Lagunin književni klub predstavio Saramagovog „Kaina“
Veliko interesovanje čitalaca privukla je i druga tribina Laguninog književnog kluba koja je održana prvog petka u mesecu aprilu u prepunom Delfi Caféu u SKC-u. Tema razgovora bilo je stvaralaštvo portugalskog nobelovca Žozea Saramaga sa akcentom na njegov poslednji završeni roman „Kain“, kojim se ovaj veliki pisac još jednom vratio verovatno omiljenoj temi religije i Boga. Knjiga je razmišljanje o biblijskom junaku Kainu, „koji jeste ubio svog brata (Avelja) ali koji za mene ne može da bude viđen kao oličenje zla“, rekao je Saramago.
Gosti Laguninog književnog kluba bili su Jasmina Nešković, prevoditeljka Saramagovog dela na srpski jezik, Ljiljana Šop, književnica, Milena Vladić Jovanov, profesorka na Univerzitetu u Beogradu, i Vule Žurić, književnik.
Ljiljana Šop je istakla da kad razmišlja o Saramagu, uvek polazi od celine, od svih njegovih dostupnih knjiga. „Osnova je po meni to što jedan ateista ni u jednoj knjizi ne piše da Boga nema. Njegova je ideja da ga ima ali da je, posebno starozavetni Bog, zločinac. Ta vrsta rasprave, bolna po čoveka a katkad zbunjujuća i po Boga, deluje tako da se i mi uključujemo u priču“, rekla je Ljiljana Šop.
Saramago ima sopstvena pravopisna pravila, a Milena Vladić Jovanov je navela da joj je u „Kainu“ bilo zanimljivo to što Saramago kategorije opšteg i posebnog premešta, pa tako ono što je ideal i večno ne dobija taj status. „Određeni događaji, koji čine naše životne priče i naše iskustvo, obeleženi su velikim slovima. Ljudsko iskustvo ovde je podržano jezikom. Vlastita imena, kao što su Adam i Eva, dobijaju karakter zajedničkog i jednu sponu sa nama kao čitaocima jer i mi svi jesmo to i ti likovi.“ Ona je istakla da i Saramagov junak traži objašnjenje, postavlja pitanje odgovornosti, a da je kroz priče i sam čitalac zajedno s glavnim junakom uvučen u tu vrstu promišljanja.
„Saramago ume da napiše priču za koju će mlad čovek, koji je pročitao svega desetak knjiga, izjaviti: zašto ’Putovanje jednog slona’ nije lektira u školi jer bismo mi to čitali“, kaže Jasmina Nešković.
Za Jasminu Nešković, Saramago je čovek koji je do kraja života vodio razgovor, polemisao i ne pristajao. „Postoji posveta koju je Andrić uputio Markoviću, a to je da nikada ne možemo ispraviti krive Drine, ali da nikada ne smemo prestati da ih ispravljamo. I to mislim da bi moglo da važi za Saramaga“, dodala je Jasmina Nešković.
Ljiljana Šop je na kraju tribine citirala deo iz „Kaina“: „Povest čovečanstva je povest njegovog nesporazuma sa Gospodom, niti on razume nas niti mi razumemo njega“, kao rečenicu koja bi mogla da stoji ispred svakog Saramagovog dela, dok je Žurić istakao da je za njega „Kain“ počeo tek kada je pročitao poslednju rečenicu.
Treća tribina Laguninog književnog kluba
Naredna, treća tribina zakazana je za 8. maj u Delfi Caféu u SKC-u na kojoj će biti predstavljen engleski pisac Edvard Raderfurd i njegov roman „Ruska“. Cena ove svojevrsne istorije Rusije od dolaska Slovena u Evropu do Oktobarske revolucije biće snižena za 30 odsto do 8. maja.
novinar: Sonja Šulović
izvor: blic.rs
Ljiljana Šop je istakla da kad razmišlja o Saramagu, uvek polazi od celine, od svih njegovih dostupnih knjiga. „Osnova je po meni to što jedan ateista ni u jednoj knjizi ne piše da Boga nema. Njegova je ideja da ga ima ali da je, posebno starozavetni Bog, zločinac. Ta vrsta rasprave, bolna po čoveka a katkad zbunjujuća i po Boga, deluje tako da se i mi uključujemo u priču“, rekla je Ljiljana Šop.
Saramago ima sopstvena pravopisna pravila, a Milena Vladić Jovanov je navela da joj je u „Kainu“ bilo zanimljivo to što Saramago kategorije opšteg i posebnog premešta, pa tako ono što je ideal i večno ne dobija taj status. „Određeni događaji, koji čine naše životne priče i naše iskustvo, obeleženi su velikim slovima. Ljudsko iskustvo ovde je podržano jezikom. Vlastita imena, kao što su Adam i Eva, dobijaju karakter zajedničkog i jednu sponu sa nama kao čitaocima jer i mi svi jesmo to i ti likovi.“ Ona je istakla da i Saramagov junak traži objašnjenje, postavlja pitanje odgovornosti, a da je kroz priče i sam čitalac zajedno s glavnim junakom uvučen u tu vrstu promišljanja.
„Saramago ume da napiše priču za koju će mlad čovek, koji je pročitao svega desetak knjiga, izjaviti: zašto ’Putovanje jednog slona’ nije lektira u školi jer bismo mi to čitali“, kaže Jasmina Nešković.
Za Jasminu Nešković, Saramago je čovek koji je do kraja života vodio razgovor, polemisao i ne pristajao. „Postoji posveta koju je Andrić uputio Markoviću, a to je da nikada ne možemo ispraviti krive Drine, ali da nikada ne smemo prestati da ih ispravljamo. I to mislim da bi moglo da važi za Saramaga“, dodala je Jasmina Nešković.
Ljiljana Šop je na kraju tribine citirala deo iz „Kaina“: „Povest čovečanstva je povest njegovog nesporazuma sa Gospodom, niti on razume nas niti mi razumemo njega“, kao rečenicu koja bi mogla da stoji ispred svakog Saramagovog dela, dok je Žurić istakao da je za njega „Kain“ počeo tek kada je pročitao poslednju rečenicu.
Treća tribina Laguninog književnog kluba
Naredna, treća tribina zakazana je za 8. maj u Delfi Caféu u SKC-u na kojoj će biti predstavljen engleski pisac Edvard Raderfurd i njegov roman „Ruska“. Cena ove svojevrsne istorije Rusije od dolaska Slovena u Evropu do Oktobarske revolucije biće snižena za 30 odsto do 8. maja.
novinar: Sonja Šulović
izvor: blic.rs
1/10
