Održana promocija knjige „Vetar sa Pirineja“ Milene Sekulić Odalović
Promocija knjige „Vetar sa Pirineja“ Milene Sekulić Odalović održana je 27. juna u knjižari Delfi SKC pred velikim brojem čitalaca. O romanu su, pored autorke, govorile književnica Ljiljana Šarac i Dubravka Dragović Šehović, urednica izdanja. Veče su dodatno ulepšale glumica Maja Kolundžija Zoroe, koja je nadahnuto čitala odlomke romana, i učenica Srednje škole „Davorin Jenko“ Kristina Kostić, koja je, kao muzička pratnja na gitari, promociju učinila čudesnom i veličanstvenom.
„Vetar sa Pirinejaׅ“ je priča o jednom seviljskom pekaru i njegovoj riđokosoj ćerkici koji se doseljavaju u Oho de Montanju, nadajući se da će konačno naći mir. Ali život za njih ima druge planove. Tajna koju donose sa sobom, preti da uništi, kako njih dvoje, tako i zidine grada koji ih je primio pod svoje okrilje. A legenda o montanjskoj veštici preteći se nadvija nad svima donoseći nemir i strah.
Na pitanje zašto „Vetar sa Pirineja“, zbog čega je potrebno otići daleko da bi se određene priče ispričale, Milena Sekulić Odalović odgovara: „Ponekad čovek mora da se udalji da bi se vratio sebi. Mi pisci pišemo za sebe, ali pišemo i za druge, jer živimo kroz naše knjige. I svaki moj čitalac je duša više. Moja zahvalnost je velika i zahvaljujem Laguni koja je prepoznala ovaj roman i omogućila mi da dođem do šire čitalačke publike.“
Urednica Dubravka Dragović Šehović je uživala čitajući „Vetar sa Pirineja“ zato što autorka „ume da opiše ta tanana ljudska osećanja. Ovo nije knjiga za koju se može reći da je isključivo za žene, ovaj roman može da čita ko god poželi. Svaki čitalac pronađe nešto interesantno i nešto što može da nauči. Milena se veoma dobro snalazi u istorijskom žanru. Ona odlazi u 1492. godinu, i to je godina u kojoj se Španija ujedinila, u kojoj je otkrivena Amerika. S druge stane, to je godina kada je inkvizicija odnela pobedu u Španiji, i te posledice se osećaju u romanu, naši glavni likovi pate zbog toga.“
U romanu je posebno upečatljiv odnos oca i ćerke. „Ta divna emocija koja je preneta je nešto u čemu sam uživala. Takođe imamo i priču o tome kako se gospodar De Montanje ophodi prema ženama. Nije Španija bila divno mesto za odmor, mnoge stvari bile su surove. Ali naša glavna junakinja je žena koja je plemenitošću i dobrotom uspela da se izbori za to da dobro pobedi. Ali, pre svega, to je istorijska priča za koju je Milena morala mnogo toga da pročita. Sigurna sam da se i te kako opremila znanjem da napiše ovu ljubavnu priču. I to je nešto što nam uvek prija. Ljubavne priče su nešto što nas greje. Ovo je roman za sve generacije, za sve ljubitelje dobre književnosti.“
Naša autorka Ljiljana Šarac, autorka romana „Đurđevim stopama“, „Dok svetac bdi“ i „Anđeo s jednim krilom“, ovoga puta govorila je u ulozi čitateljke: „Kada govorimo o Mileninim knjigama, neminovno je da na svakoj stranici ostavi komadić svoje duše. Ona je tako čvrsta, stamena, odlučna, hrabra, istrajna. To kako ona radi, voli i piše – hrabro i istrajno. Njena knjiga je zavodljiva, očaravajuća; pročitala sam je nekoliko puta jer sam imala priliku da je imam u rukopisu kada sam pisala blurb. U prvom čitanju vodio me je prvi impuls da pratim priču, da hodam putem kojim hodaju Milenini junaci. Pripremajući se za ovu večer, čitala sam je iz potpuno drugog ugla. Ovde sam uživala u rečenicama – to su kao filigranski ukrasi, Milenini opisi, portretisanje, zapleti, obrti. Shvatite da Milena ostavlja autentičan pečat koji je svojstven samo njoj.“ Liljana Šarac imala je utisak, čitajući knjigu, da je ušla u jedan svet i prošla kroz vremensku kapiju.
„To je druga dimenzija, stvarnost, drugi ljudi, mirisi, drugo sunce koje greje. I sudbine koje su tako dramatične. Drama je na svakoj stranici, u svakom junaku. Na jednoj stranici pročitaćete da je zlo večno, i složićete se s tim. Ali na nekoj drugoj stranici pročitaćete da je dobro večno. I složićete se s tim. Dobro ponekad kaska za zlom, ali će ga u jednom trenutku prestići. Jeste mrak u to doba, ali dobro klija na tim stranicama, i vi ćete roman zaklopiti sa osmehom na usnama.“
Na pitanje u kakav svet vodi čitaoce, otkud Pirineji, Sevilja, srednji vek, Milena Sekulić Odalović odgovara: „Moja želja bila je da stvorim svet kakav se ne vidi često. Možda malo i da približim te naše svetove. Mi uvek mislimo kako su to daleki svetovi, ali Španija nam je blizu. Možda nismo ni svesni koliko nam je blizu. Želela sam čitaocima da približim Španiju na koju nisu navikli. Ne znam da li je neko bio u Aragonu – to je deo Španije u kom rastu ljudi kao što je don Rikardo. To su junaci Španije, ljudi koji su čuvali svoju nezavisnost, i to je esencija španskog, ono što posmatramo kao špansku kulturu. Šest meseci mi je trebalo da pročitam putopise, studije, doktorske disertacije posvećene Španiji, Aragonu, Sefardima, njihovoj kulturi, jeziku, patnjama kroz koje su prošli. Svi mi koji smo zbog nečega bili prinuđeni da napustimo zavičaj, znamo šta znači kad smo istrgnuti iz zemlje. To je osećaj u romanu koji pomalo provejava. Tama ni na jednom mestu ne pobeđuje. Čak ni u srednjovekovnoj Španiji u kojoj je često prisutna.“
Na pitanje zašto „Vetar sa Pirineja“, zbog čega je potrebno otići daleko da bi se određene priče ispričale, Milena Sekulić Odalović odgovara: „Ponekad čovek mora da se udalji da bi se vratio sebi. Mi pisci pišemo za sebe, ali pišemo i za druge, jer živimo kroz naše knjige. I svaki moj čitalac je duša više. Moja zahvalnost je velika i zahvaljujem Laguni koja je prepoznala ovaj roman i omogućila mi da dođem do šire čitalačke publike.“
Urednica Dubravka Dragović Šehović je uživala čitajući „Vetar sa Pirineja“ zato što autorka „ume da opiše ta tanana ljudska osećanja. Ovo nije knjiga za koju se može reći da je isključivo za žene, ovaj roman može da čita ko god poželi. Svaki čitalac pronađe nešto interesantno i nešto što može da nauči. Milena se veoma dobro snalazi u istorijskom žanru. Ona odlazi u 1492. godinu, i to je godina u kojoj se Španija ujedinila, u kojoj je otkrivena Amerika. S druge stane, to je godina kada je inkvizicija odnela pobedu u Španiji, i te posledice se osećaju u romanu, naši glavni likovi pate zbog toga.“
U romanu je posebno upečatljiv odnos oca i ćerke. „Ta divna emocija koja je preneta je nešto u čemu sam uživala. Takođe imamo i priču o tome kako se gospodar De Montanje ophodi prema ženama. Nije Španija bila divno mesto za odmor, mnoge stvari bile su surove. Ali naša glavna junakinja je žena koja je plemenitošću i dobrotom uspela da se izbori za to da dobro pobedi. Ali, pre svega, to je istorijska priča za koju je Milena morala mnogo toga da pročita. Sigurna sam da se i te kako opremila znanjem da napiše ovu ljubavnu priču. I to je nešto što nam uvek prija. Ljubavne priče su nešto što nas greje. Ovo je roman za sve generacije, za sve ljubitelje dobre književnosti.“
Naša autorka Ljiljana Šarac, autorka romana „Đurđevim stopama“, „Dok svetac bdi“ i „Anđeo s jednim krilom“, ovoga puta govorila je u ulozi čitateljke: „Kada govorimo o Mileninim knjigama, neminovno je da na svakoj stranici ostavi komadić svoje duše. Ona je tako čvrsta, stamena, odlučna, hrabra, istrajna. To kako ona radi, voli i piše – hrabro i istrajno. Njena knjiga je zavodljiva, očaravajuća; pročitala sam je nekoliko puta jer sam imala priliku da je imam u rukopisu kada sam pisala blurb. U prvom čitanju vodio me je prvi impuls da pratim priču, da hodam putem kojim hodaju Milenini junaci. Pripremajući se za ovu večer, čitala sam je iz potpuno drugog ugla. Ovde sam uživala u rečenicama – to su kao filigranski ukrasi, Milenini opisi, portretisanje, zapleti, obrti. Shvatite da Milena ostavlja autentičan pečat koji je svojstven samo njoj.“ Liljana Šarac imala je utisak, čitajući knjigu, da je ušla u jedan svet i prošla kroz vremensku kapiju.
„To je druga dimenzija, stvarnost, drugi ljudi, mirisi, drugo sunce koje greje. I sudbine koje su tako dramatične. Drama je na svakoj stranici, u svakom junaku. Na jednoj stranici pročitaćete da je zlo večno, i složićete se s tim. Ali na nekoj drugoj stranici pročitaćete da je dobro večno. I složićete se s tim. Dobro ponekad kaska za zlom, ali će ga u jednom trenutku prestići. Jeste mrak u to doba, ali dobro klija na tim stranicama, i vi ćete roman zaklopiti sa osmehom na usnama.“
Na pitanje u kakav svet vodi čitaoce, otkud Pirineji, Sevilja, srednji vek, Milena Sekulić Odalović odgovara: „Moja želja bila je da stvorim svet kakav se ne vidi često. Možda malo i da približim te naše svetove. Mi uvek mislimo kako su to daleki svetovi, ali Španija nam je blizu. Možda nismo ni svesni koliko nam je blizu. Želela sam čitaocima da približim Španiju na koju nisu navikli. Ne znam da li je neko bio u Aragonu – to je deo Španije u kom rastu ljudi kao što je don Rikardo. To su junaci Španije, ljudi koji su čuvali svoju nezavisnost, i to je esencija španskog, ono što posmatramo kao špansku kulturu. Šest meseci mi je trebalo da pročitam putopise, studije, doktorske disertacije posvećene Španiji, Aragonu, Sefardima, njihovoj kulturi, jeziku, patnjama kroz koje su prošli. Svi mi koji smo zbog nečega bili prinuđeni da napustimo zavičaj, znamo šta znači kad smo istrgnuti iz zemlje. To je osećaj u romanu koji pomalo provejava. Tama ni na jednom mestu ne pobeđuje. Čak ni u srednjovekovnoj Španiji u kojoj je često prisutna.“
1/14
Knjigu „Vetar sa Pirineja“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
