Matijević predstavio „Van kontrole“ u Čačku
U okviru programa „Čačak – prestonica kulture Srbije“ pisac Vladan Matijević je u Gimnaziji u Čačku predstavio svoj roman „Van kontrole“.
Pored autora, o romanu je govorila i Danijela Mikić Kovačević, koja je istakla da „svaka knjiga Vladana Matijevića predstavlja jedan pazl u dobro osmišljenoj autopoetičkoj celini mozaika. O tome svedoči činjenica da se on svojim delima vraća, da ih menja i tokom vremena kritički provlači kroz sopstveni sud, da bi taj pazl uklopio u jedan celovit mozaik. Ono po čemu je Matijević jedinstven i neponovljiv je njegov književni postupak koji predstavlja neku vrstu mašine koja melje sve postojeće prethodne poetike, sve poznate žanrovske karakteristike, književne postupke, melje ih i te deliće sklapa u sopstvenu konstelaciju. Njegov postupak karnevalizacije, brojna komična sredstva kao što su burleska, satira, ironija, nepononovljivi su na našoj književnoj sceni.“
Ona je ocenila da je za prozu Vladana Matijevića, koji se ogledao u sva tri književna roda, karakteristično to što se granice žanrova kod njega ne vide i da su rastegljive.
Vladan Matijević je rekao da je roman „Van kontrole“ napisao početkom devedestih godina i, kada ga je ponovo pročitao posle trideset godina, uvideo je neke slabosti i odlučio da ga napiše iz početka, jer je, pored slabosti, njegov prvi roman imao dozu humora, drskosti i aktuelnosti koju je želeo da sačuva: „Ko pročita roman, može se začuditi kako je svet iz devedesetih ostao isti, i primetiti da se stvarnost umnogome primakla onome o čemu sam pisao u romanu.“
On je rekao da se „Van kontrole“ bavi mladim ljudima koji imaju nemačka imena, ali je prepoznatljivo da se događa u našem okruženju, i ti ljudi su potpuno bezosećajni, kao što je i čitavo društvo.
Matijević je naglasio da u društvu, o kome u romanu govori, traju neprekidni ratovi između mladih i starih, muškaraca i žena, seljaka i sportista, pešaka i vozača, sve je apsurdno i teško, ali u tom apsurdu ima smešnog. Roman se kreće od kraja ka početku, i uzroci onoga što je na kraju romana, nalaze se na početku.
„U mom stvaralačkom životu uvek mi je od priče bio važniji način na koji ću tu priču ispričati“, rekao je Matijević.
Pored autora, o romanu je govorila i Danijela Mikić Kovačević, koja je istakla da „svaka knjiga Vladana Matijevića predstavlja jedan pazl u dobro osmišljenoj autopoetičkoj celini mozaika. O tome svedoči činjenica da se on svojim delima vraća, da ih menja i tokom vremena kritički provlači kroz sopstveni sud, da bi taj pazl uklopio u jedan celovit mozaik. Ono po čemu je Matijević jedinstven i neponovljiv je njegov književni postupak koji predstavlja neku vrstu mašine koja melje sve postojeće prethodne poetike, sve poznate žanrovske karakteristike, književne postupke, melje ih i te deliće sklapa u sopstvenu konstelaciju. Njegov postupak karnevalizacije, brojna komična sredstva kao što su burleska, satira, ironija, nepononovljivi su na našoj književnoj sceni.“
Ona je ocenila da je za prozu Vladana Matijevića, koji se ogledao u sva tri književna roda, karakteristično to što se granice žanrova kod njega ne vide i da su rastegljive.
Vladan Matijević je rekao da je roman „Van kontrole“ napisao početkom devedestih godina i, kada ga je ponovo pročitao posle trideset godina, uvideo je neke slabosti i odlučio da ga napiše iz početka, jer je, pored slabosti, njegov prvi roman imao dozu humora, drskosti i aktuelnosti koju je želeo da sačuva: „Ko pročita roman, može se začuditi kako je svet iz devedesetih ostao isti, i primetiti da se stvarnost umnogome primakla onome o čemu sam pisao u romanu.“
On je rekao da se „Van kontrole“ bavi mladim ljudima koji imaju nemačka imena, ali je prepoznatljivo da se događa u našem okruženju, i ti ljudi su potpuno bezosećajni, kao što je i čitavo društvo.
Matijević je naglasio da u društvu, o kome u romanu govori, traju neprekidni ratovi između mladih i starih, muškaraca i žena, seljaka i sportista, pešaka i vozača, sve je apsurdno i teško, ali u tom apsurdu ima smešnog. Roman se kreće od kraja ka početku, i uzroci onoga što je na kraju romana, nalaze se na početku.
„U mom stvaralačkom životu uvek mi je od priče bio važniji način na koji ću tu priču ispričati“, rekao je Matijević.
