Miomiru Petroviću je ovu nagradu jednoglasno dodelio žiri u sastavu Saša Radojčić (predsednik žirija), Selimir Radulović i Dragana V. Todoreskov. Pored nagrađenog dela, u užoj konkurenciji za nagradu bile su i knjige Enesa Halilovića „Ako dugo gledaš u ponor“ (Albatros plus) i Vladana Matijevića „Susret pod neobičnim okolnostima“ (Laguna).

U obrazloženju žirija stoji: „Miomir Petrović je romanom ’Kuća od soli’ ostvario delo koje u isti mah može da komunicira sa širom čitalačkom publikom, ali i da pokreće važna pitanja o savremenom pojedincu, njegovom identitetu i vrednostima. Petrović je pisac koji ume da pronađe zanimljivu temu i oformi oko nje priču koju potom suvereno vodi. Jezgro priče ’Kuće od soli’je jedna kulturološka utopija – osnivanje Muzeja Kneza Pavla u Beogradu i sudbina njegove umetničke zbirke. Glavni junak romana, čovek nesigurnog, složenog, mozaičkog identiteta, konvertit i bonvivan, učestvuje u izgradnji i neuspešnoj zaštiti te utopije. Preplitanje dokumentarnog i fikcionalnog plana, istorijskih i romanesknih ličnosti, mesta i događaja, čini ’Kuću od soli’ uzbudljivim i intrigantnim štivom, u kome se, rečima iz same knjige, ostvaruje kaleidoskopska, ogledalska igra u kojoj se više ne zna da li je umetničko delo imitacija stvarnosti ili je, zapravo, stvarnost samo loš imitator umetničkog prizora.“