Lagunin jubilarni književni klub o knjizi „Dvanaest nemogućih“
Jubilarna pedeseta tribina Laguninog književnog kluba održana je 5. aprila u knjižari Delfi u SKC-u. O knjizi „Dvanaest nemogućih“ govorili su Srpko Leštarić, prevodilac i priređivač ove zbirke, dr Dragana Đorđević, docentkinja na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta, i dr Čedomir Čupić, profesor na Fakultetu političkih nauka.
„Dvanaest nemogućih“ je antologija 12 kratkih priča devetorice renomiranih savremenih pisaca (Zekerija Tamir, Idris el Sagir, Abdusetar Nasir, Selva Bakir, Fahri Kaavar, Adil Kamil, Hedija Husein, Abdulah Hakam, Mahmud el Adžemi) iz 7 arapskih zemalja (Saudijska Arabija, Maroko, Kuvajt, Irak, Sirija, Jordan i Egipat), koje je sa savremenog standardnog arapskog jezika na srpski preveo Srpko Leštarić. Poseban kuriozitet je činjenica da je svaka priča bila povod ili za hapšenje autora ili za zabranu časopisa gde je nepodobna priča objavljena ili za nasilno provaljivanje u prostorije časopisa.
Profesor na Fakultetu političkih nauka dr Čedomir Čupić kaže da su pisci ovih priča pokazali „čovečnost i moć savesti, što ima posebnu težinu, znajući u kakvim represivnim i autoritativnim okolnostima su živeli. Ova knjiga je prilog ne samo predstavljanju značajnih arapskih književnika na našem jeziku već i njihov otpor svemu onome što uništava dostojanstvo i normalnost u ljudskim odnosima. Pored njihove literarne i estetske vrednosti, priče ovih autora su i vredan doprinos razobličavanju svega onoga što na brutalan, patološki i nasilnički način nasrće na ljudski život“, dodao je Čupić.
Docentkinja na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta dr Dragana Đorđević rekla je da Srpko Leštarić za ovu knjigu birao tekstove u kojima je glavna tema represija, bilo fizička ili psihička. „Verske vlasti u arapskom svetu imaju veliki uticaj na cenzore, pozivajući se na šerijatske zakone“, istakla je ona i podvukla da „ova knjiga ima izdašan kritički aparat“.
Srpko Leštarić kaže da je glavni „krivac“ za nastanak ove knjige „eminentna članica svetske lige prevodilaca Drinka Gojković, koja je smatrala da od prevedenih tekstova i priča treba napraviti zbirku. Deo ovih priča pronašao sam u časopisima i dnevnim listovima. Provlačeći se kroz rešeto cenzure, kao ’kamila kroz iglene uši’, one su bile uzrok rasturanja redakcija časopisa, smenjivanja urednika listova, javnim zabranama knjiga, utamničenja autora – ako su uspele da uđu u koju, ili njihovom tajnom stavljanju na crne liste“, objasnio je Srpko Leštarić.
U drugom delu knjige priređivač i prevodilac Leštarić štampao je bibliografske beleške o svakom piscu kako bi čitalac stekao uvid u istorijat slučaja posle objavljivanja svake „proskribovane“ priče sa političkim posledicama. Posebno je bilo zanimljivo traganje za identitetom saudijskog pisca prve priče u antologiji, koji se potpisao pseudonimom jer je strahovao od odmazde tajne policije u svojoj zemlji.
Od 50. jubilarnog okupljanja Laguninog književnog kluba uvodimo novinu – od sada će i čitaoci moći da predlažu knjige koje mogu biti tema razgovora.
Dok pripremate svoj spisak, mi vam za 3. maj zakazujemo sledeće druženje, kad ćemo pričati o knjizi Lejle Lalami „Mavrov izveštaj“. Ova knjiga je na popustu od 30% do 3. maja u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
Profesor na Fakultetu političkih nauka dr Čedomir Čupić kaže da su pisci ovih priča pokazali „čovečnost i moć savesti, što ima posebnu težinu, znajući u kakvim represivnim i autoritativnim okolnostima su živeli. Ova knjiga je prilog ne samo predstavljanju značajnih arapskih književnika na našem jeziku već i njihov otpor svemu onome što uništava dostojanstvo i normalnost u ljudskim odnosima. Pored njihove literarne i estetske vrednosti, priče ovih autora su i vredan doprinos razobličavanju svega onoga što na brutalan, patološki i nasilnički način nasrće na ljudski život“, dodao je Čupić.
Docentkinja na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta dr Dragana Đorđević rekla je da Srpko Leštarić za ovu knjigu birao tekstove u kojima je glavna tema represija, bilo fizička ili psihička. „Verske vlasti u arapskom svetu imaju veliki uticaj na cenzore, pozivajući se na šerijatske zakone“, istakla je ona i podvukla da „ova knjiga ima izdašan kritički aparat“.
Srpko Leštarić kaže da je glavni „krivac“ za nastanak ove knjige „eminentna članica svetske lige prevodilaca Drinka Gojković, koja je smatrala da od prevedenih tekstova i priča treba napraviti zbirku. Deo ovih priča pronašao sam u časopisima i dnevnim listovima. Provlačeći se kroz rešeto cenzure, kao ’kamila kroz iglene uši’, one su bile uzrok rasturanja redakcija časopisa, smenjivanja urednika listova, javnim zabranama knjiga, utamničenja autora – ako su uspele da uđu u koju, ili njihovom tajnom stavljanju na crne liste“, objasnio je Srpko Leštarić.
U drugom delu knjige priređivač i prevodilac Leštarić štampao je bibliografske beleške o svakom piscu kako bi čitalac stekao uvid u istorijat slučaja posle objavljivanja svake „proskribovane“ priče sa političkim posledicama. Posebno je bilo zanimljivo traganje za identitetom saudijskog pisca prve priče u antologiji, koji se potpisao pseudonimom jer je strahovao od odmazde tajne policije u svojoj zemlji.
Od 50. jubilarnog okupljanja Laguninog književnog kluba uvodimo novinu – od sada će i čitaoci moći da predlažu knjige koje mogu biti tema razgovora.
Dok pripremate svoj spisak, mi vam za 3. maj zakazujemo sledeće druženje, kad ćemo pričati o knjizi Lejle Lalami „Mavrov izveštaj“. Ova knjiga je na popustu od 30% do 3. maja u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
