Jelena Marinkov je izjavila da je roman „Napuljski diplomata“ delo vrlo neobične strukture, te je pohvalila umeće Marija Liguorija da se u istom književnom ostvarenju koristi dvama potpuno različitim stilovima. „Rekla bih da je ovaj roman, zbog verodostojnosti radnje, autobiografski“, zaključila je Marinkova. Na to joj je Mario Liguori odgovorio da ga posebno veseli ubeđenje mnogih da je „Napuljski diplomata“ autobiografsko delo, jer svaka priča deluje realno tek kad pisac zna da je ispriča. „Dok sam ranije donekle upravljao tokom događaja u svojim knjigama, sa ovim romanom desilo mi se nešto novo: likovi su se u njemu polako osamostaljivali, sami radili i govorili šta su hteli, dok sam ja sve pratio kao u filmu i beležio. To naročito važi za glavnog junaka, koji je u Srbiju ušao na velika vrata, preko Beograda. Ja sam, naprotiv, preko Vojvodine stigao do Beograda nakon nekoliko godina učenja i mučenja uz jezik.

Jelena Marinkov je naročito pohvalila priču „Zabranjeno voće“ iz Liguorijeve zbirke „Prva ljubav“: „Reč je o zaista izvanrednoj priči, istovremeno duhovitoj i nežnoj.“ Liguori je ispričao da se u vreme dok je ta priča nastajala bavio književnom imagologijom, posebno stereotipima i predrasudama pri sticanju predstava o drugima. Tako je jednog dana shvatio da se stereotipi mogu primenjivati u beletristici kao izvor jakih emocija kako u junacima tako i u čitaocima.

Publika je na kraju postavila brojna pitanja zadržavajući se još dugo u razgovoru sa autorom.