Održana promocija zbirke priča „Od šapata do vriska“ Gorana Skrobonje
Promocija knjige priča „Od šapata do vriska“ Gorana Skrobonje održana je 22. aprila u knjižari Delfi SKC. U pitanju su priče strave i fantastike, o kojima su govorili prof. dr Aleksandar Jerkov, književni kritičar, likovni umetnik i profesor emeritus Rastko Ćirić, Dubravka Dragović Šehović, urednica izdanja i, naravno, autor Goran Skrobonja.
Ova zbirka je sastavljena od priča koje prikazuju Srbiju, ali i svet, pa čak i univerzum u nekom drugom vremenu punom vampira, mutanata, ucenjivača, manijakalnih serijskih ubica, ukletih splavova, liftova koji voze u drugu dimenziju, krvavih kompjuterskih igrica… Sve je tako blisko, prepoznatljivo, a ujedno neverovatno mračno i jezivo.
„Srećan sam što se ova knjiga ponovo pojavila bezmalo nakon trideset godina od prvog objavljivanja, jer ona je svedočanstvo o jednom vremenu kada sam počinjao da pišem, i u to svoje pisanje sam ulivao svu svoju mladalačku energiju, sve uticaje kojima sam bio izložen u to vreme“, kaže Goran Skrobonja. „U to vreme nije bilo interneta, Gugla, kada su nam osnovni izvori informisanja bili časopisi koje smo donosili iz inostranstva, pogotovo kada se radi o žanru o kom govorimo, a to je horor. Ja sam se zaljubio u taj žanr kada sam pročitao prvu zbirku priča Stivena Kinga ’Noćna smena’ i njegov roman ’Kristina’, neke ’84. godine, i onda sam krenuo manijakalno da skupljam i čitam njegove knjige. Kad ste izloženi toj vrsti uticaja, logično je da u jednom trenutku pomislite da biste nešto slično mogli da pokušate i sami. Ove priče su nastajale iz raznoraznih uticaja kojima sam bio tada izložen, a to je bio period kada se naše tadašnje društvo najpre polako, a potom sve brže i brže, eksplozivnije menjalo. Ova knjiga obuhvata period od sredine osamdesetih do sredine devedesetih, prvo izdanje se pojavilo 1996. u veoma malom tiražu od 500 primeraka, a sada se, zahvaljujući Laguni i mojoj urednici knjiga, ponovo našla pred čitaocima. Neke od ovih priča su koreni za neka kasnija moja dela, u nekim pričama se pominje lik Nikodija Marića, koji će se potom naći u romanima ’Čovek koji je ubio Teslu’ i ’Sva Teslina deca’“, rekao je Skrobonja.
Urednica Dubravka Dragović Šehović sarađuje sa Skrobonjom dugi niz godina. „Veliko mi je zadovoljstvo i čast bilo da radim na ovoj zbirci, mnogo mi je bilo drago kada je dogovoreno da se ova knjiga reizda. Čitanje ovih priča je jedna velika avantura, priče su izvanredne. Ne mogu da kažem da je ovde bilo specijalnog uredničkog rada. Malo smo priče ’prepeglali’, dali im novi život, ali Goran sjajno piše što, uostalom, publika i interesovanje za njegove knjige pokazuju. Sjajno piše, sjajno prevodi. Njegova duhovitost se vidi u većini ovih priča, to je ono što mi se posebno dopada, a ono što je vrednost zbirke je to što je vreme nije pojelo, ove priče su i dan-danas aktuelne. Posebnu draž ovoj zbirci daje i pogovor profesorke Ljiljane Pešikan-Ljuštanović, koji se tiče celokupnog Skrobonjinog dela. Goran se vešto povezuje sa delovima naše pop kulture i sa vremenom koje je obeležilo pisanje određene priče, što je karakteristično za njegov stil.“
„Ovo je oblik književnosti koji nam je potreban“, izjavio je prof. dr Aleksandar Jerkov. „Ima različitih oblika književnosti, različitih domena književne imaginacije, svi oni su potrebni jer stvaraju široko polje književne kulture, koja nas zbližava. U ovoj knjizi imaju tri priče koje imaju više od osamdeset strana, i one su neke vrste kripto-romana, u kojima se vidi kako se od jedne relativno kratke konstrukcije priče dolazi do jednog razuđenijeg nivoa i načina kako se živi tokovi grade, kako se likovi postavljaju i gde se oni vode. Glavna vrednost ove knjige se ogleda u kultivisanoj naraciji, Goran je doveo jednu svest o žanrovskoj diverzifikaciji. Ono što je Zoran živković za naučnu fantastiku, Goran Skrobonja je na našem terenu za horor, i treba mu odati priznanje za to postignuće.“
Rastko Ćirić je direktno vezan za poslednju priču u knjizi, „Gumena duša“ koja je označila saradnju sa Goranom Skrobonjom na projektu The Rubber Soul Project, imaginarnom albumu Bitlsa, na kojem su Ćirić i Skrobonja pisali muziku i tekstove samo na osnovu naslova pesama. „Ova priča je prvobitno izdata zasebno, u formatu CD omota i trebalo je da ide zajedno sa CD-om albuma koji nikad nije izašao, a sada se nalazi u ovom izdanju sa mojim ilustracijama i kolažima. Bilo je zabavno učestvovati u ilustrovanju ove novele.“
„Voleo bih da čitaocima bude zabavno uz ovu zbirku, sve ostalo je čist dobitak. Odškrinuti prozor u prošlost i u to kako je izgledalo živeti ovde pre tridesetak godina a razmišljati o budućnosti. U svakoj od ovih priča može da se nađe poneka takva nit, na osnovu koje svako može da gradi svoj utisak“, završio je Skrobonja.
„Srećan sam što se ova knjiga ponovo pojavila bezmalo nakon trideset godina od prvog objavljivanja, jer ona je svedočanstvo o jednom vremenu kada sam počinjao da pišem, i u to svoje pisanje sam ulivao svu svoju mladalačku energiju, sve uticaje kojima sam bio izložen u to vreme“, kaže Goran Skrobonja. „U to vreme nije bilo interneta, Gugla, kada su nam osnovni izvori informisanja bili časopisi koje smo donosili iz inostranstva, pogotovo kada se radi o žanru o kom govorimo, a to je horor. Ja sam se zaljubio u taj žanr kada sam pročitao prvu zbirku priča Stivena Kinga ’Noćna smena’ i njegov roman ’Kristina’, neke ’84. godine, i onda sam krenuo manijakalno da skupljam i čitam njegove knjige. Kad ste izloženi toj vrsti uticaja, logično je da u jednom trenutku pomislite da biste nešto slično mogli da pokušate i sami. Ove priče su nastajale iz raznoraznih uticaja kojima sam bio tada izložen, a to je bio period kada se naše tadašnje društvo najpre polako, a potom sve brže i brže, eksplozivnije menjalo. Ova knjiga obuhvata period od sredine osamdesetih do sredine devedesetih, prvo izdanje se pojavilo 1996. u veoma malom tiražu od 500 primeraka, a sada se, zahvaljujući Laguni i mojoj urednici knjiga, ponovo našla pred čitaocima. Neke od ovih priča su koreni za neka kasnija moja dela, u nekim pričama se pominje lik Nikodija Marića, koji će se potom naći u romanima ’Čovek koji je ubio Teslu’ i ’Sva Teslina deca’“, rekao je Skrobonja.
Urednica Dubravka Dragović Šehović sarađuje sa Skrobonjom dugi niz godina. „Veliko mi je zadovoljstvo i čast bilo da radim na ovoj zbirci, mnogo mi je bilo drago kada je dogovoreno da se ova knjiga reizda. Čitanje ovih priča je jedna velika avantura, priče su izvanredne. Ne mogu da kažem da je ovde bilo specijalnog uredničkog rada. Malo smo priče ’prepeglali’, dali im novi život, ali Goran sjajno piše što, uostalom, publika i interesovanje za njegove knjige pokazuju. Sjajno piše, sjajno prevodi. Njegova duhovitost se vidi u većini ovih priča, to je ono što mi se posebno dopada, a ono što je vrednost zbirke je to što je vreme nije pojelo, ove priče su i dan-danas aktuelne. Posebnu draž ovoj zbirci daje i pogovor profesorke Ljiljane Pešikan-Ljuštanović, koji se tiče celokupnog Skrobonjinog dela. Goran se vešto povezuje sa delovima naše pop kulture i sa vremenom koje je obeležilo pisanje određene priče, što je karakteristično za njegov stil.“
„Ovo je oblik književnosti koji nam je potreban“, izjavio je prof. dr Aleksandar Jerkov. „Ima različitih oblika književnosti, različitih domena književne imaginacije, svi oni su potrebni jer stvaraju široko polje književne kulture, koja nas zbližava. U ovoj knjizi imaju tri priče koje imaju više od osamdeset strana, i one su neke vrste kripto-romana, u kojima se vidi kako se od jedne relativno kratke konstrukcije priče dolazi do jednog razuđenijeg nivoa i načina kako se živi tokovi grade, kako se likovi postavljaju i gde se oni vode. Glavna vrednost ove knjige se ogleda u kultivisanoj naraciji, Goran je doveo jednu svest o žanrovskoj diverzifikaciji. Ono što je Zoran živković za naučnu fantastiku, Goran Skrobonja je na našem terenu za horor, i treba mu odati priznanje za to postignuće.“
Rastko Ćirić je direktno vezan za poslednju priču u knjizi, „Gumena duša“ koja je označila saradnju sa Goranom Skrobonjom na projektu The Rubber Soul Project, imaginarnom albumu Bitlsa, na kojem su Ćirić i Skrobonja pisali muziku i tekstove samo na osnovu naslova pesama. „Ova priča je prvobitno izdata zasebno, u formatu CD omota i trebalo je da ide zajedno sa CD-om albuma koji nikad nije izašao, a sada se nalazi u ovom izdanju sa mojim ilustracijama i kolažima. Bilo je zabavno učestvovati u ilustrovanju ove novele.“
„Voleo bih da čitaocima bude zabavno uz ovu zbirku, sve ostalo je čist dobitak. Odškrinuti prozor u prošlost i u to kako je izgledalo živeti ovde pre tridesetak godina a razmišljati o budućnosti. U svakoj od ovih priča može da se nađe poneka takva nit, na osnovu koje svako može da gradi svoj utisak“, završio je Skrobonja.
1/13
Knjigu „Od šapata do vriska“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
