Autorka nam je na početku razgovora objasnila značenje sintagme iz naslova, rekavši da se „Rovinjska vrata“ odnose i na Balbijev luk u Rovinju sa mletačkim krilatim lavom na vrhu, koji je nastao u 17. veku i nosi naziv po gradonačelniku toga vremena, ali i na vrata jedne rovinjske vikendice u kojoj letuju protagonisti romana. „Glavna junakinja je šestogodišnja devojčica Zonka, koja potiče iz jedne prosečne jugoslovenske porodice intelektualaca i još uvek živi izolovano i zaštićeno u svom dečjem svetu bajki i lutaka. Roman se kako na duhovit tako i na ozbiljan, poetski način bavi Zonkinim sticanjem prvih iskustava, sudarom sa stvarnim svetom. Radnja teče prospektivno, ali se reminiscencijama u formi priče u priči pokriva formiranje devojčicine ličnosti od trenutka kad tek postaje svesna sebe, a kroz odnose sa članovima uže i šire porodice, porodičnim prijateljima i poznanicima, kao i vršnjacima“, približila nam je autorka glavnu junakinju i radnju svog romana.

Novinarka Ksenija Prodanović kaže da ju je u ovoj knjizi posebno dirnuo lepo uhvaćen osećaj nemira odrastanja. „Ono što je dodatno obogatilo ovaj roman je vrlo raskošan, skoro filigranski jezik. Vidi se da je autorka studirala arapski jezik, jer u rečenicama postoje ritam i melodija koji podsećaju na arapske autore. Toliko je bogatstvo njenog jezika da se osete i jara Rovinja, i morski vazduh, ali i leptirići i grčevi u stomaku zato što glavna junakinja nešto nije rekla mami. Zanimljivo je i to što je pogled na odrastanje dat iz ugla devojčice. Uglavnom su mi u ruke dolazili romani koji se bave uspomenama iz vizure dečaka. Tako da je ovo jedno lepo osveženje.“

Ivana – Vonka Prokić nam je objasnila da roman nije namenjen samo jugonostalgičarima već da mogu da ga razumeju i oni koji se ne sećaju tog vremena. „Može se reći da je namenjen svima koji su voleli Istru, Rovinj, koji su nekad letovali tamo i možda će ga ti čitaoci primiti sa najvećom dobrodošlicom. S druge strane, moguće je da zainteresuje i mlađu čitalačku publiku, onu koja je radoznala da sazna ponešto o tom vremenu. Ima dosta duhovitih momenata i dijaloga, a moglo bi se reći da je zapravo iz perspektive današnjeg pogleda na svet i ne samo sumnjiva već i izvitoperena moralna načela ovaj roman jedno sasvim egzotično putovanje u prošlost. Verujem da je današnjim generacijama zanimljivo da vide kako je to bilo nekada. Pretpostavljam da ne mogu da zamisle taj duh zajedništva. Mi kao deca uopšte nismo osećali postojanje nacija, a kamoli nacionalizma. To čuveno bratstvo i jedinstvo, koje se danas pominje skoro kao vic, bio je naš život, mi tu ništa nismo dovodili u pitanje“, rekla je autorka.

Knjigu možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.