Mileva Ajnštajn kao književni lik Slavenke Drakulić
Jedna od najvažnijih predstavnica nekadašnje jugoslovenske književne scene, novinarka i jedna od najprevođenijih hrvatskih spisateljica, Slavenka Drakulić, posle nekoliko godina ponovo je bila gošća Beograda i družila se sa svojim čitaocima povodom knjige „Mileva Ajnštajn: Teorija tuge“ u izdanju Lagune, koja je predstavljena 11. maja u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
„Rado dolazim u Beograd. To su stare uspomene moje generacije od pre rata, kada su ti susreti bili učestaliji. Veoma se dobro osećam u Beogradu, a naročito u ovoj knjižari koja je kao jedan prekrasni književni lavirint“, rekla je Slavenka.
O romanu koji predstavlja unutrašnji svet talentovane Mileve Marić Ajnštajn u trenutku bolnog i ponižavajućeg raspada braka sa Albertom Ajnštajnom, pored autorke, govorile su i profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu dr Biljana Dojčinović, i urednica u Laguni Jasmina Radojičić.
Slavenka je na početku istakla da je Ajnštajn „prednost uvek davao svom naučnom istraživanju, a Mileva, koja je isto bila izuzetno nadarena, bila je žena i majka, stoga njena genijalnost nije mogla doći do izražaja i zato je tragična ličnost, ali ličnost vredna pažnje. Važno je istaći da je reč o književnom liku. Uzela sam pojedine elemente iz njenog života koje sam smatrala važnim i stvorila književni lik.“
Slavenka nam je otkrila i šta je bio neposredni povod da se zainteresuje za Milevu Ajnštajn: „Prilikom boravka u Americi poveo se razgovor o Ajnštajnu i intelektualcima uopšte. Ispostavilo se da malo ko zna da je Mileva bila prva Ajnštajnova žena i to mi se činilo nepravedno. Onda sam počela malo više čitati o njoj i odlično se uklopila u moju ideju da pišem o jakim ženama koje su u senci muškarca.“
Jasmina Radojičić je kao važnu stvar istakla da je Slavenka dala glas drugoj strani u intimnom odnosu dvoje genijalaca: „Rečenica koja je važna za ovaj roman i koja je meni ostala u sećanju jeste kada Mileva piše Ajnštajnu i kaže: ’Lakše ti je da se brineš o celom svetu nego o svoje dvoje dece’, i tu se zapravo vidi koliko je poza koju muškarac često zauzima, da se brine o celom svetu, i te kako izgovor da brigu o porodici prepusti nekom drugom, izgovor koji se prihvata kao legitiman. Ovim romanom Slavenka daje glas Milevi, ali i svakoj ženi koja je zbog brojnih razloga, društveno-istorijskih ili nekih drugih, bila nevidljiva i neprepoznata, i taj glas je apsolutno autentičan i književno ubedljiv.“
Biljana Dojčinović je posebno istakla unutrašnji svet junakinje koji Slavenka Drakulić odlično opisuje: „Dok čitate, vi se ne pitate da li je to istina nego ste sigurni da je moralo tako da bude, što znači da je lik ubedljiv. Ovo je priča o ženi koja je imala hendikep zbog toga što je žena. Drugo, što je htela da se bavi naukom, zatim je imala fizički i nasledni hendikep u porodici i ništa pod tim okolnostima nije bilo uz nju. Ipak, ovom knjigom se odaje priznanje onom što je mogla da uradi i beleži činjenica da je Mileva bila na korak do jednog drugačijeg postignuća, mogla je da bude ravnopravna sa njim.
O romanu koji predstavlja unutrašnji svet talentovane Mileve Marić Ajnštajn u trenutku bolnog i ponižavajućeg raspada braka sa Albertom Ajnštajnom, pored autorke, govorile su i profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu dr Biljana Dojčinović, i urednica u Laguni Jasmina Radojičić.
Slavenka je na početku istakla da je Ajnštajn „prednost uvek davao svom naučnom istraživanju, a Mileva, koja je isto bila izuzetno nadarena, bila je žena i majka, stoga njena genijalnost nije mogla doći do izražaja i zato je tragična ličnost, ali ličnost vredna pažnje. Važno je istaći da je reč o književnom liku. Uzela sam pojedine elemente iz njenog života koje sam smatrala važnim i stvorila književni lik.“
Slavenka nam je otkrila i šta je bio neposredni povod da se zainteresuje za Milevu Ajnštajn: „Prilikom boravka u Americi poveo se razgovor o Ajnštajnu i intelektualcima uopšte. Ispostavilo se da malo ko zna da je Mileva bila prva Ajnštajnova žena i to mi se činilo nepravedno. Onda sam počela malo više čitati o njoj i odlično se uklopila u moju ideju da pišem o jakim ženama koje su u senci muškarca.“
Jasmina Radojičić je kao važnu stvar istakla da je Slavenka dala glas drugoj strani u intimnom odnosu dvoje genijalaca: „Rečenica koja je važna za ovaj roman i koja je meni ostala u sećanju jeste kada Mileva piše Ajnštajnu i kaže: ’Lakše ti je da se brineš o celom svetu nego o svoje dvoje dece’, i tu se zapravo vidi koliko je poza koju muškarac često zauzima, da se brine o celom svetu, i te kako izgovor da brigu o porodici prepusti nekom drugom, izgovor koji se prihvata kao legitiman. Ovim romanom Slavenka daje glas Milevi, ali i svakoj ženi koja je zbog brojnih razloga, društveno-istorijskih ili nekih drugih, bila nevidljiva i neprepoznata, i taj glas je apsolutno autentičan i književno ubedljiv.“
Biljana Dojčinović je posebno istakla unutrašnji svet junakinje koji Slavenka Drakulić odlično opisuje: „Dok čitate, vi se ne pitate da li je to istina nego ste sigurni da je moralo tako da bude, što znači da je lik ubedljiv. Ovo je priča o ženi koja je imala hendikep zbog toga što je žena. Drugo, što je htela da se bavi naukom, zatim je imala fizički i nasledni hendikep u porodici i ništa pod tim okolnostima nije bilo uz nju. Ipak, ovom knjigom se odaje priznanje onom što je mogla da uradi i beleži činjenica da je Mileva bila na korak do jednog drugačijeg postignuća, mogla je da bude ravnopravna sa njim.
1/11
Prema rečima Slavenke Drakulić, životna storija Mileve Marić Ajnštajn je univerzalna priča o ženi koja je u određenom trenutku morala da bira između ličnih ambicija i brige o porodici, a potom više nije bilo povratka da ostvari svoje snove.
