U „Podzemnoj železnici“ čitamo pripovest o mladoj robinji sa Juga iz vremena pre Građanskog rata koja očajnički pokušava da se domogne slobode. Život je pakao svim robovima, no posebno je težak Kori. Odbačena čak i od svojih Afrikanaca, na pragu je zrelosti, gde je čekaju još veće muke. Kad joj Cezar, nedavno stigao iz Virdžinije, ispriča za podzemnu železnicu, njih dvoje reše da se izlože strašnoj opasnosti i pobegnu.

Janković je „Podzemnu železnicu“ ocenio kao izuzetan roman. „Čak ima jedan redak kvalitet da sve dok ne zađete malo dublje u njega, ne znate ni šta čitate, a to je nešto što se izgubilo u savremenoj književnosti, najviše zbog postmodernih postupaka. Pritom, ovaj roman funkcioniše kao tradicionalno štivo u smislu naracije, pregledno je, temeljeno, a kad odmaknete, potpuno se menja ton, tema, jezik, stil, i to je sigurna odlika odličnog pisca i sjajnog dela.“

Vajthed je majstorski satkao sagu o Americi od brutalnog dovođenja Afrikanaca na njeno tlo do neostvarenih obećanja današnjice, briljantno dočaravajući neizrecive strahote crnaca iz vremena pre Građanskog rata.

„Osim spisateljske veštine i književne vrednosti, roman poseduje i izraženu društvenu relevantnost. Knjiga počinje jednostavnim pristupom dosta nalik jeziku bajki gde smo svedoci užasa ropstva u Americi u trenutku kada su robovi masovno dovođeni iz Afrike, da bi se posle 70. stranice knjiga prelomila kada mlada robinja dospeva u podzemnu železnicu koja zbilja postoji. U tom momentu se menja idejni pojam romana, ritam, postaje alegorija i odličan žanrovski rad, a pritom zadržava osnovnu etičnost i moralni koordinatni sistem na kome je ceo roman izgrađen“, istakao je Janković i dodao da je za njega taj prelaz bio iznenađujući, ali da roman „nije samo osuda ropstva i robovlasničkog sistema, ali jeste roman koji se neobično kreće, koji će se svideti i ljubiteljima žanrovske književnosti, da je pažljivo struktuiran roman i da je delo gde se miri forma i sadržaj i smisao značenja, i da pisac ima punu kontrolu i da tačno zna šta radi.“

Roman „Podzemna železnica“ ima prilično jasne veze sa ovim što se danas događa u Americi.

„Već na samom početku imamo ključnu rečenicu, gde na pomen bega glavna junakinja pokazuje strepnju da li to uopšte valja raditi i onda kaže da iz nje progovara njena baba, koja je zapravo prva robinja u lancu robova. To je nagoveštaj onoga što je veoma bitno u ovom romanu, šta je ono što nas definiše kao ljudska bića, šta je ono što određuje naše delovanje, što utiče na naše odluke i što nas usmerava da posegnemo za jednim ili drugim smerom u životu. I ono što se danas događa u Americi jeste eho svega toga i jeste ono što zatičemo u ovom romanu, podseća na to dalekosežno i pogubno dejstvo ropstva koje utiče na mnogo stvari pa i na samu suštinu identitetske strukture ličnosti glavne junakinje, a onda i bilo koga drugog ko je morao da bude izložen nečem tako okrutno i radikalnom kao što je život na robovlasničkoj farmi“, zaključio je Janković.

Skrećemo vam pažnju i na najnoviji roman Kolsona Vajtheda „Momci iz Nikla“ u kome Kolson Vajthed briljantno dramatizuje još jedan deo američke istorije kroz priču o dva momka poslata po kazni u paklenu popravnu školu na Floridi u doba rasne segregacije.

Naredna tribina Laguninog književnog kluba očekuje nas 3. jula a tema će biti još jedno važno delo savremene svetske književnosti „Frankenštajn u Bagdadu“ Ahmeda Sadavija, iračkog romanopisca, pesnika, scenariste i reditelja dokumentarnih filmova. Ovaj roman je na popustu 30% do 3. jula u knjižarama Delfi, na sajtu www.laguna.rs i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.