„Ministrastvo neizmerne sreće“ – Osvajanje slobode
Okupljanje ljubitelja lepe književnosti, četrdeset četvrto u okviru Laguninog književnog kluba održano je 5. oktobra u knjižari Delfi u SKC-u. Razgovarali smo o novom romanu Arundati Roj „Ministarstvo neizmerne sreće“. Poznata indijska književnica i aktivistkinja „Ministarstvo“ je napisala čak 20 godina posle romana „Bog malih stvari“, knjige koja joj je donela svetsku slavu i Bukerovu nagradu. O tome da li je Rojeva uspela da književno nadvisi svoj roman prvenac, ali i o društveno-političkoj situaciji u Indiji, govorili su književni kritičari Nađa Bobičić i Miroljub Stojanović, koji je i vrsni poznavalac Indije, i Jasmina Radojičić, urednica u Laguni.
Arundati Roj je rođena 1961. godine u mešovitom braku majke sirijske hrišćanke i oca bengalskog hinduiste. Pisanjem se bavi od 1992. godine. Njen prvi roman „Bog malih stvari“ objavljen je četiri godine kasnije. Nakon toga je napisala samo nekoliko filmskih i televizijskih scenarija jer je odlučila da se u potpunosti posveti društvenom aktivizmu. Objavila je više publicističkih dela.
Arundati Roj je rođena 1961. godine u mešovitom braku majke sirijske hrišćanke i oca bengalskog hinduiste. Pisanjem se bavi od 1992. godine. Njen prvi roman „Bog malih stvari“ objavljen je četiri godine kasnije. Nakon toga je napisala samo nekoliko filmskih i televizijskih scenarija jer je odlučila da se u potpunosti posveti društvenom aktivizmu. Objavila je više publicističkih dela.
Na pitanje koliki teret nosi slava prvog romana, kao i gde je mesto Arundati Roj u svetskoj književnosti, Nađa Bobičić smatra da je kod Rojeve najbitnije to što je ona feministkinja i levičarka. „Ona piše politički angažovanu književnost i vrlo je transparentna u tome. Drugi roman mi je veoma sličan ’Bogu malih stvari’. Njen glas je veoma prepoznatljiv i deluje kao da je roman objavljen samo godinu dana nakon prvog, umesto čitavih dvadeset.“
Jasmina Radojičić je, pripremajući se za tribinu, slušala intervjue autorke u kojima je uvek prvo pitanje bilo zašto nakon dvadeset godina novi roman, na šta je ona odgovarala da nije ona tražila roman, roman je pronašao nju. „Mislim da to mnogo govori o odnosu Rojeve prema pisanju i književnosti, prema pitanjima koja je ona u određenom trenutku smatrala relevantnim i o kojima je pisala u svojim esejima.“
Jasmina Radojičić je, pripremajući se za tribinu, slušala intervjue autorke u kojima je uvek prvo pitanje bilo zašto nakon dvadeset godina novi roman, na šta je ona odgovarala da nije ona tražila roman, roman je pronašao nju. „Mislim da to mnogo govori o odnosu Rojeve prema pisanju i književnosti, prema pitanjima koja je ona u određenom trenutku smatrala relevantnim i o kojima je pisala u svojim esejima.“
Miroljub Stojanović gaji veliko poštovanje prema Arundati Roj. „Ona je svesno pristala da bude crna ovca indijskog društva. Kašmir je njena opsesija poslednjih nekoliko decenija i ona je neprekidno na braniku liberalnog pogleda na stvari, do te mere da ponekad ni liberalni krugovi indijskog društva ne dele njene stavove.“ Inače, kašmirska situacija identična je onoj sa Kosovom.
„Mislim da je ovo knjiga fascinantnog reda“, kaže Stojanović, „i da je znatno bolja od ’Boga malih stvari’, jer detaljnije i slikovitije opisuje indijske prilike. Stvaranjem moderne Indije i Pakistana 2/3 Kašmira je pripalo Indiji, a 1/3 Pakistanu. Pakistanske vlasti smatraju da ta deoba nije pravedna. Deo indijske intelektualne scene koji predvodi Arundati Roj smatra da Kašmir mora da bude nezavisna država, odnosno da građani Kašmira sami, putem referenduma, odluče o svojoj sudbini.“ Stojanović se osvrnuo i na brojne razlike među samim indijskim pokrajinama i društvenim slojevima, koje su prikazane u knjizi kroz odnose među likovima.
Glavna junakinja romana je hidžra po imenu Andžum, koja je rođena transseksualna i odgojena kao muškarac po imenu Aftab, ali odlučuje da prihvati svoj ženski identitet. To je tek jedan od elemenata priče koja prati još nekoliko likova i u kojoj se smenjuje naracija u prvom licu sa naracijom pripovedača.
Nađa Bobičić kaže da je za nju čitanje ovog romana bilo veoma intenzivno. „Mnogo je nesreće u ovoj knjizi. Iako se sve vreme traga za srećom i solidarnošću, realnost je jako gruba i surova. Mnogo ljudi širom sveta može da se prepozna u epizodama iz dela, jer ono prati globalne tokove.“
Arundati Roj je želela da napiše roman-grad, sa svojim centrom i periferijom. „Njen roman jeste polifon, tu su glasovi različitih društvenih grupa, ali i insekata, svako dobija svoj glas, ali to ne umanjuje celinu ni važnost tih pojedinih glasova“, smatra Jasmina.
„Mislim da je ovo knjiga fascinantnog reda“, kaže Stojanović, „i da je znatno bolja od ’Boga malih stvari’, jer detaljnije i slikovitije opisuje indijske prilike. Stvaranjem moderne Indije i Pakistana 2/3 Kašmira je pripalo Indiji, a 1/3 Pakistanu. Pakistanske vlasti smatraju da ta deoba nije pravedna. Deo indijske intelektualne scene koji predvodi Arundati Roj smatra da Kašmir mora da bude nezavisna država, odnosno da građani Kašmira sami, putem referenduma, odluče o svojoj sudbini.“ Stojanović se osvrnuo i na brojne razlike među samim indijskim pokrajinama i društvenim slojevima, koje su prikazane u knjizi kroz odnose među likovima.
Glavna junakinja romana je hidžra po imenu Andžum, koja je rođena transseksualna i odgojena kao muškarac po imenu Aftab, ali odlučuje da prihvati svoj ženski identitet. To je tek jedan od elemenata priče koja prati još nekoliko likova i u kojoj se smenjuje naracija u prvom licu sa naracijom pripovedača.
Nađa Bobičić kaže da je za nju čitanje ovog romana bilo veoma intenzivno. „Mnogo je nesreće u ovoj knjizi. Iako se sve vreme traga za srećom i solidarnošću, realnost je jako gruba i surova. Mnogo ljudi širom sveta može da se prepozna u epizodama iz dela, jer ono prati globalne tokove.“
Arundati Roj je želela da napiše roman-grad, sa svojim centrom i periferijom. „Njen roman jeste polifon, tu su glasovi različitih društvenih grupa, ali i insekata, svako dobija svoj glas, ali to ne umanjuje celinu ni važnost tih pojedinih glasova“, smatra Jasmina.
„Smatram da je ovo eminentni politički roman“, kaže Stojanović, „ali je ovo i jedan veliki, polifoni roman o ljubavi. Stekao sam utisak da svaki lik iz knjige po opisu odgovara jednoj indijskoj državi. Fascinantna mi je dualnost dela, jedno večno pitanje indijske ambivalencije. Indija je hinduističko društvo, ali sa najvećom muslimanskom manjinom na svetu, zbog čega je to društvo stalno na ivici konflikta. Jedan od planova knjige je, čini mi se, potreba da izgradimo jedno harmonično društvo, makar u svojim prividima, iako smo svesni da to u praksi, čak iako nije nemoguće, ide veoma teško“, smatra Stojanović. „Zato mislim da je dragoceno što je Rojeva u ovaj roman utkala svoje političke stavove, a da nije obezvredila formu i estetiku. Svi segmenti služe funkciji celine.”
„Ono što je meni fascinantno u ovom romanu je kako Rojeva stvara jedan odnos. U samom književnom tekstu, među likovima, sve je povezano, i zbog toga se uvek primećuje kada se ravnoteža naruši“, zaključila je Jasmina Radojičić.
Arundati Roj opominje da u današnjem svetu i oni nevidljivi ljudi i njihove borbe o kojima ne znamo ništa, njihov nemir i bol imaju pravo da postoje.
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 2. novembar, a tema će biti roman Džona Apdajka „Beži, Zeko, beži“. Ovaj roman je na popustu 30% do 2. novembra u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
„Ono što je meni fascinantno u ovom romanu je kako Rojeva stvara jedan odnos. U samom književnom tekstu, među likovima, sve je povezano, i zbog toga se uvek primećuje kada se ravnoteža naruši“, zaključila je Jasmina Radojičić.
Arundati Roj opominje da u današnjem svetu i oni nevidljivi ljudi i njihove borbe o kojima ne znamo ništa, njihov nemir i bol imaju pravo da postoje.
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 2. novembar, a tema će biti roman Džona Apdajka „Beži, Zeko, beži“. Ovaj roman je na popustu 30% do 2. novembra u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
