Roman „Jedna nit“ je dirljiva priča o ženi koja u predvečerje Drugog svetskog rata dolazi u grad sa nadom da će se izboriti za svoje pravo na sreću.

„Trejsi Ševalije uvek u svojim romanima govori o prošlosti, o nekim događajima, osobama i delatnostima koje su zaista postojale i o ženama u tom vremenu i mestu. Radnja ’Jedne niti’ dešava se između dva rata, u Engleskoj koja je ostala bez muškaraca, pa ima viška žena. Te žene su premašile godine za udaju, osuđene su da budu negovateljice svojih roditelja, družbenice imućnijih dama, ili da se udaju za udovce sa decom, a sve to zajedno nije ružičasta perspektiva“, uveo nas je u priču o knjizi prevodilac Nenad Dropulić, koji odlično poznaje rad Trejsi Ševalije jer je prevodio sve njene romane na naš jezik. „Vajolet odlučuje da ostavi svoju ogorčenu majku i da pokuša da nađe svoje mesto u svetu. Ono što je meni kao čitaocu i prevodiocu bilo najzanimljivije u vezi sa ovom knjigom jeste to što u njoj nema velikih događaja, revolucija, nema vulkana i eksplozija. Glavna junakinja pokušava da nađe svoje mesto i da sa kartama koje joj je sudbina podelila pokuša da odigra svoju životnu igru što je moguće dostojanstvenije. Pokušava da nađe neku nišu u kojoj će biti ako ne srećna, a ono bar zadovoljna i smirena i da po svaku cenu ostane samostalna u uslovima koji nisu naklonjeni ne samo ženama već ni muškarcima toga vremena.“

Novinarka Milica Laufer dotakla se načina na koji je žensko pitanje postavljeno u ovoj knjizi. „Bez obzira na to što je glavna junakinja ’prekobrojna’ žena i što možda nema za koga da se uda, ona je ipak izabrala da se ne uda. Pominju se muškarci sa kojima je stupala u odnose i mnogi su joj provodadžisani, ali ona nije volela nametnute sastanke. Dakle, izbor da se ne udaje je ipak na neki način samo njen. Osvrnula bih se upravo na taj izbor i slobodu žene da bira svoju sudbinu. Vajolet je ovde okarakterisana kao usedelica. Nemamo pozitivnu reč za neudatu ženu, ali pokušajmo da joj damo značenje – to je nezavisna, samostalna žena, koja zarađuje ili ne, koja je slobodna i koja je sve to zato što je tako izabrala. Vajolet je izabrala da bude samostalna i slobodna i ona se sa izazovima koje takva odluka nosi tokom čitavog romana suočava.“

Vez je jedno od sredstava da glavna junakinja dođe do svog mesta u svetu, dodala je Milica. „Vajolet je jasno da neće biti majka i da je sve što čini prolazno. Ona gleda u te jastuke u katedrali i shvata da je to jedina stvar koja će njeno ime i delo učiniti večnim. Osim ostavljanja ličnog traga, vez za nju ima terapijsko dejstvo, ali je i komunikacija, jer ona je tu deo udruženja. U knjizi vez ima i značenje slobode, emancipacije, jer joj pomaže da se odvoji i stvori svoju samostalnost i vezu sa svetom, ali je na kraju i simbol otpora.“

Prevodilac je istakao i to da život glavne junakinje kreće nabolje onog trenutka kad ona prestane da se brine šta će svet da kaže. „Vajolet je svoju sreću izvojevala, a uspela je da ostane dostojanstvena. Možda je najviše čemu možemo da se nadamo u životu to da nađemo, izvučemo iz ponora i sačuvamo svoju jadnu, oporu, mučnu sreću, o čemu je pisala i autorka Marija Dombrovska u svojoj knjizi ’Znaci života’. I to uopšte nije sramota. To je veoma lepo.“

Članovi Laguninog književnog kluba aktivno su učestvovali u razgovoru i izneli su svoja mišljenja o knjizi Trejsi Ševalije i glavnoj junakinji knjige „Jedna nit“ Vajolet Spidvel.

Naredna tribina zakazana je za 13. mart, a tema će biti knjiga „Svet po Garpu“ Džona Irvinga. Ova knjiga je na popustu 30% do 13. novembra u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.