Najpre je u Gradskoj kući uručena nagrada „Ramonda serbica“ piscu Dragoslavu Mihailoviću, takođe učesniku kolonije, a potom su se odlomcima iz svojih knjiga predstavili i ostali učesnici, između ostalih i Jovo Anđić. Uvodnim delom priče o Stevanu Sremcu iz knjige, on je obrazložio zašto se našao među učesnicima kolonije i zašto će knjiga biti promovisana u Nišu. Podsetio je i na pisce koji su rođeni u ovom gradu, poput Duška Radovića i Branka Miljkovića, ili su se tu školovali, kao Bora Stanković, u istoj gimnaziji u kojoj je više godina profesor bio Sremac, a mnogo godina kasnije, kada je već nosila njegovo ime, pohađao je i bio član iste literarne družine kao i Bora jedan od naših najvećih pesnika Miljković.

Pola sata kasnije u maloj ali prijatnoj sali Narodne bioblioteke „Stevan Sremac“ održana je promocija knjige. Nju je vodila Ivana Stanković iz Narodne biblioteke „Stevan Sremac“, koja je ukratko predstavila knjigu i autora, a potom dala reč niškom književniku Goranu Stankoviću. On je podsetio da bi se lako mogla naći veza između ove jedinstvene knjige i dela nekih francuskih teoretičara koji razmatraju odnos grada i knjige. Drugi učesnik večeri Jovan Mladenović, viši kustos Narodnog muzeja iz Niša, nadahnuto je govorio o knjizi kao svojevrsnoj zbirci 24 sjajna eseja o našim velikanima književnosti i istakao da je ova knjiga jedna vrsta muzeja književnosti. Mladenović je ocenio da se može osetiti posebna veza autora sa Isidorom Sekulić i Milošem Crnjanskim, kao i da je tekst o Branku Miljkoviću izuzetan.

Najzad je autor, zahvaljujući na koplimentima, istakao najpre da je u Nišu prvi put posle gotovo četiri decenije i da je vrlo srećan što ovim boravkom može bar simbolično da se oduži velikim piscima bez kojih bi naša književnost i nasleđe, baš kao i knjiga, bili siromašniji. U osnovi svih aktivnosti koje je preduzimao, istakao je Anđić, koje su rezultirale knjigom, bila je namera da se „ožive“ naši veliki pisci, da se njihova dela ponovo nađu u rukama čitalaca, i da se na nov način sagleda i grad u kojem su živeli i stvarali, i njihova dela. Posebno zadovoljstvo izrazio je zbog činjenice da su se u nekoliko gradova, inspirisani „književnim šetnjama“ kroz Beograd, pojavili slični programi. Jedan od njih je i Niš koji je realizovao program Književnim tragom Branka Miljkovića.

I gospodin Stanković i Mladenović zalažu se da Niš dobije Muzej književnosti koji može biti i virtuelni. Niški narodni muzej baštini ostavštinu Sremca i Miljkovića, te je to i svojevrsna obaveza prema ovim piscima. U budućnosti će praktičnim iskustvima i savetima autor „Književnog vodiča kroz Beograd“ pomoći Niškom kulturnom centru i Narodnom muzeju u Nišu da proširi i ustali i druge književne programe koji afirmišu ovakav pristup našoj književnosti i književnom nasleđu.

Niška čitalačka publika primila je knjigu i pozdravila autora, toplo, a takvo je bilo i veče tokom kojeg se i održavala ova uspela promocija.