„O krilima i čudima“ je priča o drugarstvu koje ne poznaje granice. Gusenica sa kamašnama, bubamara bez tufni, trut koji brka jezike na kojima govori, hrčak žderonja, falična glista i žir koji smišlja aforizme upoznali su se na turniru u igri bumbariću-paniću. Ubrzo potom oni postaju junaci urnebesne sage o spasavanju plave leptirice od najstrašnijeg užasa koji može da se dogodi nekom iz sveta bubica – od Špenadle!

Urednik knjige Zoran Penevski govorio nam je o Aleksandrinoj darovitosti. „Osim maštovitosti i izvanrednog osećaja za rečenicu, ne zaboravimo da je Aleksandra i sjajan aforističar, ona ima sposobnost koja je ključna za dobrog pisca, a to je osećaj za strukturu. Njeni likovi su maštoviti, ’iščašeni’, sjajni, a šta znači kombinacija dobrih likova – to znači da ako idemo stepen dalje od rečenice, dolazimo do malih polupriča ili celina. To se dalje gradi na nivo poglavlja, na kratke priče koje je Aleksandra inače objavljivala na Radio Beogradu, a sve se to uklapa u jednu veliku fantazmagoričnu avanturu. To je ono što čini sjajnog autora koji ima osećaj za jezik, građenje strukture i celinu.“

Darko Tadić je bio Aleksandrin profesor u školi kreativnog pisanja i pratio je njen razvoj. „ Pratio sam njen rad i nakon što je formalno završila radionicu i odmah sam video da Aleksandra ima dobrog štofa za pisanje. Iznenadilo me je sa kolikom je ljubavlju i upornošću ona počela, a onda i nastavila da piše. Rasan pisac se vidi po tome što ume da priča priču. To je osnova pisanja, koje je delom talenat a delom i zanat. Ja mogu da kažem da sam sa velikim zadovoljstvom pročitao njenu knjigu o svetu buba, krila, čuda, i zaista sam oduševljen.“

Aleksandra kaže da je pisanje za decu odgovoran i veoma zabavan posao. „Ako potcenimo decu, potcenićemo sopstvenu budućnost, a s druge strane, ja se mnogo zabavljam dok pišem za najmlađe, i ne bih to menjala ni za šta na svetu. Kad sam bila u prvom razredu osnovne škole, učitelj me je pitao šta bih želela da budem kad porastem. Nisam odgovorila ’pisac’, već ’istraživač na Madagaskaru’, i ta želja me nije ni danas napustila, pa ne čudi što sam u ovoj knjizi spojila dve svoje velike ljubavi – ljubav prema pisanju i prema životinjama i prirodi. Stvorila sam junake koji su čudni, neprilagođeni, trapavi, ali im dobrotu i duhovitost niko ne može osporiti. Oni jesu bube i životinje, ali su veći od nekih ljudi.“

Aleksandra je ovom knjigom želela da prenese i neke važne poruke, pa je zato svako poglavlje završavala velikim mislima napisanim na zanimljiv način. „Ja sam večiti idealista i, ako književnost može da utiče makar na jedan um, meni je to dovoljno. Imala sam na umu i vršnjačko nasilje kad sam pisala ovu knjigu – u nekoliko poglavlja se govori o tome da su nasilnici zapravo slabići i da svaka škola treba da ima klub ljubitelja štrebera. ’O krilima i čudima’ je uglavnom priča o drugačijima, onima koji nisu popularni u školi. Svaki junak ima neku manu. Na primer, pauk ima jednu nogu manje, ali uspeo je da privuče mesec. Dakle, ti junaci uspevaju da nadvladaju sopstvena ograničenja, da dokažu da su vredni i da je najvažnije ono što je unutra. To odlično ilustruje jedna rečenica iz knjige: ’Lepota bez unutrašnjeg sjaja je kao biljka mesožderka. Spolja lepo, a unutra krepô.’“

Roman „O krilima i čudima“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.