Ivanu Ivanjiju orden za zasluge i životno delo povodom 90. rođendana
Predsednik vlade nemačke pokrajine Tiringije Bodo Ramelov uručio je Orden za zasluge i životno delo našem uvaženom književniku, publicisti i prevodiocu Ivanu Ivanjiju, nekadašnjem zarobljeniku koncentracionih logora Aušvic i Buhenvald, na svečanosti održanoj 26. januara u Pres-centru u Beogradu, povodom njegovog devedesetog rođendana.
Ivanji je odlikovan za svoju privrženost istini, za to što decenijama o svom iskustvu zatvorenika u nacističkim koncentracionim logorima i tragediji svoje jevrejske porodice govori i piše neostrašćeno, bez patetike, oslanjajući se na činjenice, istovremeno dovodeći u sumnju dokumente, više zagledan u budućnost nego zarobljen u prošlosti. „Naša pokrajinska vlada donela je odluku da Ivanu Ivanjiju dodeli najviši orden naše pokrajine i da ga odlikuje za životno delo, ali s njim i sve njegove saborce, koji su nam omogućili da zajednički prođemo kroz kapiju tog logora i da kažemo da razaranje ljudskosti nikada ne sme da se ponovi“, rekao je Ramelov na skupu u Beogradu, organizovanom u čast Ivanjijevog jubilarnog rođendana.
Ivanji je zahvalio na Ordenu za zasluge, rekao da mu je velika čast što je Ramelov došao u Beograd i lično mu uručio to priznanje. „Valjda je krajnje vreme da prestanu neprijateljstva između naroda bivše Jugoslavije. Nema veze kako se država zove. Države se menjaju, narodi kao narodi sastoje se od ljudi. Ljudi u svim tim zemljama bivše Jugoslavije trebalo bi da se vole“, istakao je tom prilikom veliki književnik.
Književnik Dragan Velikić je istakao da Ivanji o svojim zabludama i pogrešnim procenama govori vrlo otvoreno. „On je svedok epohe, Titov prevodilac, diplomata, čovek koji je bio prisutan tamo gde se krojila istorija. Za njega lojalnost ne znači lagati i prikrivati“, rekao je Velikić.
Urednik u Laguni Dejan Mihajlović podsetio je na Ivanjijev pozamašni opus nakon 70 godina stvaralaštva. „Od teksta ’Zašto?’ objavljenog u Letopisu Matice srpske 1948. godine do romana ’Poslednji potez’ iz 2018, Ivanji je napisao 18 romana, priče, pesme, eseje, studije… Tu su i njegovi najznačajniji prevodi romana ’Pseće godine’ i ’Lokalna anestezija’ Gintera Grasa, ’Anđeo sa zapadnog prozora’ Gustava Mejrinka, ’Žene u pejzažu s rekom’ Hajnriha Bela, nekoliko romana našeg poznatog zemljaka, austrijskog pisca Mila Dora, ’Filozofiju egzistencije’ Karla Jaspersa, prepisku Karla Marksa i Fridriha Engelsa, priče Volfganga Borherta, pesme Bertolda Brehta, Šandora Petefija, Endre Adija, Šandora Vereša. Prevodio je i naše pisce na nemački, od Mike Antića do Vidosava Stevanovića i Danila Kiša.“
Ivan Ivanji je rođen u Zrenjaninu 1929. godine. Roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine, a on se spasao bekstvom kod rođaka u Novi Sad, gde je uhapšen u martu 1944. godine. Posle toga je bio zatočen u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald do aprila 1945. godine. Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, posle toga studirao arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko 20 godina bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu, kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim funkcijama koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji se bavio i književnošću. Laguna je dosad objavila njegovu trilogiju o rimskim carevima „Julijan“, „Dioklecijan“ i „Konstantin“, romane „Moj lepi život u paklu“, „Milijarder“ i „Poslednji potez“, autobiografsku knjigu „Titov prevodilac“, a u pripremi je nov njegov roman koji će biti objavljen ove godine.
Ivanji je odlikovan za svoju privrženost istini, za to što decenijama o svom iskustvu zatvorenika u nacističkim koncentracionim logorima i tragediji svoje jevrejske porodice govori i piše neostrašćeno, bez patetike, oslanjajući se na činjenice, istovremeno dovodeći u sumnju dokumente, više zagledan u budućnost nego zarobljen u prošlosti. „Naša pokrajinska vlada donela je odluku da Ivanu Ivanjiju dodeli najviši orden naše pokrajine i da ga odlikuje za životno delo, ali s njim i sve njegove saborce, koji su nam omogućili da zajednički prođemo kroz kapiju tog logora i da kažemo da razaranje ljudskosti nikada ne sme da se ponovi“, rekao je Ramelov na skupu u Beogradu, organizovanom u čast Ivanjijevog jubilarnog rođendana.
Ivanji je zahvalio na Ordenu za zasluge, rekao da mu je velika čast što je Ramelov došao u Beograd i lično mu uručio to priznanje. „Valjda je krajnje vreme da prestanu neprijateljstva između naroda bivše Jugoslavije. Nema veze kako se država zove. Države se menjaju, narodi kao narodi sastoje se od ljudi. Ljudi u svim tim zemljama bivše Jugoslavije trebalo bi da se vole“, istakao je tom prilikom veliki književnik.
Književnik Dragan Velikić je istakao da Ivanji o svojim zabludama i pogrešnim procenama govori vrlo otvoreno. „On je svedok epohe, Titov prevodilac, diplomata, čovek koji je bio prisutan tamo gde se krojila istorija. Za njega lojalnost ne znači lagati i prikrivati“, rekao je Velikić.
Urednik u Laguni Dejan Mihajlović podsetio je na Ivanjijev pozamašni opus nakon 70 godina stvaralaštva. „Od teksta ’Zašto?’ objavljenog u Letopisu Matice srpske 1948. godine do romana ’Poslednji potez’ iz 2018, Ivanji je napisao 18 romana, priče, pesme, eseje, studije… Tu su i njegovi najznačajniji prevodi romana ’Pseće godine’ i ’Lokalna anestezija’ Gintera Grasa, ’Anđeo sa zapadnog prozora’ Gustava Mejrinka, ’Žene u pejzažu s rekom’ Hajnriha Bela, nekoliko romana našeg poznatog zemljaka, austrijskog pisca Mila Dora, ’Filozofiju egzistencije’ Karla Jaspersa, prepisku Karla Marksa i Fridriha Engelsa, priče Volfganga Borherta, pesme Bertolda Brehta, Šandora Petefija, Endre Adija, Šandora Vereša. Prevodio je i naše pisce na nemački, od Mike Antića do Vidosava Stevanovića i Danila Kiša.“
Ivan Ivanji je rođen u Zrenjaninu 1929. godine. Roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine, a on se spasao bekstvom kod rođaka u Novi Sad, gde je uhapšen u martu 1944. godine. Posle toga je bio zatočen u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald do aprila 1945. godine. Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, posle toga studirao arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko 20 godina bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu, kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim funkcijama koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji se bavio i književnošću. Laguna je dosad objavila njegovu trilogiju o rimskim carevima „Julijan“, „Dioklecijan“ i „Konstantin“, romane „Moj lepi život u paklu“, „Milijarder“ i „Poslednji potez“, autobiografsku knjigu „Titov prevodilac“, a u pripremi je nov njegov roman koji će biti objavljen ove godine.
Autor: Ivan Ivanji
