Održana promocija dela Vanje Bulića u Srebrenici
U sklopu programa obeležavanja 55 godina postojanja i rada Narodne biblioteke Srebrenica, u petak, 19. septembra organizovano je druženje sa novinarom i publicistom Vanjom Bulićem. Čitaoci su imali priliku da uživaju sa Vanjom i da pritom obezbede potpisan primerak svoje omiljene knjige.
U Narodnoj biblioteci Srebrenica Bulić je svoje prezentovanje posvetio knjigama „Dosije Bogorodica“, „Simeonov pečat“ i „Jovanovo zaveštenje“, iako je kratko govorio i o drugim delima.
Knjiga „Simeonov pečat“ je iziskivala mnogo proučavanja, istraživanja i učenja tako da je Bulić u više navrata posetio manastir Hilandar koji se pominje u sve tri knjige. Ono što mu na neki način nije prijalo jeste to da ženama nije dozvoljena poseta ovom svetom mestu.
„To je velika nepravda. Da su se one više pitale u onom prošlom ratu, ne bi bilo ovoga što se dogodilo“, priča Vanja Bulić.
Njegove knjige, pored istorijske podloge, imaju oblik dobrog i zanimljivog trilera.
„Jovanovo zaveštenje“ prati priču „Miroslavljevog jevanđelja“, blaga templara, Svetu goru, tajne službe…
Za sebe kaže da nije posebno religiozan.
„Zaista, kada odem negde u crkvu, potpuno je isto. Ja sam kao klinac u Sarajevu ulazio u džamiju, katoličku crkvu, pravoslavnu crkvu. Bog je jedan i treba da vidite sva tri bogatsva“, rekao je Bulić.
O zloupotrebi religije pisao je u knjizi „Dosije Bogorodica“.
Mnogi su pitali zbog čega je ubacio nešto što je policijsko (dosije) u naslov ove knjige.
„Samo u ovim krajevima je ikona Bogorodice bila u jednom policijskom sefu 25 godina“, kaže Bulić.
U ovoj knjizi pisac prati sudbinu ikone Bogorodice Filermose i desnu ruku Jovana Krstitelja koja se smatra najvećom svetinjom svih religija jer je ona biološki dokaz o nastanku religije. Obe svetinje nalaze se na Cetinju u Crnoj Gori.
Svojom jednostavnošću u prezentovanju svojih dosadašnjih dela, Bulić je srebreničkoj publici pokazao kako poznate činjenice iz istorije ili pak manje poznate činjenice mogu biti dobra polazna tačka za dobar triler koji će predstaviti istoriju jednog naroda i ujedno postati dobar roman.
Knjiga „Simeonov pečat“ je iziskivala mnogo proučavanja, istraživanja i učenja tako da je Bulić u više navrata posetio manastir Hilandar koji se pominje u sve tri knjige. Ono što mu na neki način nije prijalo jeste to da ženama nije dozvoljena poseta ovom svetom mestu.
„To je velika nepravda. Da su se one više pitale u onom prošlom ratu, ne bi bilo ovoga što se dogodilo“, priča Vanja Bulić.
Njegove knjige, pored istorijske podloge, imaju oblik dobrog i zanimljivog trilera.
„Jovanovo zaveštenje“ prati priču „Miroslavljevog jevanđelja“, blaga templara, Svetu goru, tajne službe…
Za sebe kaže da nije posebno religiozan.
„Zaista, kada odem negde u crkvu, potpuno je isto. Ja sam kao klinac u Sarajevu ulazio u džamiju, katoličku crkvu, pravoslavnu crkvu. Bog je jedan i treba da vidite sva tri bogatsva“, rekao je Bulić.
O zloupotrebi religije pisao je u knjizi „Dosije Bogorodica“.
Mnogi su pitali zbog čega je ubacio nešto što je policijsko (dosije) u naslov ove knjige.
„Samo u ovim krajevima je ikona Bogorodice bila u jednom policijskom sefu 25 godina“, kaže Bulić.
U ovoj knjizi pisac prati sudbinu ikone Bogorodice Filermose i desnu ruku Jovana Krstitelja koja se smatra najvećom svetinjom svih religija jer je ona biološki dokaz o nastanku religije. Obe svetinje nalaze se na Cetinju u Crnoj Gori.
Svojom jednostavnošću u prezentovanju svojih dosadašnjih dela, Bulić je srebreničkoj publici pokazao kako poznate činjenice iz istorije ili pak manje poznate činjenice mogu biti dobra polazna tačka za dobar triler koji će predstaviti istoriju jednog naroda i ujedno postati dobar roman.
1/8
Autor: Vanja Bulić
