U sutrašnjem Beogradu, naizgled po svemu nalik sadašnjem, junakinja romana živi bez oca, prokazanog pisca koji je prerano otišao, i sa majkom koja postaje senilna starica. Nema iskrene prijatelje, stalnu vezu i dobar posao, a u sebi još nosi bolne ožiljke iz prošlosti. Ali kada se panorama Beograda promeni, kada otkrije talas samoubistava i Sunčevo pleme koje glorifikuje roman njenog oca, ona će se zateći u procepu između dva sveta – onog koji odlazi unepovrat i novog koji se ubrzano rađa. Pred njom je neočekivani izbor: da li da se prikloni svetu u kojem su svi ljudi isti, ili onom u kojem, zahvaljujući novom čudu tehnike zvanom Kindred, neki postaju uzvišeniji od drugih?

Zoran Penevski smatra da vreme radi u korist romana „Uzvišenost“. „Ovo je futuristički roman, ali i strukturno bogat, precizan, sjajno napisan roman koji može najbolje da uhvati ovaj trenutak našeg društva.“

Nevena Bojičić smatra da ovaj roman može da se posmatra na više načina, kao vrhunac Darkovog dosadašnjeg romanesknog opusa, zbog toga što se u njemu susreću i neki tematski, motivski i kompozicioni obrasci koji su već poznati iz njegovih prethodnih romana. „Postoji i izvesno pomeranje, neka vrsta sazrevanja, jer ovde postoji jedna narativna nit koja bi se mogla nazvati programskom, roman unutаr romana, roman koji je napisao otac protagonistkinje. Darko na vrlo delikatan i nenametljiv način daje i svoju autopoetiku. Tu nam je nagovešten odgovor na pitanje šta bi mogla biti uloga književnosti i šta je njena transformativna moć, šta ona čini sa našom percepcijom i sebe i sveta oko nas“, rekla je Bojičićeva.

Na pitanje kako je došao do naslova romana, Darko Tuševljaković kaže da je bio potreban termin koji će obuhvatiti ljude kojima se desila određena promena. „U romanu je čovečanstvo u toj zamišljenoj budućnosti podeljeno na one koji su uzvišeni i one koji nisu. Prvo mi je palo na pamet sredstvo koje im pomaže da postanu uzvišeni, izmišljena aplikacija po imenu Kindred, od koje je sve krenulo – šta bi bilo kada bi ona postojala i kada bi mogla da promeni svet do te mere da ga praktično podeli na dve grupacije: u jednoj bi bili ljudi kakvi smo mi sada, nepromenjeni, dok bi u drugoj grupi bili drugačiji do te mere da komunikacija među ovim grupama nije moguća. Uzvišenost se nametnula kao dobar termin, jer na prvi pogled deluje kao evolutivni skok, ali naravno ispostavlja se da nije sve baš tako kako izgleda. Bio mi je potreban izraz koji će na jednostavan način naznačiti tu vrstu promene naviše ili nabolje. Ova reč je zapravo eufemizam za ono što se suštinski desi tim ljudima“, rekao je Tuševljaković.

Darko Tuševljaković na briljantan način dotiče teme koje opsedaju današnjeg čoveka – prirodu i kvalitet komunikacije i odnosa među ljudima, kao i krhke granice između stvarnosti i fantazije. U ovom originalnom i potresnom romanu, koji zauzima posebno, visoko mesto u savremenoj srpskoj književnosti, lične drame prepliću se s onom globalnom, dok obični ljudi traže svoje mesto i ulogu u svetskim događajima koji nepovratno menjaju svakodnevicu. Sve je tako slično životu koji poznajemo, ali je i potpuno drugačije...