Marojevićeve „’Tuđine’ – Završna fiesta“ u beogradskom Poletu
U četvrtak 4. jula od 19 sati u galeriji Polet u Cetinjskoj 15 biće održano završno predstavljanje romana „Tuđine“ Igora Marojevića pod nazivom „’Tuđine’ – Završna fiesta“. Biće ovo četvrta i finalna beogradska promocija Marojevićevog romana, ali i završetak turneje „Tuđina“ u Srbiji i regionu. Osim autora učestvovaće književni kritičar Ana Stišović Milovanović i, u ulozi moderatora, filolog Ana Marija Milovanović. Odmah nakon promocije, fiesta se nastavlja uz sangriju i špansku alternativnu pop muziku koju je odabrao sam autor, a knjige će moći da se nabave po promotivnim cenama uz njegov potpis.
Poslednji roman Igora Marojevića „Tuđine“ zatvara jedinstveni prozni ciklus u srpskoj književnosti, „Beogradsko petoknjižje“, sačinjeno i iz knjiga „Dvadeset i četiri zida“, „Parter“, „Beograđanke“ i „Prave Beograđanke“. Glavni junak svih ovih dela jeste Beograd sa kraja prošlog i početka ovog veka, čemu „Tuđine“ doprinose došljačkom perspektivom glavnog junaka, pričom o bombardovanju 1999. i organskim hepiendom. Još od svog objavljivanja u septembru 2018, autorovo aktuelno delo živi intenzivan književni život, obeležen ne samo svojevrsnom turnejom i interesovanjem publike nego i nizom intervjua i desetak bezrezervno pohvalnih kritika i brojnih priloga u domaćim i regionalnim medijima. Vrhunac recepcije knjige nalazi se u ovogodišnjem prolećnom, 516. broju književnog časopisa Polja, sa čitavim tematskim blokom o „Tuđinama“, „Beogradskom petoknjižju“ i autoru.
O „Tuđinama“ je, između ostalog, pisano sledeće: „Crnohumorna, erotična, ironična, nežna drama ’Tuđine’ suptilno je i inteligentno promišljanje zrelog pisca o svim onim važnim životnim pitanjima koja nas progone bili mi u tuđini ili kod kuće“ (K. Prodanović, Nedeljnik), „Opora priča o zlim vremenima, ali sa idejom da dobro nije nestalo... To je povest koja postavlja pitanja. U literaturi, jedino se takve priče i pamte“ (A. Stišović Milovanović, http://eckermann.org.rs/), „Igor Marojević i ovoga puta, kao u mnogim prethodnim tekstovima, svemu pristupa kao neumoljivi kritičar, skoro destruktivnog nagona. I na tom sadržajnom sloju radnje vrlo dobro pulsira ’život priče’ ’Tuđina’“ (M. Nenezić, Polja), „Najzreliji i najslojevitiji roman ’Beogradskog petoknjižja’. Pored napete i složene radnje, vanrednih psiholoških portreta pojedinih junaka i junakinja, nesvakidašnjeg pripovedačkog glasa, Marojević u ’Tuđinama’ otvara nove prostore za dileme i nedoumice, ostavljajući svog čitaoca da sam do rešenja dođe“ (D. V. Todoreskov, Književni magazin), „’Tuđine’ su promišljen, koherentan, konzistentan i, pomalo, egzibicioni roman“ (M. Stojanović, Danas), „Igor Marojević ovim romanom na dojmljiv način zaokružuje svoje ’Beogradsko petoknjižje’ donoseći pred čitaoca još jednu marojevićki prepoznatljivu, ali uvijek uzbudljivu pripovjedačku igru“ (Đ. Krajišnik, Oslobođenje, Sarajevo).
Poslednji roman Igora Marojevića „Tuđine“ zatvara jedinstveni prozni ciklus u srpskoj književnosti, „Beogradsko petoknjižje“, sačinjeno i iz knjiga „Dvadeset i četiri zida“, „Parter“, „Beograđanke“ i „Prave Beograđanke“. Glavni junak svih ovih dela jeste Beograd sa kraja prošlog i početka ovog veka, čemu „Tuđine“ doprinose došljačkom perspektivom glavnog junaka, pričom o bombardovanju 1999. i organskim hepiendom. Još od svog objavljivanja u septembru 2018, autorovo aktuelno delo živi intenzivan književni život, obeležen ne samo svojevrsnom turnejom i interesovanjem publike nego i nizom intervjua i desetak bezrezervno pohvalnih kritika i brojnih priloga u domaćim i regionalnim medijima. Vrhunac recepcije knjige nalazi se u ovogodišnjem prolećnom, 516. broju književnog časopisa Polja, sa čitavim tematskim blokom o „Tuđinama“, „Beogradskom petoknjižju“ i autoru.
O „Tuđinama“ je, između ostalog, pisano sledeće: „Crnohumorna, erotična, ironična, nežna drama ’Tuđine’ suptilno je i inteligentno promišljanje zrelog pisca o svim onim važnim životnim pitanjima koja nas progone bili mi u tuđini ili kod kuće“ (K. Prodanović, Nedeljnik), „Opora priča o zlim vremenima, ali sa idejom da dobro nije nestalo... To je povest koja postavlja pitanja. U literaturi, jedino se takve priče i pamte“ (A. Stišović Milovanović, http://eckermann.org.rs/), „Igor Marojević i ovoga puta, kao u mnogim prethodnim tekstovima, svemu pristupa kao neumoljivi kritičar, skoro destruktivnog nagona. I na tom sadržajnom sloju radnje vrlo dobro pulsira ’život priče’ ’Tuđina’“ (M. Nenezić, Polja), „Najzreliji i najslojevitiji roman ’Beogradskog petoknjižja’. Pored napete i složene radnje, vanrednih psiholoških portreta pojedinih junaka i junakinja, nesvakidašnjeg pripovedačkog glasa, Marojević u ’Tuđinama’ otvara nove prostore za dileme i nedoumice, ostavljajući svog čitaoca da sam do rešenja dođe“ (D. V. Todoreskov, Književni magazin), „’Tuđine’ su promišljen, koherentan, konzistentan i, pomalo, egzibicioni roman“ (M. Stojanović, Danas), „Igor Marojević ovim romanom na dojmljiv način zaokružuje svoje ’Beogradsko petoknjižje’ donoseći pred čitaoca još jednu marojevićki prepoznatljivu, ali uvijek uzbudljivu pripovjedačku igru“ (Đ. Krajišnik, Oslobođenje, Sarajevo).
