„Mali čoveče, šta sada?“ Hansa Falade nekad i sad
U Delfi Caféu u SKC-u prvog petka u aprilu održana je 14. tribina Laguninog književnog kluba, na kojoj je predstavljen roman „Mali čoveče, šta sada?“ nemačkog pisca Hansa Falade. O knjizi su govorili Jelena Kostić Tomović, prevoditeljka i germanistkinja, Tijana Tropin, prevoditeljka i teoretičarka književnosti, Ivan Velisavljević, filmski i književni kritičar, i Janja Stjepanović, urednica u Laguni.
Objavljen u Nemačkoj 1932. godine ovaj roman i danas važi za jedno od Faladinih najboljih dela i smatra se klasikom nemačke književnosti između dva svetska rata. Roman je preko noći postao svetski hit jer je savršeno dočarao život u Vajmarskoj Republici i tešku ekonomsku krizu koja je pogodila Nermačku i možda najviše doprinela usponu Hitlera.
Pre dolaska Hitlera na vlast Faladi se smešila uspešna literarna karijera, koja je potom osujećena. On nije, poput Mana i Remarka, na primer, imao sreću da se nađe u inostranstvu kada je Hitler postao apsolutni gospodar Nemačke. Povukao se iz javnosti javnosti na poljsko imanje jer nije bio po volji nacista zbog vernih opisa teškog života malih ljudi u Nemačkoj.
Falada je rođen 1893. godine u Grajfsvaldu pod imenom Rudolf Dicen. Bio je sin visokog sudskog službenika. U biografiji ima zabeležen i pokušaj samoubistva i boravak u mentalnoj instituciji. Svetsku književnu slavu stekao je upravo romanom „Mali čoveče, šta sada?“, koji je više puta ekranizovan.
Jelena Kostić Tomović istakla je da je Falada uglavnom bio poznat među germanistima, a izvan Nemačke je pao u zaborav, sve dok se 2011. nije pojavila necenzurisana verzija romana „Svako umire sam“ (koju je Laguna objavila 2012. godine). Govoreći o autorovom životu i delu Kostić Tomović je izdvojila nekoliko zanimljivih detalja iz njegove biografije: bio je bolešljiv đak, teško je povređen u sudaru sa konjskom zapregom, od detinjstva je koristio jake lekove, nije završio studije, radio je kao pomoćnik nadzornika velikih imanja. Od 1920. nezapaženo piše pod pseudonimom Hansa Falade sve do objavljivanja „Malog čoveka“ koji postaje jedna od najčitanijih knjiga u Nemačkoj u vreme uspona nacizma. Najaktivniji kao pisac bio je između dva svetska rata, tokom i neposredno posle Drugog svetskog rata. Preminuo je 1947. godine.
Radnja romana odvija se tokom poslednjih dana Vajmarske republike, a glavni lik je skromni činovnik koji ne zna šta da radi kada ostaje bez posla. U teško vreme ekonomske krize koja vlada u Nemačkoj nakon Prvog svetskog rata, prodavac Johanes Pineberg i njegova devojka Janjica odlučuju da se venčaju. Ali zasnovati porodicu u teškim vremenima nije lako. Nakon što je Johanes izgubio posao, bračni par odlazi iz provincije u Berlin i pridružuje se milionskoj armiji nezaposlenih...
Problemi sa kojima se suočava mladi par sa detetom u Berlinu uzbuđuje čitaoce i danas jer neodoljivo podsećaju na prilike u savremenoj Srbiji. Njihova borba da pronadu sreću u gotovo bezizlaznim okolnostima izaziva duboke simpatije i saosećanje kod čitalaca, pogotovo što su njegovi junaci obični ljudi koji se ničim ne ističu i sa kojima svako može da se identifikuje.
Kao teoretičar književnosti, Tijana Tropin je dala veoma laskavu ocenu piščevom stilu koji se odlikuje humorom i dinamičnim dijalozima. „Glavninu radnje nose razgovori junaka koji su vrlo živi, proživljeni i duhoviti.“ Ona je skrenula pažnju na Faladino uspešno slikanje svakodnevice i atmosfere koja je vladala u Berlinu u doba Vajmarske republike što je urađeno u duhu realizma koji je i danas vrlo živ, sažet i dinamičan, nimalo težak i nije razvučen. Tijana je istakla da su „toplina i prirodnost u opisivanju svakodnevice veliki plus zato što istovremeno u ovom romanu imamo i prikazanu ekonomsku krizu bez ikakvog ulepšavanja ili romantizovanja siromaštva“.
Kao filmski kritičar, Ivan Velisavljević je podsetio da je odmah nakon štampanja „Mali čoveče, šta sad?“ snimljen film, što je piscu donelo slavu i van granica Nemačke. Za Velisavljevića su problemi sa kojima se sreću junaci Faladinog romana i danas veoma aktuelni, pogotovo u našoj sredini, jer ništa se nije promenilo od tada pa do danas kada se mora tražiti podstanarski smeštaj i boriti se da se obezbedi ono najneophodnije. „Relevantnost romana je nešto što je najinteresantnije, a isto važi i za roman ’Svako umire sam’. Zanimljivo je kada danas gledate na Vajmarsku Republiku, na njenu istoriju i književnost, da je ova knjiga u to vreme bila bestseler, što znači da su se njeni čitaoci poistovećivali i verovatno bili pripadnici iste klase kao i glavni junaci romana: osiromašene srednje klase, klase službenika, takozvanih ’belih kragni’. Ako znamo da je upravo ta klasa najviše doprinela usponu nacizma i dolasku Hitlera na vlast, onda je jasno zbog čega je ’Mali čoveče, šta sada?’ knjiga relevantna i za istorijski pogled na tadašnje vreme, ali i za ono što danas živimo.“
Janja Stjepanović podsetila je publiku da je Laguna objavila još jedno delo nemačke književnosti napisano neposredno pre dolaska Hitlera na vlast koje nije ništa manje aktuelno od Faladine knjige. Reč je o „Braći po krvi“ Ernsta Hafnera, romanu o potkulturi mladih na ulicama Berlina u vreme ekonomske krize. Takođe je najavila da će do kraja godine biti objavljen prvi put na srpskom jeziku roman Alfreda Deblina „Berlin, Aleksanderplac“, možda najčuvenije delo „novog objektivizma“, čijoj je slavi posebno doprineo Fazbinderov istoimeni film.
Sledeće okupljanje Laguninog književnog kluba je 6. maja kada će biti reči o romanu Dejvida Mičela „Nevidljivi sati“. Ovaj roman biće na popustu od 30% do dana tribine.
Pre dolaska Hitlera na vlast Faladi se smešila uspešna literarna karijera, koja je potom osujećena. On nije, poput Mana i Remarka, na primer, imao sreću da se nađe u inostranstvu kada je Hitler postao apsolutni gospodar Nemačke. Povukao se iz javnosti javnosti na poljsko imanje jer nije bio po volji nacista zbog vernih opisa teškog života malih ljudi u Nemačkoj.
Falada je rođen 1893. godine u Grajfsvaldu pod imenom Rudolf Dicen. Bio je sin visokog sudskog službenika. U biografiji ima zabeležen i pokušaj samoubistva i boravak u mentalnoj instituciji. Svetsku književnu slavu stekao je upravo romanom „Mali čoveče, šta sada?“, koji je više puta ekranizovan.
Jelena Kostić Tomović istakla je da je Falada uglavnom bio poznat među germanistima, a izvan Nemačke je pao u zaborav, sve dok se 2011. nije pojavila necenzurisana verzija romana „Svako umire sam“ (koju je Laguna objavila 2012. godine). Govoreći o autorovom životu i delu Kostić Tomović je izdvojila nekoliko zanimljivih detalja iz njegove biografije: bio je bolešljiv đak, teško je povređen u sudaru sa konjskom zapregom, od detinjstva je koristio jake lekove, nije završio studije, radio je kao pomoćnik nadzornika velikih imanja. Od 1920. nezapaženo piše pod pseudonimom Hansa Falade sve do objavljivanja „Malog čoveka“ koji postaje jedna od najčitanijih knjiga u Nemačkoj u vreme uspona nacizma. Najaktivniji kao pisac bio je između dva svetska rata, tokom i neposredno posle Drugog svetskog rata. Preminuo je 1947. godine.
Radnja romana odvija se tokom poslednjih dana Vajmarske republike, a glavni lik je skromni činovnik koji ne zna šta da radi kada ostaje bez posla. U teško vreme ekonomske krize koja vlada u Nemačkoj nakon Prvog svetskog rata, prodavac Johanes Pineberg i njegova devojka Janjica odlučuju da se venčaju. Ali zasnovati porodicu u teškim vremenima nije lako. Nakon što je Johanes izgubio posao, bračni par odlazi iz provincije u Berlin i pridružuje se milionskoj armiji nezaposlenih...
Problemi sa kojima se suočava mladi par sa detetom u Berlinu uzbuđuje čitaoce i danas jer neodoljivo podsećaju na prilike u savremenoj Srbiji. Njihova borba da pronadu sreću u gotovo bezizlaznim okolnostima izaziva duboke simpatije i saosećanje kod čitalaca, pogotovo što su njegovi junaci obični ljudi koji se ničim ne ističu i sa kojima svako može da se identifikuje.
Kao teoretičar književnosti, Tijana Tropin je dala veoma laskavu ocenu piščevom stilu koji se odlikuje humorom i dinamičnim dijalozima. „Glavninu radnje nose razgovori junaka koji su vrlo živi, proživljeni i duhoviti.“ Ona je skrenula pažnju na Faladino uspešno slikanje svakodnevice i atmosfere koja je vladala u Berlinu u doba Vajmarske republike što je urađeno u duhu realizma koji je i danas vrlo živ, sažet i dinamičan, nimalo težak i nije razvučen. Tijana je istakla da su „toplina i prirodnost u opisivanju svakodnevice veliki plus zato što istovremeno u ovom romanu imamo i prikazanu ekonomsku krizu bez ikakvog ulepšavanja ili romantizovanja siromaštva“.
Kao filmski kritičar, Ivan Velisavljević je podsetio da je odmah nakon štampanja „Mali čoveče, šta sad?“ snimljen film, što je piscu donelo slavu i van granica Nemačke. Za Velisavljevića su problemi sa kojima se sreću junaci Faladinog romana i danas veoma aktuelni, pogotovo u našoj sredini, jer ništa se nije promenilo od tada pa do danas kada se mora tražiti podstanarski smeštaj i boriti se da se obezbedi ono najneophodnije. „Relevantnost romana je nešto što je najinteresantnije, a isto važi i za roman ’Svako umire sam’. Zanimljivo je kada danas gledate na Vajmarsku Republiku, na njenu istoriju i književnost, da je ova knjiga u to vreme bila bestseler, što znači da su se njeni čitaoci poistovećivali i verovatno bili pripadnici iste klase kao i glavni junaci romana: osiromašene srednje klase, klase službenika, takozvanih ’belih kragni’. Ako znamo da je upravo ta klasa najviše doprinela usponu nacizma i dolasku Hitlera na vlast, onda je jasno zbog čega je ’Mali čoveče, šta sada?’ knjiga relevantna i za istorijski pogled na tadašnje vreme, ali i za ono što danas živimo.“
Janja Stjepanović podsetila je publiku da je Laguna objavila još jedno delo nemačke književnosti napisano neposredno pre dolaska Hitlera na vlast koje nije ništa manje aktuelno od Faladine knjige. Reč je o „Braći po krvi“ Ernsta Hafnera, romanu o potkulturi mladih na ulicama Berlina u vreme ekonomske krize. Takođe je najavila da će do kraja godine biti objavljen prvi put na srpskom jeziku roman Alfreda Deblina „Berlin, Aleksanderplac“, možda najčuvenije delo „novog objektivizma“, čijoj je slavi posebno doprineo Fazbinderov istoimeni film.
Sledeće okupljanje Laguninog književnog kluba je 6. maja kada će biti reči o romanu Dejvida Mičela „Nevidljivi sati“. Ovaj roman biće na popustu od 30% do dana tribine.
1/9
