„Knjiga o Titu“ donosi istinu o odnosu Tita i Ćosića
Uz prisustvo velikog broja čitalaca i prijatelja porodice Ćosić, u knjižari Delfi SKC 30. januara predstavljena je „Knjiga o Titu“, poslednje delo Dobrice Ćosića, na koje se čekalo 10 godina.
O knjizi su govorili: kćerka velikog pisca Ana Ćosić Vukić, istovremeno priređivač ove knjige, Veljko Lalić, glavni i odgovorni urednik Nedeljnika, i Marko Krstić, urednik knjige.
„Knjiga o Titu“ je izuzetno važna knjiga, istorijski dokument prvog reda u kojoj Dobrica Ćosić pripoveda o svom odnosu sa Josipom Brozom Titom, od prvog susreta do prekida odnosa. Ovo je takođe rekonstrukcija jednog vremena, raspada zemlje, jugoslovenstva, i najviše – srpskog poraza.
Nad ovim rukopisom 18. maja 2014. godine preminuo je Dobrica Ćosić.
Urednik Marko Krstić imao je priliku da poslednju deceniju piščevog života provede u bliskom kontaktu sa njim i istakao da gotovo nije ni bilo intervencija nad rukopisom „Knjige o Titu“: „Sve je Dobrica Ćosić sam radio, pisao, oblikovao, i dobili smo ovakvu formu knjige. Iako je u naslovu, ovde Tito nije glavni lik, već Ćosić, njega pratimo. Dopuna naslova bi mogla da bude ’Knjiga o Titu i moj odnos sa njim’. Ova knjiga je poslednji sud o njihovom odnosu i poslednja istina o najkontroverznijem sukobu u istoriji Jugoslavije, Tita i Ćosića.“
Krstić smatra da ova knjiga nije dnevnik „već vrsta dokumentarnog romana. Opisuje se kako Dobrica Ćosić ulazi na veliku scenu, bori se za svoju ideju, a onda prolazi kao protivnik te iste ideje koju je toliko dugo podržavao. Tolike velike romane je stvarao svih tih decenija, izuzetno mi je drago što je konačno izašlo i njegovo poslednje, takođe veliko i važno delo“, zaključio je urednik Marko Krstić.
Čitaoci su se sa „Knjigom o Titu“ najpre upoznali kroz feljton u Nedeljniku. Veljko Lalić, novinar i glavni i odgovorni urednik Nedeljnika, otkrio je prisutnima da je intervjuisao Dobricu Ćosića za ovaj magazin neposredno pred njegovu smrt i da je taj intervju ostavio izuzetno snažan utisak na njega: „Dobrica Ćosić i Tito su ovde dve važne pojave. Ovo delo je moglo da se objavljuje kao feljton u nastavcima. Knjiga će tek steći svoju pravu važnost u budućem vremenu. Toliko je vrhunski napisana, na svetskom nivou, da bi trebalo da je izučava barem 15 instituta“, smatra Lalić. On je takođe istakao da je ovom knjigom „jasno da Ćosić uvek priča samo istinu, da je prorok koji je znao šta će se desiti ovoj zemlji i srpskom narodu. Zapravo, ovo je njegova prva politička knjiga. Ćosić je priznao sebi da žali što je pisac Dobrica Ćosić postao političar Dobrica Ćosić. To izgleda nikada nije prežalio. Memoari su mu otvoreni do kraja, on je prvo veoma oduševljen Titom, koji mu je nudio da postane predsednik SFRJ, a onda kada se razočarao duboko u njega, radovao se Titovoj smrti. Ovde je Tito prikazan isključivo kao političar, priča samo o tim temama, ništa drugo“, zaključio je Veljko Lalić.
Kćerka pisca je izjavila da su mnogi znali da je njen otac stvarao ovu knjigu sa svoje 93 godine, i pitali su se kom izdavaču će ponuditi svoj rukopis o maršalu Titu.
Sa setom je Ana Ćosić Vukić govorila o činjenici da dela njenog oca odavno više nisu ponovno objavljivana, kako tvrdi, iz političkih razloga, te da je ona kao kćerka želela da se prvo opet objave svi njegovi romani, kako bi se promenila percepcija književnog dela Dobrice Ćosića. Nakon toga je plan bio da iz štampe izađe i Ćosićeva zaista poslednja knjiga na kojoj je radio do pred sam kraj života.
Ona je podsetila da je Laguna poslednjih godina ušla u veliki izdavački poduhvat i objavila sledeće romane: „Daleko je sunce“, „Koreni“, „Bajka“, „Vreme smrti I–IV“, „Deobe“, „Dvanaest portreta“, „Vreme vlasti I–IV“, „Vernik I–II“, „Vreme zla“, „Grešnik“, „Otpadnik“ i „U tuđem veku II“.
„Tek nakon objave svih tih romana mog oca imalo je smisla da se pojavi i poslednje delo o Titu. Bez svih ostalih, to bi izgledalo tako da se godinama ništa ne objavljuje od stvaralaštva Dobrice Ćosića, i onda se odjednom pojavi neka njegova poslednja knjiga. Ovako je mnogo prirodnije, i eto objašnjenje zašto se čekalo 10 godina da objavimo ’Knjigu o Titu’“, navela je ćerka.
Ona je ocenila da je sudbina srpskog naroda Ćosiću bila jedna od najvažnijih tema u svojim velikim i neprolaznim književnim delima: „Zanimala ga je društvena stvarnost druge polovine 20. veka. Želeo je da konačno završi sagu o porodici Katić i započeo je roman ’Vreme vlasti II’. Ipak, moj otac nije bio samouveren, mislio je da nema dovoljno romaneskne sposobnosti u poznim godinama da to uradi. Ali na kraju ga je završio 2007. godine i objavio“.
U knjizi se nalaze i dosad neobjavljivane Ćosićeve beleške iz Budimpešte.
Stvaralaštvo Dobrice Ćosića na ekranu je oživeo glumac i producent Goran Šušljik, koji je realizovao TV serije „Koreni“ (2018) i „Vreme zla“ (2021), a uskoro se očekuje i emitovanje serije „Vreme smrti“, koja će imati 30 epizoda.
„Knjiga o Titu“ je izuzetno važna knjiga, istorijski dokument prvog reda u kojoj Dobrica Ćosić pripoveda o svom odnosu sa Josipom Brozom Titom, od prvog susreta do prekida odnosa. Ovo je takođe rekonstrukcija jednog vremena, raspada zemlje, jugoslovenstva, i najviše – srpskog poraza.
Nad ovim rukopisom 18. maja 2014. godine preminuo je Dobrica Ćosić.
Urednik Marko Krstić imao je priliku da poslednju deceniju piščevog života provede u bliskom kontaktu sa njim i istakao da gotovo nije ni bilo intervencija nad rukopisom „Knjige o Titu“: „Sve je Dobrica Ćosić sam radio, pisao, oblikovao, i dobili smo ovakvu formu knjige. Iako je u naslovu, ovde Tito nije glavni lik, već Ćosić, njega pratimo. Dopuna naslova bi mogla da bude ’Knjiga o Titu i moj odnos sa njim’. Ova knjiga je poslednji sud o njihovom odnosu i poslednja istina o najkontroverznijem sukobu u istoriji Jugoslavije, Tita i Ćosića.“
Krstić smatra da ova knjiga nije dnevnik „već vrsta dokumentarnog romana. Opisuje se kako Dobrica Ćosić ulazi na veliku scenu, bori se za svoju ideju, a onda prolazi kao protivnik te iste ideje koju je toliko dugo podržavao. Tolike velike romane je stvarao svih tih decenija, izuzetno mi je drago što je konačno izašlo i njegovo poslednje, takođe veliko i važno delo“, zaključio je urednik Marko Krstić.
Čitaoci su se sa „Knjigom o Titu“ najpre upoznali kroz feljton u Nedeljniku. Veljko Lalić, novinar i glavni i odgovorni urednik Nedeljnika, otkrio je prisutnima da je intervjuisao Dobricu Ćosića za ovaj magazin neposredno pred njegovu smrt i da je taj intervju ostavio izuzetno snažan utisak na njega: „Dobrica Ćosić i Tito su ovde dve važne pojave. Ovo delo je moglo da se objavljuje kao feljton u nastavcima. Knjiga će tek steći svoju pravu važnost u budućem vremenu. Toliko je vrhunski napisana, na svetskom nivou, da bi trebalo da je izučava barem 15 instituta“, smatra Lalić. On je takođe istakao da je ovom knjigom „jasno da Ćosić uvek priča samo istinu, da je prorok koji je znao šta će se desiti ovoj zemlji i srpskom narodu. Zapravo, ovo je njegova prva politička knjiga. Ćosić je priznao sebi da žali što je pisac Dobrica Ćosić postao političar Dobrica Ćosić. To izgleda nikada nije prežalio. Memoari su mu otvoreni do kraja, on je prvo veoma oduševljen Titom, koji mu je nudio da postane predsednik SFRJ, a onda kada se razočarao duboko u njega, radovao se Titovoj smrti. Ovde je Tito prikazan isključivo kao političar, priča samo o tim temama, ništa drugo“, zaključio je Veljko Lalić.
Kćerka pisca je izjavila da su mnogi znali da je njen otac stvarao ovu knjigu sa svoje 93 godine, i pitali su se kom izdavaču će ponuditi svoj rukopis o maršalu Titu.
Sa setom je Ana Ćosić Vukić govorila o činjenici da dela njenog oca odavno više nisu ponovno objavljivana, kako tvrdi, iz političkih razloga, te da je ona kao kćerka želela da se prvo opet objave svi njegovi romani, kako bi se promenila percepcija književnog dela Dobrice Ćosića. Nakon toga je plan bio da iz štampe izađe i Ćosićeva zaista poslednja knjiga na kojoj je radio do pred sam kraj života.
Ona je podsetila da je Laguna poslednjih godina ušla u veliki izdavački poduhvat i objavila sledeće romane: „Daleko je sunce“, „Koreni“, „Bajka“, „Vreme smrti I–IV“, „Deobe“, „Dvanaest portreta“, „Vreme vlasti I–IV“, „Vernik I–II“, „Vreme zla“, „Grešnik“, „Otpadnik“ i „U tuđem veku II“.
„Tek nakon objave svih tih romana mog oca imalo je smisla da se pojavi i poslednje delo o Titu. Bez svih ostalih, to bi izgledalo tako da se godinama ništa ne objavljuje od stvaralaštva Dobrice Ćosića, i onda se odjednom pojavi neka njegova poslednja knjiga. Ovako je mnogo prirodnije, i eto objašnjenje zašto se čekalo 10 godina da objavimo ’Knjigu o Titu’“, navela je ćerka.
Ona je ocenila da je sudbina srpskog naroda Ćosiću bila jedna od najvažnijih tema u svojim velikim i neprolaznim književnim delima: „Zanimala ga je društvena stvarnost druge polovine 20. veka. Želeo je da konačno završi sagu o porodici Katić i započeo je roman ’Vreme vlasti II’. Ipak, moj otac nije bio samouveren, mislio je da nema dovoljno romaneskne sposobnosti u poznim godinama da to uradi. Ali na kraju ga je završio 2007. godine i objavio“.
U knjizi se nalaze i dosad neobjavljivane Ćosićeve beleške iz Budimpešte.
Stvaralaštvo Dobrice Ćosića na ekranu je oživeo glumac i producent Goran Šušljik, koji je realizovao TV serije „Koreni“ (2018) i „Vreme zla“ (2021), a uskoro se očekuje i emitovanje serije „Vreme smrti“, koja će imati 30 epizoda.
