Nova izdanja domaćih autora
Uskoro će se u knjižarama pojaviti peto izdanje knjige „Moje novo ja“ Miodraga i Milana Colića. Knjiga upoznaje široku publiku sa prirodom i tehnikama estetske hirurgije. Donosi nam uzbudljiva iskustva iz hirurške prakse eksperata svetskog glasa, i otkriva priče i anegdote iz njihovih nesvakidašnjih života. Pisana iz ugla posvećenika koji su pomogli hiljadama ljudi da unaprede svoje živote, ova knjiga upotpunjuje čitaočev doživljaj lepog, obogaćuje ga novim znanjima i motiviše ga da neguje lepotu u sebi i drugima.
U štampi je deveto izdanje romana „Top je bio vreo“ Vladimira Kecmanovića, po kojem je snimljen i istoimeni film. Najhrabriji srpski roman dvadeset prvog veka, za koji je dobio nagrade „Borislav Pekić“ i „Meša Selimović“, za koji kažu da je i najteži poetički pogodak srpske književnosti u neizgovorljivo ime stradanja tokom devedesetih.
Na knjižarskim policama uskoro će se naći petnaesto izdanje romana „Semper idem“ Đorđa Lebovića, najpreporučivanije knjige po izboru knjižara Delfi lanca. Opus magnum Đorđa Lebovića, po jedinstvenoj oceni kritike, predstavlja upravo ovo njegovo testamentarno delo, roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči II svetskog rata, koja je i zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme i njene književne transpozicije, prepoznata kao kanonsko delo savremene srpske književnosti.
Drugo izdanje „Ikonostasa“ Gorana Petrovića takođe je u štampi. Roman govori o Srbiji za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi…
„Romani“ Ive Andrića u jednoj knjizi, koju sačinjavaju „Travnička hronika“, „Na Drini ćuprija“, „Gospođica“ i „Prokleta avlija“, doživeće devetnaesto izdanje. Osim što su složene i duboke književne studije različitih događaja i junaka sa balkanske istorijske pozornice od srednjeg veka do Drugog svetskog rata, ova remek-dela srpske književnosti istovremeno su i trajni literarni spomenik gradovima Travniku, Višegradu, Beogradu i Istanbulu, koji su uglavnom bili žarišne tačke Andrićevog života i čitavog njegovog pripovednog dela.
U štampi je deveto izdanje romana „Top je bio vreo“ Vladimira Kecmanovića, po kojem je snimljen i istoimeni film. Najhrabriji srpski roman dvadeset prvog veka, za koji je dobio nagrade „Borislav Pekić“ i „Meša Selimović“, za koji kažu da je i najteži poetički pogodak srpske književnosti u neizgovorljivo ime stradanja tokom devedesetih.
Na knjižarskim policama uskoro će se naći petnaesto izdanje romana „Semper idem“ Đorđa Lebovića, najpreporučivanije knjige po izboru knjižara Delfi lanca. Opus magnum Đorđa Lebovića, po jedinstvenoj oceni kritike, predstavlja upravo ovo njegovo testamentarno delo, roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči II svetskog rata, koja je i zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme i njene književne transpozicije, prepoznata kao kanonsko delo savremene srpske književnosti.
Drugo izdanje „Ikonostasa“ Gorana Petrovića takođe je u štampi. Roman govori o Srbiji za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi…
„Romani“ Ive Andrića u jednoj knjizi, koju sačinjavaju „Travnička hronika“, „Na Drini ćuprija“, „Gospođica“ i „Prokleta avlija“, doživeće devetnaesto izdanje. Osim što su složene i duboke književne studije različitih događaja i junaka sa balkanske istorijske pozornice od srednjeg veka do Drugog svetskog rata, ova remek-dela srpske književnosti istovremeno su i trajni literarni spomenik gradovima Travniku, Višegradu, Beogradu i Istanbulu, koji su uglavnom bili žarišne tačke Andrićevog života i čitavog njegovog pripovednog dela.
