„’Koža’ je remek-delo antiratne književnosti jednog od najpoznatijih italijanskih pisaca 20. veka Kurcija Malapartea čije je pravo ime Kurt Erih Zukert“, rekla je književni teoretičar Tijana Tropin i dodala da je njen utisak o romanu „Koža“ obojen Malaparteovim pređašnjim romanom „Kaputt“, koji je razumljiviji i lakši za čitanje. „Fascinira me piščev brilijantan stil pisanja kojim su dočarane slike nasilja i ratnih užasa na način koji ne deluje brutalno i neukusno. Malaparte sve o čemu piše na neki način učini neobično lepim“, zaključila je Tropin.

Urednica knjige Janja Stjepanović iznela je podatak da je prevoditeljka knjige Jelena M. Ristić zapravo pseudonim Lele Matić, žene velikog srpskog nadrealiste Dušana Matića, i da je to već bio dovoljan kuriozitet da se knjiga ne prevodi ponovo. „Uostalom, postojeći prevod je odličan, kao što je to slučaj i sa romanom ’Kaputt’, koji je prevela Jugana Stojanović, i koji će Laguna objaviti do kraja ove godine. Napomenimo i to da će predgovor za ovu knjigu, koja će biti objavljena u ediciji ’Klasici svetske književnosti’, napisati niko drugi do Svetislav Basara.“

Multimedijalni umetnik Nenad Racković je izveo, na oduševljenje publike, svojevrstan performans nadahnuto čitajući i istovremeno tumačeći delove romana, posle čega je usledio buran aplauz.

Miroljub Stojanović je podsetio da je „Kožu“ ekranizovala 1981. Lilijana Kavani sa čuvenim Marčelom Mastrojanijem u glavnoj ulozi i nazvao ga je „filmom surovosti“. Pričajući o ovom romanu on je objasnio da je Malaparte stigao u razrušen grad kao oficir novouspostavljenih italijanskih rojalističkih snaga Juga (koje su formirane da se bore sa britanskim i američkim trupama protiv Nemaca) i rešio je da prikaže bujnu i živopisnu sliku svog tog nadrealnog užasa koji je zatekao. „Ali Malaparte nije samo dokumentovao, on je osmišljavao i isticao ratna stradanja i poraz, uzdižući ih do spektakularnih ekstrema, sve vreme smeštajući samog sebe u te košmarne predele. Ova knjiga se prosto nametnula Malaparteu, on je nije tražio, on ju je preživeo“, zaključio je Stojanović.

I ovoga puta svi posetioci Laguninog književnog kluba osvežili su se Stassen čajevima, vrhunskim čajevima sa Šri Lanke koji se prvi put pojavljuju na našem tržištu.

Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za prvi petak u avgustu (4. avgust) od 18 sati u Delfi Caféu u SKC-u, a tema će biti roman „Američki bogovi“ Nila Gejmena. Knjiga će do 4. avgusta biti na popustu od 30% u svim Delfi knjižarama i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.