Najbolje delo najvećeg ruskog pesnika
Aleksandar Sergejevič Puškin (1799–1837) bio je najveći ruski pisac i pesnik romantizma, kao i osnivač moderne ruske književnosti. Njegov „Evgenije Onjegin“, nezaobilazno delo svetske literature, tragična je priča o ljubavi, nevinosti i prijateljstvu.
Sve šta je znao Evgenije
Ne mogu reći kraj sve volje;
Al’ ono što je kô genije
Od svih veština znao bolje,
Ono u čemu mu je mladost
Našla i brigu a i radost,
I ono na šta trošio je
Lenjosti pune dane svoje –
Beše veština nežne strasti,
Koju je Nazon opevao,
Zbog čega je kô patnik pao
I blistav, buran vek pun časti
Završio van Italije
U gluhoj stepi Moldavije.
Najveći ruski pesnik Aleksandar Puškin je u „Evgeniju Onjeginu“ dao umetnički presek ruskog društva u jednom od najzanimljivijih perioda njegovog razvoja. U ovom remek-delu ruske književnosti zahvaćen je čitav ruski život dvadesetih godina XIX veka: od najviših plemićkih krugova do seljačkog staleža, od visokoobrazovanog intelektualca do čestite dadilje.
Onjegin i Lenski predstavljaju dva tipa mladih obrazovanih plemića čija je tragična sudbina posledica raskoraka između njihovih želja i sposobnosti i života koji vode. Kod Lenskog je uzrok razočaranja i nesreće idealizovanje stvarnosti koja nikad nije bila onakva kakvom ju je pesnik zamišljao dok je kod Onjegina taj sukob zasnovan na dubokim unutrašnjim protivrečnostima.
Lik Onjegina poslužio je kao uzor čitavoj galeriji tipova, takozvanih „suvišnih ljudi“, kao što su Ljermontovljev Pečorin ili Turgenjevljev Ruđin. S druge strane, jedina koja je u Puškinovom romanu svoju nesreću primila dostojanstveno, ne gubeći ni u jednom trenutku ravnotežu i dodir sa običnim narodom, bila je Tatjana, prva u nizu nezaboravnih junakinja moderne ruske književnosti.
Brojne su adaptacije „Evgenija Onjegina“, od filmova do baleta i opera, a Laguna ovo izdanje objavljuje sa predgovorom prevodioca Milorada Pavića. Knjigu možete pronaći od petka 25. decembra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs kao i na sajtu laguna.rs.
Sve šta je znao Evgenije
Ne mogu reći kraj sve volje;
Al’ ono što je kô genije
Od svih veština znao bolje,
Ono u čemu mu je mladost
Našla i brigu a i radost,
I ono na šta trošio je
Lenjosti pune dane svoje –
Beše veština nežne strasti,
Koju je Nazon opevao,
Zbog čega je kô patnik pao
I blistav, buran vek pun časti
Završio van Italije
U gluhoj stepi Moldavije.
Najveći ruski pesnik Aleksandar Puškin je u „Evgeniju Onjeginu“ dao umetnički presek ruskog društva u jednom od najzanimljivijih perioda njegovog razvoja. U ovom remek-delu ruske književnosti zahvaćen je čitav ruski život dvadesetih godina XIX veka: od najviših plemićkih krugova do seljačkog staleža, od visokoobrazovanog intelektualca do čestite dadilje.
Onjegin i Lenski predstavljaju dva tipa mladih obrazovanih plemića čija je tragična sudbina posledica raskoraka između njihovih želja i sposobnosti i života koji vode. Kod Lenskog je uzrok razočaranja i nesreće idealizovanje stvarnosti koja nikad nije bila onakva kakvom ju je pesnik zamišljao dok je kod Onjegina taj sukob zasnovan na dubokim unutrašnjim protivrečnostima.
Lik Onjegina poslužio je kao uzor čitavoj galeriji tipova, takozvanih „suvišnih ljudi“, kao što su Ljermontovljev Pečorin ili Turgenjevljev Ruđin. S druge strane, jedina koja je u Puškinovom romanu svoju nesreću primila dostojanstveno, ne gubeći ni u jednom trenutku ravnotežu i dodir sa običnim narodom, bila je Tatjana, prva u nizu nezaboravnih junakinja moderne ruske književnosti.
Brojne su adaptacije „Evgenija Onjegina“, od filmova do baleta i opera, a Laguna ovo izdanje objavljuje sa predgovorom prevodioca Milorada Pavića. Knjigu možete pronaći od petka 25. decembra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs kao i na sajtu laguna.rs.
