Leskovčani upoznali Akiko, devojčicu koja ne poznaje granice
U Kamernoj sali Leskovačkog kulturnog centra sinoć je bila neopisiva gužva koju stvarali mališani, tinejdžeri, roditelji, bake i deke i svi oni došli tu da konačno upoznaju Akiko, junakinju romana Stefana Mitića Tićmija koja je proglašena za dečju knjigu godine.
Nakon velike promocije u Beogradu i gradovima u regionu, „Akiko“ se konačno vratila u mesto na kome je knjiga o njoj i nastala, kroz mini performans koji je u svom rodnom gradu održao autor romana sa gostima iz Niša, članovima Continuum Dance Theatre, finalistima takmičenja „Ja imam talenat“.
O knjizi je govorio Stefanov kolega i gost iz Beograda Branko Stevanović, pisac za decu i odrasle, koji je na samom početku otkrio ko je u stvari „Akiko“.
O knjizi je govorio Stefanov kolega i gost iz Beograda Branko Stevanović, pisac za decu i odrasle, koji je na samom početku otkrio ko je u stvari „Akiko“.
„Ja sam Akiko, svi smo zapravo Akiko, a ponajviše je Akiko Stefan Mitić. Za njega obično kažu da je najbolji difovac među piscima i najbolji pisac među difovcima. Od ove knjige to će prestati da važi, on će biti jednostavno jedan od najboljih pisaca književnosti za mlade“, počeo je svoje „ogovaranje“ pisca Branko Stevanović.
Opisujući Stefanovu knjigu, Stevanović je kazao da je ona zapravo jedan skup mudrosti, skup setnih misli, skup onoga što obično zovemo maksima, a te mudre reči prepoznaćemo tako što su one pisane nešto krupnijim slovima, i sve one nose određenu dozu topline i dobrote, a jedna knjiga ima smisla da postoji samo ukoliko čitalac posle čitanja postaje bolji i plemenitiji.
Opisujući Stefanovu knjigu, Stevanović je kazao da je ona zapravo jedan skup mudrosti, skup setnih misli, skup onoga što obično zovemo maksima, a te mudre reči prepoznaćemo tako što su one pisane nešto krupnijim slovima, i sve one nose određenu dozu topline i dobrote, a jedna knjiga ima smisla da postoji samo ukoliko čitalac posle čitanja postaje bolji i plemenitiji.
„Nemojte proći pored ovog ognjišta koje se zove „Ja sam Akiko“, kada je ljudi pročitaju ova knjiga postaje nerazdvojni deo njih i mislim da ne postoji čitalac koji je čitao ovu knjigu a da ju je pročitao samo jednom“, poručio je Stevanović.
Potencijalnim čitaocima Stevanović je ukazao na to da ovde nije reč o knjizi koja će vas samo zabaviti ili koja će vas samo nasmejati, ovo je knjiga koja će vas ostaviti u uverenju da ima smisla živeti i oplemenjivati svoj prostor i svoj život, u suštini ovo je knjiga za sva vremena.
Ova knjiga u ovom trenutku ima sedam hiljada potencijalnih prijatelja: prvo izdanje, objavljeno u junu ove godine, rasprodato je za mesec dana, zatim je objavljeno drugo izdanje u tiražu od 2000 primeraka, a pre nekoliko dana u Narodnoj biblioteci Srbije katalogizovano je treće izdanje knjige u tiražu od tri hiljade primeraka.
Tićmi je ovako opisao svoj uspeh: „Ako i od lepih stvari čovek može da umre, ja ne znam kako sam još uvek živ. Opipavam se i tu sam. Ili sam zaista umr'o a da je umesto mene nekakav najšareniji život nastavila Akiko. Jurca i jurca. Razmenili smo ogromnu ljubav. Trista ljudi povezanih jednom dodirnom tačkom. Zahvalan sam rodnom gradu. Kažu da čovek ne može biti pop u svom selu, ali pisac za decu i odrasle, e, to može."
Potencijalnim čitaocima Stevanović je ukazao na to da ovde nije reč o knjizi koja će vas samo zabaviti ili koja će vas samo nasmejati, ovo je knjiga koja će vas ostaviti u uverenju da ima smisla živeti i oplemenjivati svoj prostor i svoj život, u suštini ovo je knjiga za sva vremena.
Ova knjiga u ovom trenutku ima sedam hiljada potencijalnih prijatelja: prvo izdanje, objavljeno u junu ove godine, rasprodato je za mesec dana, zatim je objavljeno drugo izdanje u tiražu od 2000 primeraka, a pre nekoliko dana u Narodnoj biblioteci Srbije katalogizovano je treće izdanje knjige u tiražu od tri hiljade primeraka.
Tićmi je ovako opisao svoj uspeh: „Ako i od lepih stvari čovek može da umre, ja ne znam kako sam još uvek živ. Opipavam se i tu sam. Ili sam zaista umr'o a da je umesto mene nekakav najšareniji život nastavila Akiko. Jurca i jurca. Razmenili smo ogromnu ljubav. Trista ljudi povezanih jednom dodirnom tačkom. Zahvalan sam rodnom gradu. Kažu da čovek ne može biti pop u svom selu, ali pisac za decu i odrasle, e, to može."
1/9
Autor: Emilija Mladenović
Izvor: jugmedia.rs
Izvor: jugmedia.rs
