Novi roman Miomira Petrovića „Black Light“ u prodaji od 9. oktobra
Miomir Petrović nam u svom novom romanu „Black Light“ donosi priču o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijsku viziju jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije, ali i svojevrsni priručnik za otpor, akciju i nepokoravanje.
„Black Light“ je neka vrsta stilskog nastavka literarnog promišljanja koje se moglo osetiti u nekim Petrovićevim ranijim romanima. „Treći put sam odlučio na napišem futurističku, distopijsku priču o strahu za budućnost Evrope ili, pre, o apokaliptičnoj budućnosti Evrope. Ovog puta priča je smeštena u mikrokosmos jednog beogradskog kvarta“, rekao je Petrović povodom novog romana.
Ne računajući brojne flešbekove sa ratišta koji se pojavljuju u narativnom tkivu ovog romana, čitava priča se u hronotopskom smislu razvija na maloj pjaceti u centru grada, između Bulevara Despota Stefana, Drinčićeve ulice, Gundulićevog venca i Carigradske ulice. „Dakle, u ne tako dalekoj budućnosti, nakon neslavno ugašene svetske revolucije protiv korporativizma i globalizacije, jedan veteran pobunjeničkog ’Oslobodilačkog fronta’ po kazni je vraćen u svoj rodni, sada apokaliptični Beograd, razdvojen od svoje porodice i nekadašnjeg života. On, Lasica, što je njegovo gerilsko ime iz ratne prošlosti bivši je fizičar, stručnjak za ultraljubičastu (crnu) svetlost kome je zabranjen dalji naučni rad, bivši čovek koji deli sudbinu ostalih poraženih pobunjenika.“
Beograd je u toj budućnosti svojevrsna Vavilonska kula po kojoj gamižu milioni emigranata svih rasa i vera i u kome red sprovodi nekoliko milicija i vojnih jedinica Poretka. Grad je podeljen na kvartove među kojima nema prave komunikacije, Evropa je rasparčana u kantone. Tim Novim srednjevekovljem upravlja centralizovana svetska vlada. Više praktično nema rada i proizvodnje, ljudi su pre izdržavana lica nego građanstvo, stanovništvo većeg dela sveta živi život sličan logoraškom, tu i tamo se snalazeći u iskonskoj potrebi da osujeti represivnu globalnu vlast i pronađe rupe u represivnim zakonima.
„Mislim da je ’Black light’ roman o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijska vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije, ali i svojevrsni priručnik za duhovnu neposlušnost, fizičku mobilnost i nepokoravanje. Moj kolega, pisac Oto Oltvanji, napisao je povodom ovog romana da će se budućnost iz ovog romana desiti prekosutra, što znači da je verovatno kasno da se ona spreči, ali čitanjem makar možemo na nju da se pripremimo“, rekao je Petrović.
„Black Light“ možete pronaći od 9. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
„Black Light“ je neka vrsta stilskog nastavka literarnog promišljanja koje se moglo osetiti u nekim Petrovićevim ranijim romanima. „Treći put sam odlučio na napišem futurističku, distopijsku priču o strahu za budućnost Evrope ili, pre, o apokaliptičnoj budućnosti Evrope. Ovog puta priča je smeštena u mikrokosmos jednog beogradskog kvarta“, rekao je Petrović povodom novog romana.
Ne računajući brojne flešbekove sa ratišta koji se pojavljuju u narativnom tkivu ovog romana, čitava priča se u hronotopskom smislu razvija na maloj pjaceti u centru grada, između Bulevara Despota Stefana, Drinčićeve ulice, Gundulićevog venca i Carigradske ulice. „Dakle, u ne tako dalekoj budućnosti, nakon neslavno ugašene svetske revolucije protiv korporativizma i globalizacije, jedan veteran pobunjeničkog ’Oslobodilačkog fronta’ po kazni je vraćen u svoj rodni, sada apokaliptični Beograd, razdvojen od svoje porodice i nekadašnjeg života. On, Lasica, što je njegovo gerilsko ime iz ratne prošlosti bivši je fizičar, stručnjak za ultraljubičastu (crnu) svetlost kome je zabranjen dalji naučni rad, bivši čovek koji deli sudbinu ostalih poraženih pobunjenika.“
Beograd je u toj budućnosti svojevrsna Vavilonska kula po kojoj gamižu milioni emigranata svih rasa i vera i u kome red sprovodi nekoliko milicija i vojnih jedinica Poretka. Grad je podeljen na kvartove među kojima nema prave komunikacije, Evropa je rasparčana u kantone. Tim Novim srednjevekovljem upravlja centralizovana svetska vlada. Više praktično nema rada i proizvodnje, ljudi su pre izdržavana lica nego građanstvo, stanovništvo većeg dela sveta živi život sličan logoraškom, tu i tamo se snalazeći u iskonskoj potrebi da osujeti represivnu globalnu vlast i pronađe rupe u represivnim zakonima.
„Mislim da je ’Black light’ roman o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijska vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije, ali i svojevrsni priručnik za duhovnu neposlušnost, fizičku mobilnost i nepokoravanje. Moj kolega, pisac Oto Oltvanji, napisao je povodom ovog romana da će se budućnost iz ovog romana desiti prekosutra, što znači da je verovatno kasno da se ona spreči, ali čitanjem makar možemo na nju da se pripremimo“, rekao je Petrović.
„Black Light“ možete pronaći od 9. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
