„Legenda o samoubistvu“ – Zašto ne znamo zašto radimo ono što radimo
U susret Sajmu knjiga i dolasku američkog pisca Dejvida Vana, tema 54. tribine Laguninog književnog kluba bila je njegova knjiga „Legenda o samoubistvu“. U razgovoru su učestvovali dr Tijana Tropin, prevoditeljka, i Zoran Penevski, urednik knjige.
„Legenda o samoubistvu“ je delom autobiografska proza u čijem je središtu mladić koji se suočava sa bolom i krivicom zbog očevog samoubistva. Neukrotiva priroda zavičajne Aljaske savršena je pozadina za kolaž od šest pripovednih celina koje predstavljaju krhotine ogledala za mladićev portret i njegovu unutarnju, psihološku divljinu. Roman autora proglašenog „bitnim novim glasom američke književnosti“ zapanjujuće je ispitivanje tragičnog ambisa koji stoji između mladića i njegovog oca.
Urednik u Laguni Zoran Penevski rekao je da „Legenda o samoubistvu“ može da se čita kao zbirka priča, s obzirom na to da svih šest celina knjige funkcionišu samostalno, ili kao izmišljena memoarska proza, jer je inicijalna ideja zaista bila samoubistvo piščevog oca, ali i kao roman. „To znači da te celine možete da doživite kao integralnu strukturu u kojoj postoji seoba motiva. Motiv je isti – odnos oca i sina, odnos žrtve, odnosno onoga ko je izvršio samoubistvo i onoga ko je preživeo. Dejvida Vana ’muče’ evropski romani. Iako su to romani u kojima junak razmišlja o tome zašto piše, zašto živi, savremena američka proza je, i pored toga što je divlja, interesantnija, jer američki čitaoci žele priču.“
Penevski smatra da je Dejvid Van na najboljem putu da pomiri evropsku i američku školu pisanja. „S jedne strane, nema teorije u njegovom pisanju, a s druge strane neće biti divalj i neomeđen da bi samo pričao priču kao običan američki narator. Reč je o suptilnom pripovedaču koji se bavi graničnim etičkim pitanjima, a to radi tako što ne stavlja sebe kao ključnog mislioca na pozornici, što bi rekao Sloterdijk, već kao pisac koji zaista želi da govori o iskustvu koje je imao, ali tako da to bude deo priče koju svako može da razume, koju je svako doživeo. Stil mu je čitak, ali struktura pisanja nije. To je ono što ga čini velikim piscem i što je tajna uspeha romana.“
Prevoditeljka Tijana Tropin opisala je Vanov roman kao jednu vrlo zanimljivo strukturisanu celinu koja odaje utisak mozaika sastavljenog od krhotina nekog predmeta koje nisu uklopljene onako kako su prvobitno stajale. „Ovu knjigu treba čitati vrlo pažljivo i treba vrlo pažljivo porediti te priče međusobno. Za neka poglavlja je karakteristično utapanje dijaloga junaka, čime autor postiže to da se svi glasovi stapaju u jedan, da se glasovi oca i sina ne izdvajaju iz osnovnog narativa i u vizuelnom planu. Centralna priča počinje značajnim dijalogom, koji je možda jedino mesto u knjizi gde otac, koji je inače zaokupljen sobom, pokušava da ponudi jedno transcendentalno tumačenje onoga što se dešava ljudskom rodu. Van pokušava da ukaže na to da nije u pitanju samo pojedinac već kolektiv, a prikazuje i odnos prema bogu – što je kod njega jedna latentna tema.“
I ovoga puta članovi Laguninog književnog kluba su aktivno učestvovali u razgovoru o knjizi „Legenda o samoubistvu“ i izneli svoja mišljenja.
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 1. novembar, a tema će biti knjiga „Istorija nasilja“ Eduara Luja, po kojoj je urađena i pozorišna predstava prikazana na ovogodišnjem Bitefu. Ova knjiga je na popustu 30% do 1. novembra u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
Urednik u Laguni Zoran Penevski rekao je da „Legenda o samoubistvu“ može da se čita kao zbirka priča, s obzirom na to da svih šest celina knjige funkcionišu samostalno, ili kao izmišljena memoarska proza, jer je inicijalna ideja zaista bila samoubistvo piščevog oca, ali i kao roman. „To znači da te celine možete da doživite kao integralnu strukturu u kojoj postoji seoba motiva. Motiv je isti – odnos oca i sina, odnos žrtve, odnosno onoga ko je izvršio samoubistvo i onoga ko je preživeo. Dejvida Vana ’muče’ evropski romani. Iako su to romani u kojima junak razmišlja o tome zašto piše, zašto živi, savremena američka proza je, i pored toga što je divlja, interesantnija, jer američki čitaoci žele priču.“
Penevski smatra da je Dejvid Van na najboljem putu da pomiri evropsku i američku školu pisanja. „S jedne strane, nema teorije u njegovom pisanju, a s druge strane neće biti divalj i neomeđen da bi samo pričao priču kao običan američki narator. Reč je o suptilnom pripovedaču koji se bavi graničnim etičkim pitanjima, a to radi tako što ne stavlja sebe kao ključnog mislioca na pozornici, što bi rekao Sloterdijk, već kao pisac koji zaista želi da govori o iskustvu koje je imao, ali tako da to bude deo priče koju svako može da razume, koju je svako doživeo. Stil mu je čitak, ali struktura pisanja nije. To je ono što ga čini velikim piscem i što je tajna uspeha romana.“
Prevoditeljka Tijana Tropin opisala je Vanov roman kao jednu vrlo zanimljivo strukturisanu celinu koja odaje utisak mozaika sastavljenog od krhotina nekog predmeta koje nisu uklopljene onako kako su prvobitno stajale. „Ovu knjigu treba čitati vrlo pažljivo i treba vrlo pažljivo porediti te priče međusobno. Za neka poglavlja je karakteristično utapanje dijaloga junaka, čime autor postiže to da se svi glasovi stapaju u jedan, da se glasovi oca i sina ne izdvajaju iz osnovnog narativa i u vizuelnom planu. Centralna priča počinje značajnim dijalogom, koji je možda jedino mesto u knjizi gde otac, koji je inače zaokupljen sobom, pokušava da ponudi jedno transcendentalno tumačenje onoga što se dešava ljudskom rodu. Van pokušava da ukaže na to da nije u pitanju samo pojedinac već kolektiv, a prikazuje i odnos prema bogu – što je kod njega jedna latentna tema.“
I ovoga puta članovi Laguninog književnog kluba su aktivno učestvovali u razgovoru o knjizi „Legenda o samoubistvu“ i izneli svoja mišljenja.
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 1. novembar, a tema će biti knjiga „Istorija nasilja“ Eduara Luja, po kojoj je urađena i pozorišna predstava prikazana na ovogodišnjem Bitefu. Ova knjiga je na popustu 30% do 1. novembra u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
1/5
