Muzički novinar i publicista Dušan Vesić predstavio knjigu „Bunt dece socijalizma“
Knjiga rok novinara i publiciste Dušana Vesića, „Bunt dece socijalizma“ (Laguna), posvećena vremenu novog talasa, po mnogima najplodonosnijem muzičkom periodu u Jugoslaviji, predstavljena je na petom „Dok'n'ritam“ festivalu, na letnjoj sceni novobeogradskog Doma kulture „Studentski grad“.
Pored autora, okupljenima su se obratili Petar Janjatović i Momčilo Moma Rajin, takođe eminentni rok kritičari, zatim Ivan Velisavljević, urednik arhiva medija u DKSG, i Sandra Rančić, umetnička direktorka festivala.
Vesić, koji je prethodnih godina objavio zapažene knjige o „Bijelom dugmetu“ i Margiti Stefanović Magi, istakao je da je 70 odsto „Bunta“ napisao po svom sećanju, i onda to nadograđivao kroz izjave i sećanja aktera novog talasa, ne želeći da „kičmu“ priče čine njihova svedočenja, već sećanja autora. Upitan protiv čega su se tada bunila deca socijalizma, autor je naveo da je to – mentalitet.
„Stalno čitamo priče kako su se bunili protiv režima“, govori Vesić. „To je bio, u osnovi levičarski, pokret. Ne kao u Engleskoj, koji je bio ekonomski, pre svega. Borili smo se protiv gluposti sistema, parolaške idolatrije, protiv licemerja koje se namnožilo, a koje je kulminiralo 1977. Mnogi kažu da je novi talas mogao da se nastavi dalje. Nije, jer je bio spontan. Nije bilo organizovanosti, ni političke osvešćenosti.“
Janjatović je istakao da je Vesić bio dovoljno strpljiv i koncentrisan da izvuče srž iz svega što je do sada napisano i snimljeno o novom talasu. Kao veliki poznavalac tog perioda, Petar je priznao da je još mnogo toga naučio čitajući knjigu svog kolege.
„Montaža ove knjige je na nivou dokumentarca, to mi je veoma prijalo“, podvukao je Janjatović. „Vesić skače iz benda u bend, iz godine u godinu, i to lako teče. Vodio je računa o porodičnom okruženju u kom su se junaci novog talasa formirali. Saznajemo kako im se zovu očevi i majke, šta su bili po profesiji, gde su vukli decu sa sobom... Dobijao si različit kulturni profil ako si kao, recimo, Milan Mladenović, rođen u Zagrebu, osnovnu školu završio u Sarajevu i preselio se u Novi Beograd. Dopalo mi se i kako je opisan duh vremena u knjizi.“
Autor: Milan Ćunković
Izvor: novosti.rs
Pored autora, okupljenima su se obratili Petar Janjatović i Momčilo Moma Rajin, takođe eminentni rok kritičari, zatim Ivan Velisavljević, urednik arhiva medija u DKSG, i Sandra Rančić, umetnička direktorka festivala.
Vesić, koji je prethodnih godina objavio zapažene knjige o „Bijelom dugmetu“ i Margiti Stefanović Magi, istakao je da je 70 odsto „Bunta“ napisao po svom sećanju, i onda to nadograđivao kroz izjave i sećanja aktera novog talasa, ne želeći da „kičmu“ priče čine njihova svedočenja, već sećanja autora. Upitan protiv čega su se tada bunila deca socijalizma, autor je naveo da je to – mentalitet.
„Stalno čitamo priče kako su se bunili protiv režima“, govori Vesić. „To je bio, u osnovi levičarski, pokret. Ne kao u Engleskoj, koji je bio ekonomski, pre svega. Borili smo se protiv gluposti sistema, parolaške idolatrije, protiv licemerja koje se namnožilo, a koje je kulminiralo 1977. Mnogi kažu da je novi talas mogao da se nastavi dalje. Nije, jer je bio spontan. Nije bilo organizovanosti, ni političke osvešćenosti.“
Janjatović je istakao da je Vesić bio dovoljno strpljiv i koncentrisan da izvuče srž iz svega što je do sada napisano i snimljeno o novom talasu. Kao veliki poznavalac tog perioda, Petar je priznao da je još mnogo toga naučio čitajući knjigu svog kolege.
„Montaža ove knjige je na nivou dokumentarca, to mi je veoma prijalo“, podvukao je Janjatović. „Vesić skače iz benda u bend, iz godine u godinu, i to lako teče. Vodio je računa o porodičnom okruženju u kom su se junaci novog talasa formirali. Saznajemo kako im se zovu očevi i majke, šta su bili po profesiji, gde su vukli decu sa sobom... Dobijao si različit kulturni profil ako si kao, recimo, Milan Mladenović, rođen u Zagrebu, osnovnu školu završio u Sarajevu i preselio se u Novi Beograd. Dopalo mi se i kako je opisan duh vremena u knjizi.“
Autor: Milan Ćunković
Izvor: novosti.rs
