Ljubav. Zločin. Strast. Revolucija! – održana promocija knjige „Dolazak matadora“ Branka Rosića
Novi roman novinara i pisca Branka Rosića „Dolazak matadora“ predstavljen je beogradskoj publici 18. oktobra u bioskopu „Balkan“. Pored autora, o knjizi su govorili muzičarka Ana Đurić Konstrakta, pisac i dramaturg Božo Koprivica, istoričarka Dubravka Stojanović i vajar Mrđan Bajić, uz muzičku pratnju tri di-džeja: Marije Nordgren iz Stokholma, DJ Brke iz Beograda i Krisa Džona iz Londona.
„Dolazak matadora“ je priča o dva muškarca koje je spojio poslovni interes, ali čije su sudbine različite. Jedan je, od silne gladi za uspehom, postao Raskoljnikov, a drugi je, kao borac protiv sistema, postao vođa društvene revolucije.
Dubravka Stojanović kaže da, iako je bila iznenađena pozivom da govori o književnosti, Brankov poziv se ne odbija. „Ovaj roman sam čitala kao istoričarka i kao istorijski izvor koji će budući istoričari čitati za ovo vreme, i čitajući ga, pronašla sam pet nivoa. Na prvom, početnom nivou ovo je triler sa filmskom završnicom, drugi nivo nam prikazuje vreme korone i u njemu je Branko na izvanredan način uhvatio sve naše živote u tom vremenu. Na trećem nivou Rosić briljantno prikazuje današnje srpsko društvo uz ključne reči kao što su šoping mol, hipsteri, trotineti, organik, skraćenice privatnih škola, veb dizajneri, advertajzeri, menadžment, lajf kouč, blokbaster, velnes… sve strane reči koje nemaju prevod na srpski jezik, čija je funkcija da glume kao da nam se mnogo toga dešava, a u stvari stojimo na stendbaju kao što je i bilo tokom lokdauna. Četvrti deo bi bila današnja politika koje je mnogo u ovoj knjizi i koja objašnjava prethodne nivoe, a peti nivo je moj nivo, gde istorija udara ove junake, gde se vidi da je to njihov problem, da je problem taj rat u kojem je jedan od glavnih junaka učestvovao, trenutak koji je te junake i društvo skrenuo sa nekog boljeg puta. Srećna sam što neću biti istoričar koji će se baviti ovim vremenom, ali sam srećna zbog istoričara koji hoće, jer će već imati gotov posao uz Rosićevu knjigu.“
Božu Koprivici je prijao dah Mediterana koji je Branko doneo na beogradski Senjak u romanu. „Ova knjiga vas odmah uvlači u priču svojim ritmom, refrenima, promenama registra, vodi vas na različite lokacije i tačke planete. Svaki dobar pisac je dobar u fantastici, humoru i erotici. Rosić je sve ove elemente uneo u svoj roman.“
Mrđan Bajić smatra da se uopšte ne razume u književnost, ali u ovoj situaciji sebe doživljava kao forenzičarskog eksperta koji treba da ustanovi da li je u jednom segmentu knjige gde se spominje umetnik Demijen Hirst cela situacija prikazana verodostojno. „Rosa u ovoj knjizi briljantno spaja fikciju i dokumentarnost na način koji izgleda i moguće i verovatno. U knjizi Hirst priprema scenografiju za nastup Bona Voksa koji potom umire od goreg virusa od korone, dok Hirst telefonom dokumentuje njegovu smrt. S obzirom na to da je Hirst dokumentovano fasciniran smrću, garantujem vam da je sasvim realno i moguće da bi iskoristio ovakvu situaciju da stvori još jedno delo. A s time možete da budete i sigurni da ova knjiga briljantno funkcioniše i na ostalim nivoima.“
Dok je čitala „Dolazak matadora“, Konstrakta se vezala za lik Gavrana. „On mi se posebno dopao jer me je uveo u priču o revoluciji , buntu protiv globalnog poretka i osetila sam kako mi se vraća nada; Branko će nam rešiti taj svetski problem, a onda dolazi poglavlje u kojem shvatamo da je revolucija zapravo marketinška kampanja i dolazi do potpunog kraha, čime se zaključak zapravo nameće da nema rešenja i završena je naša nada o revoluciji kroz vrlo upečatljiv trenutak u romanu koji je Mrđan pominjao.“
Branko Rosić kaže da za sve što se nije usudio da se odmetne u životu, odmetnuo se u knjigama. „Uvek su me zanimali priče i junaci koji u zanosu žele da pobede ili sistem ili ustaljen život. Moji junaci nisu superjunaci, ali pokušavaju da promene život. Želeo sam da napišem triler/dramu u kojoj se prepliću strast, prevara, ljubav, laž, istina, revolucija.“
Uz odličnu muziku, gosti i posetioci promocije ostali su još dugo u razgovoru o knjizi o dva beogradska hazardera koja su smelo i srčano stupila u koridu 21. veka, dok je Branko Rosić strpljivo potpisivao brojne primerke „Dolaska matadora“.
Foto: Borivoje Milosavljević
Dubravka Stojanović kaže da, iako je bila iznenađena pozivom da govori o književnosti, Brankov poziv se ne odbija. „Ovaj roman sam čitala kao istoričarka i kao istorijski izvor koji će budući istoričari čitati za ovo vreme, i čitajući ga, pronašla sam pet nivoa. Na prvom, početnom nivou ovo je triler sa filmskom završnicom, drugi nivo nam prikazuje vreme korone i u njemu je Branko na izvanredan način uhvatio sve naše živote u tom vremenu. Na trećem nivou Rosić briljantno prikazuje današnje srpsko društvo uz ključne reči kao što su šoping mol, hipsteri, trotineti, organik, skraćenice privatnih škola, veb dizajneri, advertajzeri, menadžment, lajf kouč, blokbaster, velnes… sve strane reči koje nemaju prevod na srpski jezik, čija je funkcija da glume kao da nam se mnogo toga dešava, a u stvari stojimo na stendbaju kao što je i bilo tokom lokdauna. Četvrti deo bi bila današnja politika koje je mnogo u ovoj knjizi i koja objašnjava prethodne nivoe, a peti nivo je moj nivo, gde istorija udara ove junake, gde se vidi da je to njihov problem, da je problem taj rat u kojem je jedan od glavnih junaka učestvovao, trenutak koji je te junake i društvo skrenuo sa nekog boljeg puta. Srećna sam što neću biti istoričar koji će se baviti ovim vremenom, ali sam srećna zbog istoričara koji hoće, jer će već imati gotov posao uz Rosićevu knjigu.“
Božu Koprivici je prijao dah Mediterana koji je Branko doneo na beogradski Senjak u romanu. „Ova knjiga vas odmah uvlači u priču svojim ritmom, refrenima, promenama registra, vodi vas na različite lokacije i tačke planete. Svaki dobar pisac je dobar u fantastici, humoru i erotici. Rosić je sve ove elemente uneo u svoj roman.“
Mrđan Bajić smatra da se uopšte ne razume u književnost, ali u ovoj situaciji sebe doživljava kao forenzičarskog eksperta koji treba da ustanovi da li je u jednom segmentu knjige gde se spominje umetnik Demijen Hirst cela situacija prikazana verodostojno. „Rosa u ovoj knjizi briljantno spaja fikciju i dokumentarnost na način koji izgleda i moguće i verovatno. U knjizi Hirst priprema scenografiju za nastup Bona Voksa koji potom umire od goreg virusa od korone, dok Hirst telefonom dokumentuje njegovu smrt. S obzirom na to da je Hirst dokumentovano fasciniran smrću, garantujem vam da je sasvim realno i moguće da bi iskoristio ovakvu situaciju da stvori još jedno delo. A s time možete da budete i sigurni da ova knjiga briljantno funkcioniše i na ostalim nivoima.“
Dok je čitala „Dolazak matadora“, Konstrakta se vezala za lik Gavrana. „On mi se posebno dopao jer me je uveo u priču o revoluciji , buntu protiv globalnog poretka i osetila sam kako mi se vraća nada; Branko će nam rešiti taj svetski problem, a onda dolazi poglavlje u kojem shvatamo da je revolucija zapravo marketinška kampanja i dolazi do potpunog kraha, čime se zaključak zapravo nameće da nema rešenja i završena je naša nada o revoluciji kroz vrlo upečatljiv trenutak u romanu koji je Mrđan pominjao.“
Branko Rosić kaže da za sve što se nije usudio da se odmetne u životu, odmetnuo se u knjigama. „Uvek su me zanimali priče i junaci koji u zanosu žele da pobede ili sistem ili ustaljen život. Moji junaci nisu superjunaci, ali pokušavaju da promene život. Želeo sam da napišem triler/dramu u kojoj se prepliću strast, prevara, ljubav, laž, istina, revolucija.“
Uz odličnu muziku, gosti i posetioci promocije ostali su još dugo u razgovoru o knjizi o dva beogradska hazardera koja su smelo i srčano stupila u koridu 21. veka, dok je Branko Rosić strpljivo potpisivao brojne primerke „Dolaska matadora“.
Foto: Borivoje Milosavljević
