Izuzetno interesovanje Novosađana za roman „Solunska 28“ Dr Neleta Karajlića
Promocija romana „Solunska 28“ Dr Neleta Karajlića održana je u sredu 13. juna u prepunoj Velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada. Na promociji su govorili Vule Žurić, pisac, književni kritičar i jedan od urednika knjige, i Dr Nele Karajlić, autor. Moderator razgovora bila je Aleksandra Živanović, novinarka TV Most.
Na samom početku popularni roker, pozorišni reditelj i talentovani pisac osvrnuo se na svoju prvu romansiranu biografiju „Fajront u Sarajevu“, koju je objavio pre četiri godine u izdanju Lagune i Kompanije Novosti. Nije, kaže, očekivao da će ta knjiga otići „toliko duboko u narod“, mada je znao da postoji tvrdo jezgro ljubitelja onoga što je radio u „Top-listi nadrealista“ i kroz rokenrol. Na kraju se desilo da je to bila najprodavanija knjiga, slobodno se može reći, u regionu, jer druge države nemaju velike tiraže. „Mene naročito raduje što je knjiga na ćirilici, pa su ostali u regionu morali da se sete ćirilice kako bi odgonetnuli zašto je knjiga prodata u toliko primeraka“ – osvrnuo se Nele na svoj prvenac u kojem je pisao o fenomenu Jugoslavije, rokenrola, Tita, naročito 80-ih godina prošlog veka.
Književni kritičar Vule Žurić pohvalio je Neleta što nije poput većine autora napisao nastavak prve knjige, nego se opredelio za sasvim novu tematiku. Prilikom promocije u Novom Sadu napravio je paralelu sa drugim albumom Zabranjenog pušenja „Dok čekaš sabah sa šejtanom“, koji je bio dvostruki, „a ova knjiga najavljuje još dve knjige koje će se pojaviti u naredne dve godine“. Dodao je da je „prvi album Zabranjenog pušenja napravio ludnicu, a onda se desio skandal, posle kojeg je izdat drugi album. Tako je posle knjige „Fajront u Sarajevu“ izbila neka vrsta skandala u Sarajevu, a onda je objavljena i ova druga knjiga, roman „Solunska 28“.
„Solunska 28“ je priča o jednoj beogradskoj kući u Solunskoj ulici, izgrađenoj s kraja 19. veka, o tome kako je delila sudbinu celog Beograda i prošla sve ono što se dešavalo u 20. veku: ratove, promene društvenih sistema, promene sistema vrednosti, načina razmišljanja.
Uvertira za roman „Solunska 28“ nastala je 1992. godine kada se Karajlić doselio sa porodicom u Beograd i počeo da traži stan. „A onda je mene pozvala moja rodica i kazala što tražim stan kada imam kuću u Beogradu“, rekao je Karajlić. Kada je pitao roditelje zašto su 30 godina ćutali o kući u Beogradu, ispostavilo se da su u toj kući stanari sa zaštićenim pravom koji su se 1945. uselili, a iselili se tek 1995. godine. Neletov otac u dva navrata bio je izbeglica u toj kući – 1941. i ponovo 1992. godine. „Tada sam shvatio da kuća krije toliko tajni da sam odlučio da o njoj napišem roman koji je čekao 26 godina. U međuvremenu se pojavio „Fajront u Sarajevu“ i kada su svi očekivali nastavak, setio sam se kuće u Solunskoj. Napisao sam 750 stranica, a izdavač je predložio da taj rukopis podelimo u tri dela. Roman obuhvata dug istorijski period, počevši od balkanskih ratova“, pojasnio je Karajlić.
Dr Karajlić nas vodi u Beograd s početka dvadesetog veka, gde se odvija priča koju vam dosad niko nikada nije ispričao, a bez koje odsad neće moći da se zamisli nijedna ozbiljnija istorija grada na ušću Save u Dunav. Kada se Života koji beži iz Prahova i Bosiljka koja beži iz Austrije sretnu u Beogradu, odlučuju da započnu zajednički život i osnuju porodicu. Odatle počinje priča o jednoj porodici. I do danas, i pored ratova, bombardovanja, požara, bolesti, promena režima, nacionalizacija, privatizacija, pljački i ostalih potresa, Životina kuća u Solunskoj ulici ima taj isti broj. Dvadeset osam.
Karajlić se, kako je rekao, odlučio da piše o Beogradu zato što nema mnogo knjiga o tom gradu („pre mene je to izvrsno radio Momo Kapor, a igrom slučaja i on je Sarajlija“). Karajlić smatra da su veliki gradovi svuda u svetu veliki upravo zato što u njih ljudi neprestano dolaze. Gradovi u kojima još uvek pitaju gde je ko rođen svrstavaju se u palanke. „U Njujorku kada biste nekog pitali odakle je – umro bi od šege. Beograd sada ima četiri puta više stanovnika nego kada sam u njemu bio prvi put i na najboljem putu je da postane istočnoevropski Njujork, jer ima u sebi neki čudan nemir kakav nemaju Beč i Budimpešta“, rekao je Karajlić i na kraju primetio da i Novi Sad, polako ali sigurno, postaje grad u kojem je normalno da ljudi dolaze, što pre 10 ili 15 godina nije bio slučaj.
Spajajući najbolje sastojke južnoameričkog magijskog realizma i sarajevskog novog nadrealizma, Dr Karajlić nam pripoveda istoriju jedne kuće u dorćolskoj ulici i vodi nas sa druge strane ogledala, u prostor koji se nalazi na samoj tromeđi života, smrti i večnosti. Roman čiji je prvi tiraž rasprodat u rekordnom roku, odmah se našao na prvom mestu Lagunine top-liste. Knjiga o usponima i padovima, o strasti koju Srbi imaju za novcem i za ljubavlju prvi je deo trilogije. Drugi deo trilogije „Solunska 28“ pojaviće se u izdanju Lagune 2019, a treći 2020. godine.
Književni kritičar Vule Žurić pohvalio je Neleta što nije poput većine autora napisao nastavak prve knjige, nego se opredelio za sasvim novu tematiku. Prilikom promocije u Novom Sadu napravio je paralelu sa drugim albumom Zabranjenog pušenja „Dok čekaš sabah sa šejtanom“, koji je bio dvostruki, „a ova knjiga najavljuje još dve knjige koje će se pojaviti u naredne dve godine“. Dodao je da je „prvi album Zabranjenog pušenja napravio ludnicu, a onda se desio skandal, posle kojeg je izdat drugi album. Tako je posle knjige „Fajront u Sarajevu“ izbila neka vrsta skandala u Sarajevu, a onda je objavljena i ova druga knjiga, roman „Solunska 28“.
„Solunska 28“ je priča o jednoj beogradskoj kući u Solunskoj ulici, izgrađenoj s kraja 19. veka, o tome kako je delila sudbinu celog Beograda i prošla sve ono što se dešavalo u 20. veku: ratove, promene društvenih sistema, promene sistema vrednosti, načina razmišljanja.
Uvertira za roman „Solunska 28“ nastala je 1992. godine kada se Karajlić doselio sa porodicom u Beograd i počeo da traži stan. „A onda je mene pozvala moja rodica i kazala što tražim stan kada imam kuću u Beogradu“, rekao je Karajlić. Kada je pitao roditelje zašto su 30 godina ćutali o kući u Beogradu, ispostavilo se da su u toj kući stanari sa zaštićenim pravom koji su se 1945. uselili, a iselili se tek 1995. godine. Neletov otac u dva navrata bio je izbeglica u toj kući – 1941. i ponovo 1992. godine. „Tada sam shvatio da kuća krije toliko tajni da sam odlučio da o njoj napišem roman koji je čekao 26 godina. U međuvremenu se pojavio „Fajront u Sarajevu“ i kada su svi očekivali nastavak, setio sam se kuće u Solunskoj. Napisao sam 750 stranica, a izdavač je predložio da taj rukopis podelimo u tri dela. Roman obuhvata dug istorijski period, počevši od balkanskih ratova“, pojasnio je Karajlić.
Dr Karajlić nas vodi u Beograd s početka dvadesetog veka, gde se odvija priča koju vam dosad niko nikada nije ispričao, a bez koje odsad neće moći da se zamisli nijedna ozbiljnija istorija grada na ušću Save u Dunav. Kada se Života koji beži iz Prahova i Bosiljka koja beži iz Austrije sretnu u Beogradu, odlučuju da započnu zajednički život i osnuju porodicu. Odatle počinje priča o jednoj porodici. I do danas, i pored ratova, bombardovanja, požara, bolesti, promena režima, nacionalizacija, privatizacija, pljački i ostalih potresa, Životina kuća u Solunskoj ulici ima taj isti broj. Dvadeset osam.
Karajlić se, kako je rekao, odlučio da piše o Beogradu zato što nema mnogo knjiga o tom gradu („pre mene je to izvrsno radio Momo Kapor, a igrom slučaja i on je Sarajlija“). Karajlić smatra da su veliki gradovi svuda u svetu veliki upravo zato što u njih ljudi neprestano dolaze. Gradovi u kojima još uvek pitaju gde je ko rođen svrstavaju se u palanke. „U Njujorku kada biste nekog pitali odakle je – umro bi od šege. Beograd sada ima četiri puta više stanovnika nego kada sam u njemu bio prvi put i na najboljem putu je da postane istočnoevropski Njujork, jer ima u sebi neki čudan nemir kakav nemaju Beč i Budimpešta“, rekao je Karajlić i na kraju primetio da i Novi Sad, polako ali sigurno, postaje grad u kojem je normalno da ljudi dolaze, što pre 10 ili 15 godina nije bio slučaj.
Spajajući najbolje sastojke južnoameričkog magijskog realizma i sarajevskog novog nadrealizma, Dr Karajlić nam pripoveda istoriju jedne kuće u dorćolskoj ulici i vodi nas sa druge strane ogledala, u prostor koji se nalazi na samoj tromeđi života, smrti i večnosti. Roman čiji je prvi tiraž rasprodat u rekordnom roku, odmah se našao na prvom mestu Lagunine top-liste. Knjiga o usponima i padovima, o strasti koju Srbi imaju za novcem i za ljubavlju prvi je deo trilogije. Drugi deo trilogije „Solunska 28“ pojaviće se u izdanju Lagune 2019, a treći 2020. godine.
1/16
