Lagunina biblioteka „Bez prevoda“ – omiljeni autori iz regiona
Lagunina biblioteka „Bez prevoda“ privukla je pažnju čitalaca u Srbiji.
Ova edicija obuhvata književna dela afirmisanih regionalnih autora i ima za cilj negovanje jezičkih bogatstava i različitosti koje treba da nas spajaju a ne razdvajaju. Trenutno broji osam knjiga: „Pedeset cigareta za Elenu“ Marine Vujčić, „Nevidljiva žena i druge priče“ Slavenke Drakulić, „Pogledaj što je mačka donijela“ Ante Tomića, „Bljuzga u podne“ Predraga Ličine, „O zlatu, ljudima i psima“ Josipa Mlakića, „Jebo sad hiljadu dinara“ Borisa Dežulovića, „Žena s drugog kata“ Jurice Pavičića i „Bomboni od meda“ Milane Vlaović.
Ovi romani i zbirke priča napisani su na nama razumljivim jezicima i narečjima i otvaraju pitanja aktuelna za posleratni period na zajedničkom nam jezičkom prostoru: tranzicija, susedski odnosi, promena društvenog uređenja, mlada demokratija, kapitalizam, kriminal, korupcija, nacionalizmi, nacionalni jezici, jezici mržnje, istorijski revizionizam, (jugo)nostalgija...
Marina Vujčić, autorka knjige „Pedeset cigareta za Elenu“ koja je otvorila ediciju, smatra ovu biblioteku važnim događajem na regionalnoj književnoj sceni, jer će čitaocima u Srbiji omogućiti da bolje upoznaju stvaralaštvo hrvatskih i bosanskih pisaca. „Zbilja nije bilo nikakve logike u tome da su nam nedostupne knjige pisaca koji pišu na jezicima za koje nam ne treba prevoditelj – a biblioteka ’Bez prevoda’ ispravlja tu nepravdu.“ „Pedeset cigareta za Elenu“ je majstorski napisan roman, s atmosferom neizvesnosti i napetosti, koji ispituje efekat leptira, fenomen u kojem sitnice menjaju živote a da pokretač promena nije svestan toga.
Čitaoce je oduševila i zbirka priča Ante Tomića „Pogledaj što je mačka donijela“, gde autor predstavlja sudbine dovoljno nestvarne da postanu predložak za književnost, a opet dovoljno stvarne da deluju zastrašujuće, kao i roman „Jebo sad hiljadu dinara“ Borisa Dežulovića. „Jebo sad hiljadu dinara“ je antiratni roman čija radnja počiva na komediji zabune. Dve grupe vojnika, hrvatska i bošnjačka, 29. avgusta 1993. naći će se jedna drugoj na nišanu ne znajući pri tome koga na nišanu drže. Obe grupe dolaze na vrlo „originalnu“ ideju da za potrebe tajnog zadatka obuku neprijateljske uniforme. Tako će potpuno obesmisliti najvažnije pitanje u svakom ratu: „Ko su ’naši’ a ko ’njihovi’?“
Josip Mlakić, autor knjige „O zlatu, ljudima i psima“, distopijskog romana, triptiha o beznađu i potrazi za nadom tamo gde ona ne postoji, objašnjava da ova edicija baca jedno dragoceno svetlo na knjige koje dolaze s bliskih jezika i narečja. „Kulturne ’razmjene’ između ta dva razdvojena svijeta bile su prije iznimka negoli pravilo, što je šteta. Šira publika u Srbiji imat će tako prilike pročitati neka od najvažnijih djela hrvatske književnosti iz tog perioda ’razdvojenosti’“.
Odlična je i zbirka „Nevidljiva žena i druge priče“, u kojoj autorka Slavenka Drakulić otvoreno, emotivno i upečatljivo govori o najvećem tabuu današnjice – starenju. A „Bljuzga u podne“, autora filma „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ Predraga Ličine, uzbudljiva je proza utemeljena na umeću pisanja filmskog scenarija, pa su tri novele iz ove zbirke i više nego uzbudljive.
Skrećemo vam pažnju i na nedavno objavljene romane „Žena s drugog kata“ Jurice Pavičića i „Bomboni od meda“ Milane Vlaović, koji pripovedaju o sudbinama potpuno različitih žena, ali čije su priče neverovatne i važne za razumevanje ženskog položaja nekad i sad.
Marina Vujčić, autorka knjige „Pedeset cigareta za Elenu“ koja je otvorila ediciju, smatra ovu biblioteku važnim događajem na regionalnoj književnoj sceni, jer će čitaocima u Srbiji omogućiti da bolje upoznaju stvaralaštvo hrvatskih i bosanskih pisaca. „Zbilja nije bilo nikakve logike u tome da su nam nedostupne knjige pisaca koji pišu na jezicima za koje nam ne treba prevoditelj – a biblioteka ’Bez prevoda’ ispravlja tu nepravdu.“ „Pedeset cigareta za Elenu“ je majstorski napisan roman, s atmosferom neizvesnosti i napetosti, koji ispituje efekat leptira, fenomen u kojem sitnice menjaju živote a da pokretač promena nije svestan toga.
Čitaoce je oduševila i zbirka priča Ante Tomića „Pogledaj što je mačka donijela“, gde autor predstavlja sudbine dovoljno nestvarne da postanu predložak za književnost, a opet dovoljno stvarne da deluju zastrašujuće, kao i roman „Jebo sad hiljadu dinara“ Borisa Dežulovića. „Jebo sad hiljadu dinara“ je antiratni roman čija radnja počiva na komediji zabune. Dve grupe vojnika, hrvatska i bošnjačka, 29. avgusta 1993. naći će se jedna drugoj na nišanu ne znajući pri tome koga na nišanu drže. Obe grupe dolaze na vrlo „originalnu“ ideju da za potrebe tajnog zadatka obuku neprijateljske uniforme. Tako će potpuno obesmisliti najvažnije pitanje u svakom ratu: „Ko su ’naši’ a ko ’njihovi’?“
Josip Mlakić, autor knjige „O zlatu, ljudima i psima“, distopijskog romana, triptiha o beznađu i potrazi za nadom tamo gde ona ne postoji, objašnjava da ova edicija baca jedno dragoceno svetlo na knjige koje dolaze s bliskih jezika i narečja. „Kulturne ’razmjene’ između ta dva razdvojena svijeta bile su prije iznimka negoli pravilo, što je šteta. Šira publika u Srbiji imat će tako prilike pročitati neka od najvažnijih djela hrvatske književnosti iz tog perioda ’razdvojenosti’“.
Odlična je i zbirka „Nevidljiva žena i druge priče“, u kojoj autorka Slavenka Drakulić otvoreno, emotivno i upečatljivo govori o najvećem tabuu današnjice – starenju. A „Bljuzga u podne“, autora filma „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ Predraga Ličine, uzbudljiva je proza utemeljena na umeću pisanja filmskog scenarija, pa su tri novele iz ove zbirke i više nego uzbudljive.
Skrećemo vam pažnju i na nedavno objavljene romane „Žena s drugog kata“ Jurice Pavičića i „Bomboni od meda“ Milane Vlaović, koji pripovedaju o sudbinama potpuno različitih žena, ali čije su priče neverovatne i važne za razumevanje ženskog položaja nekad i sad.
