Održana tribina Laguninog književnog kluba o romanu „Nevidljivi sati“
Prvog petka u maju održana je petnaesta tribina Laguninog književnog kluba. Za ovih petnaest meseci knjižara Delfi u SKC-u zaista je postala mesto okupljanja ljubitelja lepe književnosti, gde se razmenjuje mišljenje o važnim literarnim delima.
Iako je tribina održana na Đurđevdan, mnogo radoznalih čitalaca došlo je da čuje priču o Dejvidu Mičelu i njegovom romanu „Nevidljivi sati“.
O Mičelovom književnom stvaralaštvu, sa posebnim osvrtom na roman „Nevidljivi sati“, govorili su književni kritičar Zoran Janković, dramaturg i filmski kritičar Dimitrije Vojnov i pisac Petar Grujičić.
Dejvid Mičel se proslavio romanom „Atlas oblaka“, po kojem je snimljen istoimeni film. Književni kritičari Mičela nazivaju „savremenim svetskim klasikom“ koji je do sada tri puta ušao u uži izbor za Bukerovu nagradu i samo je pitanje vremena kada će je i dobiti. Laguna je do sada objavila tri Mičelova romana: „Atlas oblaka“, „Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta“ i „Nevidljivi sati“, od ukupno sedam koje je napisao.
„Nevidljivi sati“ su nagrađeni uglednom World Fantasy Award 2015, a „čine ga brojni nezaboravni likovi i mogući svetovi. To je kaleidoskopski roman kakav je mogao da sastavi samo pisac koji nam pokazuje budućnost književnosti“, istakao je kritičar Vašington posta.
Zoran Janković je na tribini istakao da se „Mičelove knjige ne mogu svrstati ni u jedan žanr jer pripadaju svim poznatim, od porodičnog, realističnog preko fantazije, SF do distopije i da se svakako može uvrstiti u post-postmodernu savremenu literaturu anglosaksonske tradicije.“ Janković je prepoznao da se u Mičelovim knjigama primećuje uticaj filma na stil njegovog pisanja i da je sasvim razumljivo što je „Atlas oblaka“ ekranizovan.
Vojnov je Mičela nazvao piscem savremenog doba koji piše dve vrste romana, „one koji su suženog fokusa na određenu temu i drugu, kojoj pripadaju ’Nevidljivi sati’ a čini kaleidoskopsku seriju ili više (šest) mikrocelina stvarajući romane u romanu.“
Kako je zapazio Grujičić, u knjizi ima mnogo zabavnih detalja ali, u celini posmatrano, ovo delo ima eksperimentalnu formu i zahteva strpljivog čitaoca. Ipak, u šali je kazao da se ne treba plašiti obima knjige jer na oko 700 strana zapravo dobijate pet romana.
„Nevidljivi sati“ počinju naizgled trivijalano, jer junakinja petnaestogodišnja Holi Sajks zbog dečka beži od kuće i svog starog života. Međutim, Holi nije obična odbegla tinejdžerka već osetljivo dete kome su se povremeno obraćali glasovi, „radio ljudi“, kako ih je nazvala. Tu počinje fantastični deo priče jer se ispostavlja da je Holi provodnik za parapsihološke fenomene. Dok luta kroz englesku provinciju, vizije počinju da se ređaju, a njena stvarnost da nalikuje na košmar. Njen beg je tek uvod u događaje koji će ostaviti neizbrisive ožiljke na njenu porodicu i ta nerešena misterija odjekivaće kroz decenije Holinog života i uticati na sve ljude koje Holi voli, pa čak i na one koji se još nisu rodili...
O Mičelovom književnom stvaralaštvu, sa posebnim osvrtom na roman „Nevidljivi sati“, govorili su književni kritičar Zoran Janković, dramaturg i filmski kritičar Dimitrije Vojnov i pisac Petar Grujičić.
Dejvid Mičel se proslavio romanom „Atlas oblaka“, po kojem je snimljen istoimeni film. Književni kritičari Mičela nazivaju „savremenim svetskim klasikom“ koji je do sada tri puta ušao u uži izbor za Bukerovu nagradu i samo je pitanje vremena kada će je i dobiti. Laguna je do sada objavila tri Mičelova romana: „Atlas oblaka“, „Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta“ i „Nevidljivi sati“, od ukupno sedam koje je napisao.
„Nevidljivi sati“ su nagrađeni uglednom World Fantasy Award 2015, a „čine ga brojni nezaboravni likovi i mogući svetovi. To je kaleidoskopski roman kakav je mogao da sastavi samo pisac koji nam pokazuje budućnost književnosti“, istakao je kritičar Vašington posta.
Zoran Janković je na tribini istakao da se „Mičelove knjige ne mogu svrstati ni u jedan žanr jer pripadaju svim poznatim, od porodičnog, realističnog preko fantazije, SF do distopije i da se svakako može uvrstiti u post-postmodernu savremenu literaturu anglosaksonske tradicije.“ Janković je prepoznao da se u Mičelovim knjigama primećuje uticaj filma na stil njegovog pisanja i da je sasvim razumljivo što je „Atlas oblaka“ ekranizovan.
Vojnov je Mičela nazvao piscem savremenog doba koji piše dve vrste romana, „one koji su suženog fokusa na određenu temu i drugu, kojoj pripadaju ’Nevidljivi sati’ a čini kaleidoskopsku seriju ili više (šest) mikrocelina stvarajući romane u romanu.“
Kako je zapazio Grujičić, u knjizi ima mnogo zabavnih detalja ali, u celini posmatrano, ovo delo ima eksperimentalnu formu i zahteva strpljivog čitaoca. Ipak, u šali je kazao da se ne treba plašiti obima knjige jer na oko 700 strana zapravo dobijate pet romana.
„Nevidljivi sati“ počinju naizgled trivijalano, jer junakinja petnaestogodišnja Holi Sajks zbog dečka beži od kuće i svog starog života. Međutim, Holi nije obična odbegla tinejdžerka već osetljivo dete kome su se povremeno obraćali glasovi, „radio ljudi“, kako ih je nazvala. Tu počinje fantastični deo priče jer se ispostavlja da je Holi provodnik za parapsihološke fenomene. Dok luta kroz englesku provinciju, vizije počinju da se ređaju, a njena stvarnost da nalikuje na košmar. Njen beg je tek uvod u događaje koji će ostaviti neizbrisive ožiljke na njenu porodicu i ta nerešena misterija odjekivaće kroz decenije Holinog života i uticati na sve ljude koje Holi voli, pa čak i na one koji se još nisu rodili...
1/10
