Marko Vidojković jedan je od najuspešnijih i najpopularnijih srpskih pisaca. Do sada je objavio nekoliko romana i zbirki kratkih priča, a na književnu scenu se probio romanom „Kandže”. Svoju prvu priču objavio je 2000. godine u časopisu „Zbilja“. Roman „Kandže“ je od oktobra 2004. do maja 2005. godine doživeo 5 izdanja i dobitnik je nagrade „Zlatni bestseler“, a za isti roman je dobio i nagradu „Kočićevo pero“ u martu 2006. godine.

Pored romana „Kandže“ Marko Vidojković je objavio i „Ples sitnih demona“, „Đavo je moj drug“, „Pikavci na plaži“, „Sve crvenkape su iste“, „Hoću da mi se nešto lepo desi odmah“ i „Kandže 2: Diler i smrt“, kao i zbirku priča „Bog ti pomogao“.

U „Pričama s dijagnozom“ nalazi se dvadeset četiri jezgrovito ispripovedanih i tematski raznovrsnih proznih dela, koje dobro raspoređene daju celinu i podsećaju na concert. U Markovim pričama naići ćete na: vanzemaljce, čudovišta iz mraka, ostrašćene navijače iz fotelje, pravog-pravcatog inkvizitora; na pobunjene električne uređaje i oružani ustanak protiv pasa lutalica. To je samo delić Vidojkovićevog pripovedačkog mikrosveta. Iz priče u priču, okom poznavaoca ljudske duše, autor precizno prikazuje naše živote, zadaje krošee zapletima, a nokautira preokretima, sve vreme vas uzdižući iz ponora neprijatne društvene stvarnosti prepoznatljivim humorom koji u ovoj knjizi postaje urnebesan.

Na promociji u Tivtu Vidojković je u nekoliko navrata istakao da mu je zabavno da piše priče.

„Kada sam pronašao svoj književni stil u septembru 1999. godine počeo sam da pišem priče. Napisao sam oko sto priča za recimo 150 dana. Ništa drugo nisam ni radio. Odustao sam od fakulteta, imao sam dosta vremena. Smišljao sam neke neobične zaplete. Padne mi na primer zaplet: tip i riba raskidaju, nalaze se na Kalmegdanu da razmene kese sa stvarima – i nastaje smak sveta.“

„Priče s dijagnozom“ su jubilarna deseta knjiga Marka Vidojkovića, izašla tačno 15. godina nakon što mu je objavljena prva priča, u godini u kojoj puni 40, i ono što je posebno značajno autoru izašla je kao 50. jubilarna knjiga u Laguninoj ediciji „Meridijan“. Na taj način spojilo se više od jednog jubileja.

„Meni je oduvek bilo lakše da pišem kratke priče nego romane. Mada svi mi kažu da je teže pisati kratke forme. Pisanje romana je složen proces koji ide u više pravaca. Drago mi je da se ljudima sviđaju moje priče. I kod kritike i kod čitalaca dobro prolaze. Neću da mistifikujem i kažem da je teško, jako teško, napisati kratku priču. To je posledica mog talenta. Priča se mora završiti u pravom trenutku. Ja sam gledao mnogo više filmova nego što sam pročitao knjiga. Očigledno mi je to pomoglo da izgradim osećaj kad priča treba da počne, kad da završi, kako treba graditi likove. Meni treba da se javi zanimljiva ideja oko koje može da se ispriča priča. I tad krećem.“ – kaže Marko Vidojković.

Po završetku književne večeri koja je trajala više od sat vremena, Marko se družio sa fanovima i potpisivao knjige.