Izuzetna proza Maje Trifunović u zbirci priča „Gutači vatre“ predstavljena u Beogradu
Promocija zbirke priča „Gutači vatre“ Maje Trifunović održana je 28. februara pred prepunom kafeterijom Bukmarker knjižare Delfi SKC. O ovoj knjizi su, pored autorke, govorili i novinarka Tamara Skrozza i književni i filmski kritičar Zoran Janković.
Zbirka priča „Gutači vatre“ donosi originalne metafore, maštovite zaplete i vrcav jezik koji dobro kamuflira ne uvek vrcave i vedre teme. Bilo da piše o smrti, ljubavi, dokolici, kruškama ili automobilima, priče Maje Trifunović su savremene, emotivne, povremeno vrlo dramatične, napisane jednostavno i upečatljivo.
Na pitanje ko su gutači vatre, autorka Maja Trifunović kaže: „Naknadno sam smislila ko bi mogli biti gutači vatre. Nijedan od naslova priča mi nije legao kao zajednička nit svih trinaest, a onda mi je kroz čitanje naišla jedna od junakinja, koja kaže da joj je žao što nije postala gutačica vatre, umišljajući da će se tako lakše izboriti sa problemima i nedaćama u životu. Zato mi se to učinilo kao dobar naslov i metafora, pošto često razmišljam i govorim u metaforama o onome što svima nama u jednom trenutku počne da se dešava.“
Tamara Skrozza smatra da je vrlo subjektivna kada je književnost Maje Trifunović u pitanju. „Ja sam jedna od privilegovanih u odnosu na većinu Majinih čitalaca, jer sam bila svedok njenih početaka. Davno mi je Maja u jednom kafiću ispričala da počinje da piše knjigu. I ja sam tada bila u nekoj fazi pisanja knjige, a evo do dana današnjeg knjigu nisam završila, a Maja je objavila svoju četvrtu. Njene knjige liče na nju, način na koji su pisane, duhovitost, stil, metafore, faktor iznenađenja koji uvek postoji, doticanje ozbiljnih tema bez potonuća u opšteprisutni mrak. Glavni Majin kvalitet je ‘tiha voda breg roni’, bez mnogo buke, a zapravo velika buka, ispod mirnog mora, velika bura i cunami.“
„Ovoj knjizi privukla me je činjenica da sam pročitao i sve Majine prethodne“, kaže Zoran Janković. „Kod ove knjige hteo sam da vidim u kom će smeru ići, na koji način u njenoj književnosti opstaje umetnička proza, tzv. quality reading, a sa druge strane nešto lako komunikativno, pojmljivo, prijemčivo. Bio sam osvojen već prvom pričom našavši ono što stalno tražim, priču o nekome ko posprema svoj život, ko je snađen u svakodnevici, a onda se dogodi nešto sasvin neočekivano, bilo da je to smrt ili nešto drugo što može da nas poremeti. Takve situacije su osnova za dobru književnost. Maja ima dar da u pričama napravi ‘slalom’. Tako ulazimo u ritam pripovedanja i misli junaka i junakinja, a onda se nešto zaokrene i sve postane drugačije nego što jeste.“
„Kako život odmiče, tako se svi suočavamo sa situacijama za koje smo mislili da će ostati u knjigama ili filmovima, a onda se odjednom nađemo u svom filmu ili strašnom poglavlju neke knjige, koje se završava hepiendom. Nit koja povezuje sve ove priče jeste upravo gubitak, bilo koje vrste, jer sa istinski doživljenim gubitkom ljudi konačno odrastaju i postaju otvoreniji, tolerantniji prema drugima, spremniji da razumeju i sporiji da otpišu onoga s kim se ne slažu ili koga iz bilo kog razloga ne shvataju“, rekla je Maja Trifunović.
Na pitanje ko su gutači vatre, autorka Maja Trifunović kaže: „Naknadno sam smislila ko bi mogli biti gutači vatre. Nijedan od naslova priča mi nije legao kao zajednička nit svih trinaest, a onda mi je kroz čitanje naišla jedna od junakinja, koja kaže da joj je žao što nije postala gutačica vatre, umišljajući da će se tako lakše izboriti sa problemima i nedaćama u životu. Zato mi se to učinilo kao dobar naslov i metafora, pošto često razmišljam i govorim u metaforama o onome što svima nama u jednom trenutku počne da se dešava.“
Tamara Skrozza smatra da je vrlo subjektivna kada je književnost Maje Trifunović u pitanju. „Ja sam jedna od privilegovanih u odnosu na većinu Majinih čitalaca, jer sam bila svedok njenih početaka. Davno mi je Maja u jednom kafiću ispričala da počinje da piše knjigu. I ja sam tada bila u nekoj fazi pisanja knjige, a evo do dana današnjeg knjigu nisam završila, a Maja je objavila svoju četvrtu. Njene knjige liče na nju, način na koji su pisane, duhovitost, stil, metafore, faktor iznenađenja koji uvek postoji, doticanje ozbiljnih tema bez potonuća u opšteprisutni mrak. Glavni Majin kvalitet je ‘tiha voda breg roni’, bez mnogo buke, a zapravo velika buka, ispod mirnog mora, velika bura i cunami.“
„Ovoj knjizi privukla me je činjenica da sam pročitao i sve Majine prethodne“, kaže Zoran Janković. „Kod ove knjige hteo sam da vidim u kom će smeru ići, na koji način u njenoj književnosti opstaje umetnička proza, tzv. quality reading, a sa druge strane nešto lako komunikativno, pojmljivo, prijemčivo. Bio sam osvojen već prvom pričom našavši ono što stalno tražim, priču o nekome ko posprema svoj život, ko je snađen u svakodnevici, a onda se dogodi nešto sasvin neočekivano, bilo da je to smrt ili nešto drugo što može da nas poremeti. Takve situacije su osnova za dobru književnost. Maja ima dar da u pričama napravi ‘slalom’. Tako ulazimo u ritam pripovedanja i misli junaka i junakinja, a onda se nešto zaokrene i sve postane drugačije nego što jeste.“
„Kako život odmiče, tako se svi suočavamo sa situacijama za koje smo mislili da će ostati u knjigama ili filmovima, a onda se odjednom nađemo u svom filmu ili strašnom poglavlju neke knjige, koje se završava hepiendom. Nit koja povezuje sve ove priče jeste upravo gubitak, bilo koje vrste, jer sa istinski doživljenim gubitkom ljudi konačno odrastaju i postaju otvoreniji, tolerantniji prema drugima, spremniji da razumeju i sporiji da otpišu onoga s kim se ne slažu ili koga iz bilo kog razloga ne shvataju“, rekla je Maja Trifunović.
1/10
Zbirku priča „Gutači vatre“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
