Nova izdanja Laguninih autora
Na knjižarskim policama uskoro će se naći sedmo izdanje „Apisovog apostola“ Slaviše Pavlovića, koji prati uzbudljiv život novinara Pavla Govedarice, koji od običnog piskarala napreduje do mesta urednika. Pošto ga je Crna ruka zavrbovala, napisaće seriju vatrenih političkih tekstova u kojima otkriva afere o skandaloznom kriminalu u vrhu sistema. Ali kad Pavla osude što je ubio čoveka u saobraćajnoj nesreći, biće primoran da pobegne u Ameriku sa lažnim pasošem.
„Ja, tajkun“ Miroslava Miškovića, doživeće deseto izdanje. U pitanju je jedinstvena ispovest čoveka koga je Milošević smatrao saradnikom, Đinđić prijateljem, Tadić protivnikom, a Vučić neprijateljem. Ona pruža celovit pogled srpskog preduzetnika na istorijat nesporazuma između države i njenih biznismena, na mentalitet srpskog političara i radnika, na ekonomsku prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i regiona.
Uskoro će se u prodaji naći trinaesto izdanje knjige „Dosije Bogorodica“, Vanje Bulića. Čudnom igrom sudbine ili Božje promisli, dve najveće hrišćanske svetinje – desna ruka Jovana Krstitelja i čudotvorna ikona Bogorodica Filermosa našle su se na Cetinju. Odnete iz Jerusalima u jedanaestom veku, tokom krstaških ratova, relikvije su sedam vekova bile zaštitni znak malteških vitezova. Bežeći pred Napoleonom, viteški red ih je predao ruskom caru Pavlu I, a posle Oktobarske revolucije preživeli naslednici dinastije Romanov daju svetinje na čuvanje dinastiji Karađorđević. Drugi svetski rat svetinje provode skrivene u manastiru Ostrog. Nakon oslobođenja, komunističke vlasti ih prebacuju u policijski sef u Titogradu, današnjoj Podgorici. Proći će skoro četvrt veka dok konačno ne izađu na svetlost dana... Jedna od njih, međutim, sada je oskrnavljena: sa Bogorodičine ogrlice ukradeni su jedan dijamant i veliki plavi safir neprocenjive vrednosti. Ova vest podstaći će novinara Novaka Ivanovića da krene u potragu za ukradenim draguljima.
Uskoro će biti štampano dvadeset prvo izdanje. „Simeonovog pečata“ Vanje Bulića, koji daje odgovor na pitanje ko je i zašto zapalio manastir Hilandar. U potrazi za odgovorom na to pitanje, Novak i Veljko dolaze na Svetu Goru. Ali kada u maslinjaku iznad manastira nađu obešenog lažnog monaha, događaji počinju da se nižu neverovatnom brzinom. Na mestu svakog narednog zločina, pronalaze otisak pečata Svetog Simeona koji je monaško bratstvo Hilandara poklonilo kralju Aleksandru Obrenoviću, a potom mu se izgubio trag u burnim događajima tokom Prvog svetskog rata...
U štampi će biti osmo izdanje I toma „Zlatnog runa“, koje obeležava čitavu jednu istorijsku epohu i stoji u samom vrhu književnosti napisane na srpskom jeziku u drugoj polovini XX veka. Oživljavajući nam porodicu Njegovan, u istorijskim sunovratima i značajnim događajima od antičkih vremena, preko Sulejmana Veličanstvenog, do Drugog svetskog rata, Pekić nas kroz ovaj roman vodi do krajnje mitske metafore, plovidbe Argonauta na Istok, po zlatno runo Života.
Drugo izdanje „Filosofije palanke“ Radomira Konstantinovića, objavljena prvi put davne 1969. godine, počela se više čitati i citirati u poslednjoj deceniji XX veka. Bilo je potrebno da se duh palanke otelotvori u svim pojedinostima da bi „Filosofija palanke“ postala ključ za razumevanje krvavog haosa u toj deceniji.
Knjižarske police dobiće drugo izdanje „Zvezde nad prazninom“ Dejana Stojiljkovića, priču o jednoj državi i njenoj Službi bezbednosti, ali i o izuzetnom pojedincu koji poput Prometeja donosi čovečanstvu vatru i svetlost života. U rano jutro, 12. februara 1961, pred sam početak pomračenja Sunca, u Ksaverskoj šumi, na periferiji Zagreba, pronađeno je beživotno telo mladića kako kleči obešen o drvo debljine dečje ruke. Vest o ovoj smrti brzo je protutnjala tadašnjom Jugoslavijom, jer se radilo o Branku Miljkoviću, princu poezije, koji je u trenutku smrti imao samo 27 godina i ceo život pred sobom. Kako se našao tu? Šta ga je dovelo na to samotno mesto? Da li je digao ruku na sebe ili je možda ubijen? Prateći poslednje tri godine Brankovog života, sa reminiscencijama na njegovo detinjstvo i rane godine, roman se bavi tragičnom sudbinom genijalnog umetnika u večitom sukobu sa svetom.
„Beleške jedne Ane“ je knjiga Mome Kapora koja će vas nasmejati, ali i podstaknuti na razmišljanje o večitim pitanjima koja sebi postavljamo. Kada bi trebalo odabrati jedno delo Mome Kapora koje ga najbolje predstavlja, onda bi to svakako bila knjiga „Beleške jedne Ane“, svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, u isto vreme je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena. U štampi je deseto izdanje.
„Da je bolje, ne bi valjalo“, Bojana Ljubenovića – u prodaji će se naći osmo izdanje. Kada neostvareni pisac Ivan Bogdan u svom bračnom krevetu zatekne voljenu suprugu sa drugim muškarcem, uveren je da je njegov život dotakao samo dno. Ali on zaboravlja da živi u zemlji koja često podseća na kofer sa duplim dnom, te da uvek postoji još jedna pregrada ispod. Priča postaje sve dinamičnija i dobija neverovatne obrte, a Ivan otkriva da je i te kako sposoban za dela koje su mu ranija bila nepojmljiva.
Roman „Zoe“, napisan davne 1978. godine, jedno je od najpopularnijih dela Mome Kapora. Ova moderna bajka zainteresovaće čitaoce svojom pričom, ali će ih i podstaći na razmišljanje o kontrastima koji i danas karakterišu savremeni svet. U štampi je četvrto izdanje. Nesvakidašnja i uvek aktuelna, istovremeno zabavna i poučna, „Zmajeva riznica“ je knjiga bez koje ne može da se odraste u srpskom jeziku, a pojaviće se u Delfi knjižarama u trećem izdanju. Stihovi čika Jove najbolji su prvi koraci u otkrivanju sveta, jer deca kroz pesme otkrivaju šta je dobro i lepo. Lepršava i svevremena, poezija Jovana Jovanovića neizbežni je dodatak svačijem odrastanju i sagledavanju lepote srpskog jezika.
„Književni vodič kroz Beograd“ Jove Anđića – kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazani su koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje. U štampi je šesto izdanje ove knjige.
„Ja, tajkun“ Miroslava Miškovića, doživeće deseto izdanje. U pitanju je jedinstvena ispovest čoveka koga je Milošević smatrao saradnikom, Đinđić prijateljem, Tadić protivnikom, a Vučić neprijateljem. Ona pruža celovit pogled srpskog preduzetnika na istorijat nesporazuma između države i njenih biznismena, na mentalitet srpskog političara i radnika, na ekonomsku prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i regiona.
Uskoro će se u prodaji naći trinaesto izdanje knjige „Dosije Bogorodica“, Vanje Bulića. Čudnom igrom sudbine ili Božje promisli, dve najveće hrišćanske svetinje – desna ruka Jovana Krstitelja i čudotvorna ikona Bogorodica Filermosa našle su se na Cetinju. Odnete iz Jerusalima u jedanaestom veku, tokom krstaških ratova, relikvije su sedam vekova bile zaštitni znak malteških vitezova. Bežeći pred Napoleonom, viteški red ih je predao ruskom caru Pavlu I, a posle Oktobarske revolucije preživeli naslednici dinastije Romanov daju svetinje na čuvanje dinastiji Karađorđević. Drugi svetski rat svetinje provode skrivene u manastiru Ostrog. Nakon oslobođenja, komunističke vlasti ih prebacuju u policijski sef u Titogradu, današnjoj Podgorici. Proći će skoro četvrt veka dok konačno ne izađu na svetlost dana... Jedna od njih, međutim, sada je oskrnavljena: sa Bogorodičine ogrlice ukradeni su jedan dijamant i veliki plavi safir neprocenjive vrednosti. Ova vest podstaći će novinara Novaka Ivanovića da krene u potragu za ukradenim draguljima.
Uskoro će biti štampano dvadeset prvo izdanje. „Simeonovog pečata“ Vanje Bulića, koji daje odgovor na pitanje ko je i zašto zapalio manastir Hilandar. U potrazi za odgovorom na to pitanje, Novak i Veljko dolaze na Svetu Goru. Ali kada u maslinjaku iznad manastira nađu obešenog lažnog monaha, događaji počinju da se nižu neverovatnom brzinom. Na mestu svakog narednog zločina, pronalaze otisak pečata Svetog Simeona koji je monaško bratstvo Hilandara poklonilo kralju Aleksandru Obrenoviću, a potom mu se izgubio trag u burnim događajima tokom Prvog svetskog rata...
U štampi će biti osmo izdanje I toma „Zlatnog runa“, koje obeležava čitavu jednu istorijsku epohu i stoji u samom vrhu književnosti napisane na srpskom jeziku u drugoj polovini XX veka. Oživljavajući nam porodicu Njegovan, u istorijskim sunovratima i značajnim događajima od antičkih vremena, preko Sulejmana Veličanstvenog, do Drugog svetskog rata, Pekić nas kroz ovaj roman vodi do krajnje mitske metafore, plovidbe Argonauta na Istok, po zlatno runo Života.
Drugo izdanje „Filosofije palanke“ Radomira Konstantinovića, objavljena prvi put davne 1969. godine, počela se više čitati i citirati u poslednjoj deceniji XX veka. Bilo je potrebno da se duh palanke otelotvori u svim pojedinostima da bi „Filosofija palanke“ postala ključ za razumevanje krvavog haosa u toj deceniji.
Knjižarske police dobiće drugo izdanje „Zvezde nad prazninom“ Dejana Stojiljkovića, priču o jednoj državi i njenoj Službi bezbednosti, ali i o izuzetnom pojedincu koji poput Prometeja donosi čovečanstvu vatru i svetlost života. U rano jutro, 12. februara 1961, pred sam početak pomračenja Sunca, u Ksaverskoj šumi, na periferiji Zagreba, pronađeno je beživotno telo mladića kako kleči obešen o drvo debljine dečje ruke. Vest o ovoj smrti brzo je protutnjala tadašnjom Jugoslavijom, jer se radilo o Branku Miljkoviću, princu poezije, koji je u trenutku smrti imao samo 27 godina i ceo život pred sobom. Kako se našao tu? Šta ga je dovelo na to samotno mesto? Da li je digao ruku na sebe ili je možda ubijen? Prateći poslednje tri godine Brankovog života, sa reminiscencijama na njegovo detinjstvo i rane godine, roman se bavi tragičnom sudbinom genijalnog umetnika u večitom sukobu sa svetom.
„Beleške jedne Ane“ je knjiga Mome Kapora koja će vas nasmejati, ali i podstaknuti na razmišljanje o večitim pitanjima koja sebi postavljamo. Kada bi trebalo odabrati jedno delo Mome Kapora koje ga najbolje predstavlja, onda bi to svakako bila knjiga „Beleške jedne Ane“, svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, u isto vreme je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena. U štampi je deseto izdanje.
„Da je bolje, ne bi valjalo“, Bojana Ljubenovića – u prodaji će se naći osmo izdanje. Kada neostvareni pisac Ivan Bogdan u svom bračnom krevetu zatekne voljenu suprugu sa drugim muškarcem, uveren je da je njegov život dotakao samo dno. Ali on zaboravlja da živi u zemlji koja često podseća na kofer sa duplim dnom, te da uvek postoji još jedna pregrada ispod. Priča postaje sve dinamičnija i dobija neverovatne obrte, a Ivan otkriva da je i te kako sposoban za dela koje su mu ranija bila nepojmljiva.
Roman „Zoe“, napisan davne 1978. godine, jedno je od najpopularnijih dela Mome Kapora. Ova moderna bajka zainteresovaće čitaoce svojom pričom, ali će ih i podstaći na razmišljanje o kontrastima koji i danas karakterišu savremeni svet. U štampi je četvrto izdanje. Nesvakidašnja i uvek aktuelna, istovremeno zabavna i poučna, „Zmajeva riznica“ je knjiga bez koje ne može da se odraste u srpskom jeziku, a pojaviće se u Delfi knjižarama u trećem izdanju. Stihovi čika Jove najbolji su prvi koraci u otkrivanju sveta, jer deca kroz pesme otkrivaju šta je dobro i lepo. Lepršava i svevremena, poezija Jovana Jovanovića neizbežni je dodatak svačijem odrastanju i sagledavanju lepote srpskog jezika.
„Književni vodič kroz Beograd“ Jove Anđića – kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazani su koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje. U štampi je šesto izdanje ove knjige.
