme karantina sve je bilo sablasno – prazne ulice, bez ljudi, kao da nema života. Roman dodiruje granice slobode i demokratije, naginje ka totalitarizmu. Ovo je roman iz budućnosti koji govori o ljubavi i slobodi. A bez odricanja nema slobode i ljubavi“, rekao je Ilić.

Sveštenik Nenad Ilić nam je na vrlo posećenoj promociji otkrio da čita teološke knjige i da voli dobro napisane krimi romane. „Knjige moraju biti zanimljive. Najvažnije je da vas priča ponese. Kada osetim da autor pametuje, nije mi prijatno.“