Radnja romana se odvija u primorskom delu Crne Gore i predstavlja emotivnu priču o ulozi žene u crnogorskom društvu. Ovo je priča o ženama koje nemaju pravo na izbor, poput muškaraca pored kojih stasavaju i koje nesebično grade do njihove pozicije stamenih junaka, dobrih domaćina, pouzdanih sinova. Međutim, ovo nikako nije priča o njihovoj pokornosti u kojoj se gubi njihovo biće.

Jasenka je na početku otkrila tužnu pozadinu nastanka ove priče: „Romane sam počela pisati u veoma specifičnom trenutku svog života. Tada sam, nažalost, izgubila mlađu sestru. I pisanje mi je pomoglo da opet naučim da dišem.“

Priču je nosila u sebi: „Vratila sam se u svet žena, ali ne majke, već moje divne baba Dragice, koja je imala čak osmoro dece. Divim se svojoj babi na tome, a inače nas u celoj familiji ima oko sto i svi se međusobno poznajemo“, kazala je autorka.

Dušan Medin je, kao arheolog i istraživač kulturnog nasleđa, ocenio da je Jasenka Lalović čitaocima pružila „tri književna bisera“: „Često kažem ’knjiga u jednini’, jer sva tri njena romana posmatram kao jednu celinu. Jasenka je imala beskrajnu snagu, smisao i potrebu za lepim, prirodom, i ljubav prema pisanju i stvaranju. Romani predstavljaju školjke koje kriju blago morskih i planinskih tema, sa univerzalnim pričama. Pisano je srcem – tako čitam, vidim i osećam“, zaključio je Medin.

Dubravka Dragović Šehović je otkrila da se kao urednica do sada nije susretala sa sličnom tematikom književnih dela: „Veoma mi se svideo divan i sočan jezik likova, koji možda nije domaćim čitaocima toliko poznat i blizak. Romani jasno govore o sudbinama žena, postavljaju pitanja da li su se one promenile danas, ako jesu, koliko su se promenile.“

Promocija je održana uoči Dana žena, pa su se neminovno provukle i teme položaja žene.

„Duboko verujem da sâm patrijarhat nije održiv bez žene. Ona pristaje na tu poziciju jer je svesna trenutka. Večito su se osvajale slobode. Na njoj je bilo da odgaji ratnika, da mu usadi junačku svest. Kad oni odu, kad stradaju, kad odu u pečalbu, sve što ostaje od tradicije, kuće, domaćinstva, jezika, predato je ženi da prenese dalje. Što se tiče refleksije u odnosu na savremeni trenutak, ne znam koliko smo odmakli jer još postoje selektivni abortusi u kome devojčice nemaju šansu da se rode. Toga još ima u Crnoj Gori. Postoji ogroman pritisak i dokle god postoji nasilje nad ženama, treba ozbiljno da razmislimo o položaju žene. Mi ne treba da se borimo, mi treba da dobijemo ono što nam pripada.“

Trilogiju „Brda od pelina“ Jasenke Lalović možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.