Književno veče sa Vanjom Bulićem u Mionici
Biblioteka „Milovan Glišić“ u Mionici priredila je 27. aprila književno veče u velikoj sali Kulturnog centra sa Vanjom Bulićem, poznatim novinarom, scenaristom i piscem. Bulić je u društvu Karla Astrahana, predsednika Udruženja umetnika Srbije, predstavio svoja književna ostvarenja, sa posebnim akcentom na pet knjiga u izdanju Lagune koje su dobile epitet najtraženijih. To su „Simeonov pečat“, „Jovanovo zaveštanje“, „Dosije Bogorodica“, „Viza za nebo“ i „Teslina pošiljka“, o kojoj je i bilo najviše reči.
„Za ovih pet romana sam koristio istorijsku građu kao osnov za zaplete u kojima glavni junak novinar Novak Ivanović upada u lavirint međunarodnih intriga, tajnih organizacija, istorijskih nepravdi, zavera moćnika... U ’Teslinoj pošiljci’ izdvajaju se tri priče. Priča o novijoj istoriji Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, srušene u aprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine, o Nikoli Tesli iz malo drugačijeg ugla i priča o svetskim vladarima iz senke koji žele da se domognu nacrta kontroverznih Teslinih ’zraka smrti’“, naglasio je između ostalog Vanja Bulić, ostavivši dovoljno prostora onima koji knjigu nisu pročitali da čitajući je dobiju odgovor na pitanja da li je nacrt Teslinog pronalaska uoči rata stigao u Srbiju i da li je neposredno pre bombardovanja iz Narodne biblioteke izmešten u manastir Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, poznatoj kao Srpska Sveta gora.
Prema Bulićevim rečima, sve što je u njegovim istorijskim trilerima vezano za istoriju i religiju jeste istina, a ostalo je plod mašte. Jedan od glavnih motiva da za svoje romane koristi istorijsku potku jeste želja da što više ljudi upozna istorijsko i kulturno blago srpskog naroda. Malo ljudi zna da je, recimo, „Miroslavljevo jevanđelje“ upisano u Uneskov program „Pamćenje sveta“, što je potvrda njegovog izuzetnog značaja i vrednosti za čovečanstvo. Takođe, bilo je reči i o intrigantnim činjenicama u vezi sa rušenjem zgrade Narodne biblioteke u kojoj je, smatra se, uništen knjižni fond od oko 500.000 svezaka neprocenjive vrednosti.
Treba istaći i da je na samom početku književne večeri predsednik Opštine Boban Janković u ime Mioničana u znak dobrodošlice Vanji Buliću uručio bistu vojvode Živojina Mišića, što je u uvaženom gostu izazvalo posebne emocije budući da potiče iz istih krajeva iz kojih su i preci naslavnijeg Mioničanina.
Prema Bulićevim rečima, sve što je u njegovim istorijskim trilerima vezano za istoriju i religiju jeste istina, a ostalo je plod mašte. Jedan od glavnih motiva da za svoje romane koristi istorijsku potku jeste želja da što više ljudi upozna istorijsko i kulturno blago srpskog naroda. Malo ljudi zna da je, recimo, „Miroslavljevo jevanđelje“ upisano u Uneskov program „Pamćenje sveta“, što je potvrda njegovog izuzetnog značaja i vrednosti za čovečanstvo. Takođe, bilo je reči i o intrigantnim činjenicama u vezi sa rušenjem zgrade Narodne biblioteke u kojoj je, smatra se, uništen knjižni fond od oko 500.000 svezaka neprocenjive vrednosti.
Treba istaći i da je na samom početku književne večeri predsednik Opštine Boban Janković u ime Mioničana u znak dobrodošlice Vanji Buliću uručio bistu vojvode Živojina Mišića, što je u uvaženom gostu izazvalo posebne emocije budući da potiče iz istih krajeva iz kojih su i preci naslavnijeg Mioničanina.
Autor: Vanja Bulić
