Ljubitelji Jua Nesbea, danas imamo dobre vesti za vas!
Prva vest: Ju Nesbe je napunio 58 godina. Srećan mu rođendan!
Druga vest je da će se već od sledeće nedelje pojaviti u prodaji njegova adaptacija Šekspirove drame „Magbet“ i preti da bude pravi događaj u svetu krimi žanra. Hogart edicija se uvećava za ovo sjajno autorsko ime i sjajan roman koji svi iščekujemo sa nestrpljenjem.
U međuvremenu, evo šta znamo o ovoj knjizi.
Ju Nesbe je imao privilegiju da sam da odabere koja će Šekspirova drama biti osnova njegovog novog romana.
„Taj Šekspirov komad mi je omiljeni, ima kratku i konciznu radnju oko koje sam mogao da gradim vlastitu povest“, komentariše Nesbe svoj izbor. „U njoj su tema moralne odluke, a volim da se poigravam s likovima koji navode čitaoce da ih zavole, prezru – i da prelaze s jedne strane na drugu.“
Nesbe je, kaže, imao sreće pošto mu se rano ukazala mogućnost da bira. Inače bi očekivao da „Magbet“ već bude zauzet. „'Magbet' mi je blizak srcu pošto se bavi temama s kojima sam u dodiru otkako sam počeo da pišem“, rekao je u intervjuu za BBC. „To je priča o borbi za moć u kriminalističkom noar okruženju o jednom pomračenom, paranoičnom ljudskom umu.“
U obe verzije Magbetu proreknu novi život na samom vrhu društvene lestvice. Priča govori o iskri moći, a kada moć znači sve, onda i krv mora poteći.
Povremeno napraviš bilans svog života i preračunaš se: šta je dobro, šta nije. Da li će te takva razmišljanja oraspoložiti ili sneveseliti ima dosta veze sa udelom mašte u tom procesu. Misliš li da je tvoj život mogao ili morao biti drugačiji?
Taj drugi život, s više moći i s većim povlasticama, postaje Magbetova opsesija.
Nesbea su proslavile knjige o Hariju Huleu, pa je pisac na domaćem terenu u zapuštenom gradu koji je okvir za radnju njegovog Magbeta: „Glavni junak ima svoj moralni kodeks, ali je i iskvarenog duha, poseduje unutrašnju snagu ali je emotivno slab, sa ambicijama i sumnjama… Ne, to mi ne deluje strano.“
U Šekspirovoj tragediji „Magbet“ iz 1606. glavni junak je odvažni vojskovođa koji se bori za škotskog kralja. U istoimenom romanu Jua Nesbea taj junak je sposoban policajac koji ne preza od žestokih sukoba s kriminalcima u jednom neimenovanom, disfunkcionalnom gradu. U obe verzije tri tajnovite ženske prilike proreknu Magbetu drugačiji život, na samom vrhu društvene lestvice. Taj drugi život, s više moći i većim povlasticama, postaje Magbetova opsesija, ali i opsesija žene koju on voli. Upravo ga ona nagovori da počini zločin koji stoji na putu između njega i vlasti. Naime, kad prevladaju snovi o uzvišenoj verziji samog sebe, onda čovek stvarnog sebe vidi kao uniženog i nezadovoljnog, kao senku svog punog potencijala.
U Nesbeovoj verziji „Magbet“ postaje surova priča o jednom oronulom gradu iz sedamdesetih godina prošlog veka. Tako se Nesbe nadovezuje na tradiciju kriminalističkih romana u kojoj se i zločinci i detektivi kreću u svetu nalik na crnu rupu okruženu sivom zonom. Nemoguće je ostati neukaljan. Svi nivoi društva prožeti su korupcijom, a onaj ko pokušava da sredi jednog negativca, završava u savezu sa drugim.
Unapređenje o kojem Nesbeov Magbet sanja je nemoguće. Kad jednom počini zločin, kad postane glavni, njegov život postaje borba za očuvanje tog položaja. Magbet postaje napetiji nego ranije, jer sve vreme mora da pazi da li će ga neko prozreti, da li će ga prozvati za zločin koji je počinio, da li će neko dići pobunu. Na samom vrhu on nikad nema mira, jer ono što je učinio da tu stigne, bilo je tako ekstremno da će ga zauvek definisati i obezbediti mu nepresušan izvor neprijatelja. Tako Magbet postaje priča o krvoproliću. Kada se prekorači jedna moralna granica, sve je lakše pregaziti i naredne. A ako ne uspe da se održi na vlasti, nije li onda grozota koju je počinio bila uzaludna?
„Magbet“ je priča o kobnoj odluci i njenim nesagledivim posledicama. Ju Nesbe ovde produbljuje tezu kojom se bavi već duže vreme, a to je da ljudi možda pre čine strahote iz ljubavi nego iz mržnje. Tako naposletku izgube i ono što im je najvažnije. I upravo to je tragedija.
Autor: Inger Merete Hobelstad
Izvor: bokklubben.no
Druga vest je da će se već od sledeće nedelje pojaviti u prodaji njegova adaptacija Šekspirove drame „Magbet“ i preti da bude pravi događaj u svetu krimi žanra. Hogart edicija se uvećava za ovo sjajno autorsko ime i sjajan roman koji svi iščekujemo sa nestrpljenjem.
U međuvremenu, evo šta znamo o ovoj knjizi.
Ju Nesbe je imao privilegiju da sam da odabere koja će Šekspirova drama biti osnova njegovog novog romana.
„Taj Šekspirov komad mi je omiljeni, ima kratku i konciznu radnju oko koje sam mogao da gradim vlastitu povest“, komentariše Nesbe svoj izbor. „U njoj su tema moralne odluke, a volim da se poigravam s likovima koji navode čitaoce da ih zavole, prezru – i da prelaze s jedne strane na drugu.“
Nesbe je, kaže, imao sreće pošto mu se rano ukazala mogućnost da bira. Inače bi očekivao da „Magbet“ već bude zauzet. „'Magbet' mi je blizak srcu pošto se bavi temama s kojima sam u dodiru otkako sam počeo da pišem“, rekao je u intervjuu za BBC. „To je priča o borbi za moć u kriminalističkom noar okruženju o jednom pomračenom, paranoičnom ljudskom umu.“
U obe verzije Magbetu proreknu novi život na samom vrhu društvene lestvice. Priča govori o iskri moći, a kada moć znači sve, onda i krv mora poteći.
Povremeno napraviš bilans svog života i preračunaš se: šta je dobro, šta nije. Da li će te takva razmišljanja oraspoložiti ili sneveseliti ima dosta veze sa udelom mašte u tom procesu. Misliš li da je tvoj život mogao ili morao biti drugačiji?
Taj drugi život, s više moći i s većim povlasticama, postaje Magbetova opsesija.
Nesbea su proslavile knjige o Hariju Huleu, pa je pisac na domaćem terenu u zapuštenom gradu koji je okvir za radnju njegovog Magbeta: „Glavni junak ima svoj moralni kodeks, ali je i iskvarenog duha, poseduje unutrašnju snagu ali je emotivno slab, sa ambicijama i sumnjama… Ne, to mi ne deluje strano.“
U Šekspirovoj tragediji „Magbet“ iz 1606. glavni junak je odvažni vojskovođa koji se bori za škotskog kralja. U istoimenom romanu Jua Nesbea taj junak je sposoban policajac koji ne preza od žestokih sukoba s kriminalcima u jednom neimenovanom, disfunkcionalnom gradu. U obe verzije tri tajnovite ženske prilike proreknu Magbetu drugačiji život, na samom vrhu društvene lestvice. Taj drugi život, s više moći i većim povlasticama, postaje Magbetova opsesija, ali i opsesija žene koju on voli. Upravo ga ona nagovori da počini zločin koji stoji na putu između njega i vlasti. Naime, kad prevladaju snovi o uzvišenoj verziji samog sebe, onda čovek stvarnog sebe vidi kao uniženog i nezadovoljnog, kao senku svog punog potencijala.
U Nesbeovoj verziji „Magbet“ postaje surova priča o jednom oronulom gradu iz sedamdesetih godina prošlog veka. Tako se Nesbe nadovezuje na tradiciju kriminalističkih romana u kojoj se i zločinci i detektivi kreću u svetu nalik na crnu rupu okruženu sivom zonom. Nemoguće je ostati neukaljan. Svi nivoi društva prožeti su korupcijom, a onaj ko pokušava da sredi jednog negativca, završava u savezu sa drugim.
Unapređenje o kojem Nesbeov Magbet sanja je nemoguće. Kad jednom počini zločin, kad postane glavni, njegov život postaje borba za očuvanje tog položaja. Magbet postaje napetiji nego ranije, jer sve vreme mora da pazi da li će ga neko prozreti, da li će ga prozvati za zločin koji je počinio, da li će neko dići pobunu. Na samom vrhu on nikad nema mira, jer ono što je učinio da tu stigne, bilo je tako ekstremno da će ga zauvek definisati i obezbediti mu nepresušan izvor neprijatelja. Tako Magbet postaje priča o krvoproliću. Kada se prekorači jedna moralna granica, sve je lakše pregaziti i naredne. A ako ne uspe da se održi na vlasti, nije li onda grozota koju je počinio bila uzaludna?
„Magbet“ je priča o kobnoj odluci i njenim nesagledivim posledicama. Ju Nesbe ovde produbljuje tezu kojom se bavi već duže vreme, a to je da ljudi možda pre čine strahote iz ljubavi nego iz mržnje. Tako naposletku izgube i ono što im je najvažnije. I upravo to je tragedija.
Autor: Inger Merete Hobelstad
Izvor: bokklubben.no
