Ljubica Arsić je 13. laureat nagrade s imenom velikog pisca, a spisateljici je nagradu uručila  Jelena Mitrovska, većnica za kulturu, poželevši joj još mnogo dobrih dela i značajnih priznanja.

„Nagradivši Ljubicu Arsić žiri je aktuelizovao i Sremčevu prozu, njenu veru u značaj i bit pripovedanja“, naveo je između ostalog Vasa Pavković, predsednik žirija u kojem su još bili i Snežana Milosavljević Milić i Aleksandar Gatalica.

Ljubica Arsić je Sremcu, kako je istaknuto, bliska i po svome poverenju u jezik i govor, po sklonosti da traga za novim formama pripovedanja u svakom svom delu, po realističkom postupku koji je u osnovi njenog pripovedanja. Nagrađeni roman na „lucidan, ženski delikatan način“ predstavlja proteklo vreme iz perspektive tišeg, svakodnevnog života.“

U svojoj besedi laureatkinja se osvrnula na galeriju Sremčevih likova zbog kojih je ovaj pisac „uvek dobrodošao rođak koga više ne možemo da zaboravimo, iako su mu svojevremeno zamerali da nije refleksivan, da ne ume da filozofira...“

Postavljajući pitanje šta piscu omogućava mesto u bioskopu večnosti, Ljubica Arsić je navela da je Sremac „verovatno predosećao da će posle njega nastati doba koje opisuje posrnulost, nelagodu i strah i zato je želeo pre nego što se spuste firange da vatromet još malo traje“.

Fragmente iz Sremčevog dela je kazivao glumac Aleksandar Mihailović. Nagradu „Stevan Sremac“ dodeljuje Grad Niš, a tehnički organizator je Niški kulturni centar.

Radnja romana odvija se u Firenci i Beogradu. U Firenci, gradu kao stvorenom da se pretura po prošlosi, Đurđa u tratoriji Bistro ispija još jednu čašu vina, ne sluteći da će je to naizgled obično veče dovesti do priče važne za njen život. Na susednoj stolici leži nečiji tablet, zaboravljen između preklopljenih novina. Slično boci sa skrivenom porukom koja plovi morima, on je izaziva da poruku otkrije i protumači. Uverena da je prošlost slagalica kojoj nedostaju najvažniji delovi, vođena zakonima slučajnosti koji daju privid površnosti i nereda, Đurđa kreće u potragu…