Pored poznatog reditelja Srđana Dragojevića, o romanu „Kainov ožiljak“ govorili su Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik lista Danas, Dejan Papić, direktor izdavačke kuće Laguna, i Milan Subotić, direktor plasmana Ringier Axel Springer.

Pisan u četiri ruke, pretapajući faktografiju i fikciju, ovaj roman, između ostalog, govori o nobelovcu Ivi Andriću, tačnije o turbulentne dve godine tokom kojih je kao diplomata Kraljevine Jugoslavije bio u Hitlerovoj Nemačkoj.

Direktor izdavačke kuće Laguna Dejan Papić rekao je da je „Kainov ožiljak“ književni događaj godine.

„Kada se Stojiljković i Kecmanović udruže da napišu roman o Ivi Andriću i to o onom njegovom životnom dobu koje je najzanimljivije za jednu ovakvu književnu obradu, onda to ne može da ne bude književni događaj godine, a rekao bih i izdavački poduhvat godine. Zbog načina na koji je ovaj roman napisan – kako su dva autorski različita stila uklopljena u jednu celinu, da se čitalac ni u jednom trenutku ne zapita čiji je rukopis koji trenutno čita – o ovoj knjizi će se još dugo pričati“, zaključio je Dejan Papić.

U knjizi se prepliće politički triler, priča o nemogućoj ljubavi, potresna istorijska drama, parabola o ljudskosti u dehumanizovanom svetu, partija karata sa đavolom, faustovska dilema jednog velikog pisca, pa i hipoteza o tome kako je nastao Andrićev roman „Prokleta avlija“.

„Ubrajam se u one koji su pročitali gotovo sve što su ova dva pisca napisala“, kazao je Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik lista Danas, a zatim dodao: „Međutim, nije mi pošlo za rukom da lako razlučim šta je ko od njih dvojice u ovoj knjizi pisao. Iako u principu imam rezervu prema pisanju u četiri ruke, ovde su se rukopisi na najbolji način stopili u tkivo romana i bilo bi gubljenje vremena nastojati to razlučivati. Sa ovim romanom Andrić izlazi iz konvencionalnih okvira i ulazi u nove sfere, uplovljava u njih kao žanrovski lik.“

Govoreći o pisanju u četiri ruke Vladimir Kecmanović je napomenuo da je ideja bila Dejanova. „Tokom rada smo se i sukobljavali, ali uglavnom oko rokova, nikad oko suštine“, rekao je Vladimir Kecmanović. Pričajući o svom radu i pristupu, između ostalog, Kecmanović je govorio o svojoj ideji da Karađoza, junaka Andrićeve „Proklete avlije“, na svoj način „dovede“ u Berlin.

Stojiljković, koji je u romanu uglavnom pisao delove bazirane na faktografiji, istakao je: „Onaj ko nije pročitao Andrićeve priče – nije čitao Andrića. Upravo je ta poetika bila vodič kroz ono što su istorijske činjenice, dokumenta, faktografija.“ Pričajući o Andrićevoj humanosti naveo je, između ostalog, kako je nobelovac spasio mnoge živote u zemlji jer je pred rat svojim diplomatskim umećem omogućio tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji da se snabde određenim brojem borbenih aviona koji su, potom, u ratu branili zemlju.

„Malo mladih ljudi zna za diplomatsku karijeru Ive Andrića, da je bio ambasador u Berlinu u vreme kada je nacizam bio na vrhuncu i kada se spremao novi rat, da je znao za jednu nabavku oružja, da je na posredan način spasio živote mnogih ljudi i da je neka vrsta našeg Oskara Šindlera“, zaključio je Stojiljković.

Prema rečima Srđana Dragojevića, kvalitetna dela treba promovisati na najlepši mogući način.

„Ova dva čoveka rade ono što ja poslednjih 25 godina pokušavam da radim na filmu, pokušavaju da pokažu da umetnosti može da bude zanimljiva, da umetnost može da bude zabavna, da može da privuče publiku. Mislim da su nasilnu konfrontaciju između elitnog i populističkog izmislili netalentovani kritičari i dosadni pisci“, rekao je Dragojević.

Milan Subotić, direktor plasmana Ringier Axel Springer, rekao je da se knjiga za mesec dana našla na preko hiljadu prodajnih mesta, te da je reč i o vrsti misije da knjiga dospe i do mesta gde nema knjižara i biblioteka.

Izdavačka kuća Laguna otvorila je konkurs za kratku priču inspirisanu romanom „Kainov ožiljak“ ili delom Ive Andrića. Sve priče mogu se slati na kainovoziljak@laguna.rs.