Kako nauka objašnjava zbog čega se ponašamo, mislimo i osećamo onako kako to činimo
„Svi imamo mnogo zajedničkog“ piše u uvodu svoje knjige „Biti čovek“ Marti Džobson. „Ako ste ljubitelj začinjene hrane, društvenih igara, dugih šetnji u prirodi i romana i priča strave i užasa s početka XX veka, meni i vama je zajedničko nešto konkretno. Jedna od malobrojnih izvesnih stvari je, međutim, da nam je svima zajedničko to što smo ljudi. Ali šta zapravo znači biti čovek, i šta o tome kaže nauka?“
Da bi odgovorio na ovo pitanje, naučnik Džobson je odabrao eklektički pristup i zavirio u neke naučne grane koje čitaoci možda ne bi očekivali. „Naišao sam na zanimljive činjenice i na popriličnu količinu matematike. Pokušao sam da iz različitih uglova sagledam šta znači biti čovek, počevši od toga odakle dolazimo, a cilj mi je bio da pratim najnovija naučna istraživanja.“
„Biti čovek“ pruža jedinstven uvid u neobične aspekte ljudskog ponašanja i objašnjava šta se dešava kada ljudi stupe u uzajamno dejstvo sa svetom i jedni s drugima. Duhovito, razumljivo i neposredno autor nam otkriva zbog čega ljudska vrsta nema bliskih bioloških rođaka, kako bakterije mogu da utiču na naše raspoloženje, zašto činjenica da nam je hitno potreban toalet pomaže da se usredsredimo na ozbiljne probleme, kako da prepoznamo lažova i još mnogo fascinantnih i neobičnih zanimljivosti o ljudima.
Pored mnogih interesantnih, zabavnih i korisnih činjenica o našoj vrsti u knjizi ćemo saznati:
• Šta nam Milenijumski most koji se ljulja govori o načinu na koji hodamo.
• Šta se događa kad imamo interakciju s virtuelnim svetom.
• U kojoj meri smo neandertalci i kuda su nam otišle dlake s tela.
• Zašto je red u kome čekamo uvek sporiji i kako je to matematički dokazano.
• Da li naša evolucija i dalje traje.
• Zašto nas internet navodi da se loše ponašamo.
Ovo putovanje nas ne vodi samo kroz biologiju već i kroz matematiku, fiziku i psihologiju, koje objašnjavaju šta sve čini čoveka onim što jeste i pružaju nam nov, zanimljiv pogled na svakodnevni život.
Marti Džobson, poreklom s juga Londona, na Kembridžu je studirao prirodne nauke, specijalizovao se za botaniku i doktorirao na temu biologije biljnih ćelija. Radio je na televiziji više od dvadeset godina, učestvujući u emisijama koje se bave naukom kao novinar istraživač, reditelj, producent, voditelj i izvršni direktor. Napisao je i nekoliko knjiga na temu nauke.
Kako nauka objašnjava zbog čega se ponašamo, mislimo i osećamo onako kako to činimo, otkrićete u knjizi „Biti čovek“ koju možete pronaći od subote 9. januara u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Da bi odgovorio na ovo pitanje, naučnik Džobson je odabrao eklektički pristup i zavirio u neke naučne grane koje čitaoci možda ne bi očekivali. „Naišao sam na zanimljive činjenice i na popriličnu količinu matematike. Pokušao sam da iz različitih uglova sagledam šta znači biti čovek, počevši od toga odakle dolazimo, a cilj mi je bio da pratim najnovija naučna istraživanja.“
„Biti čovek“ pruža jedinstven uvid u neobične aspekte ljudskog ponašanja i objašnjava šta se dešava kada ljudi stupe u uzajamno dejstvo sa svetom i jedni s drugima. Duhovito, razumljivo i neposredno autor nam otkriva zbog čega ljudska vrsta nema bliskih bioloških rođaka, kako bakterije mogu da utiču na naše raspoloženje, zašto činjenica da nam je hitno potreban toalet pomaže da se usredsredimo na ozbiljne probleme, kako da prepoznamo lažova i još mnogo fascinantnih i neobičnih zanimljivosti o ljudima.
Pored mnogih interesantnih, zabavnih i korisnih činjenica o našoj vrsti u knjizi ćemo saznati:
• Šta nam Milenijumski most koji se ljulja govori o načinu na koji hodamo.
• Šta se događa kad imamo interakciju s virtuelnim svetom.
• U kojoj meri smo neandertalci i kuda su nam otišle dlake s tela.
• Zašto je red u kome čekamo uvek sporiji i kako je to matematički dokazano.
• Da li naša evolucija i dalje traje.
• Zašto nas internet navodi da se loše ponašamo.
Ovo putovanje nas ne vodi samo kroz biologiju već i kroz matematiku, fiziku i psihologiju, koje objašnjavaju šta sve čini čoveka onim što jeste i pružaju nam nov, zanimljiv pogled na svakodnevni život.
Marti Džobson, poreklom s juga Londona, na Kembridžu je studirao prirodne nauke, specijalizovao se za botaniku i doktorirao na temu biologije biljnih ćelija. Radio je na televiziji više od dvadeset godina, učestvujući u emisijama koje se bave naukom kao novinar istraživač, reditelj, producent, voditelj i izvršni direktor. Napisao je i nekoliko knjiga na temu nauke.
Kako nauka objašnjava zbog čega se ponašamo, mislimo i osećamo onako kako to činimo, otkrićete u knjizi „Biti čovek“ koju možete pronaći od subote 9. januara u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
