Berlingverova sahrana i otkrivanje radosti koju osećamo kad gubimo, Moroova otmica i izdaja oca, Parizeova intelektualna hrabrost i prva ljubav koja je umrla na Dan zaljubljenih, govor kojim je Bertinoti srušio Prodijevu vladu, svakodnevni život tokom dvadesetogodišnje Berluskonijeve vlasti, jedna Kraksijeva rečenica i jedna Karverova priča samo su neke od priča koje je Pikolo uneo u svoj roman.

Snežana Milinković je istakla da je baš na dan tribine čitala intervju sa Pikolom u uglednom listu Republika u kome je on odbio da prihvati opšti stav u Italiji da je doba u kojem živimo najgore doba i da sve ukazuje na propast naše civilizacije. Prema rečima profesorke, on je u ovom intervjuu zastupao stav da treba samo da prihvatimo stvarnost onakvu kakva ona jeste i na taj način ponovio razmišljanja koja možemo naći u njegovoj knjizi „Želja da se bude kao svi drugi“ za koju je dobio prestižnu nagradu „Strega“.

Pikolo u svojoj prozi traga za smislom života, istakla je Milinkovićeva i knjigu okarakterisala kao političku rekonstrukciju generacije rođene šezdesetih godina, koja je devedesetih imala priliku da dođe na vlast ali se namerno povukla prepuštajući vodeće mesto Berluskoniju jer je „shvatila da joj više odgovara da ostane politički korektiv“.

Prevoditeljka romana Gordana Breberina je priznala da je prevođenje knjige „Želja da se bude kao svi drugi“ bilo izazov jer „na prvi pogled sve deluje pitko i jednostavno, ali je u biti veoma zahtevno jer svaka od epizoda se mora pažljivo uklopiti u celinu da bi prevod bio uspešan“. „Pikolo mnogo koristi citate i to je pozitivna strana ove knjige jer tera čitaoca da se dodatno informiše kako bi shvatio političku scenu Italije“, naglasila je Breberina.

Sanja Milić je priznala da nerado čita političke romane i da je zato njen odnos prema knjizi bio ambivalentan. „Posebno mi se dopao onaj da tako kažem ’ličniji’ deo u kome autor na neki način vodi raspravu sa samim sobom, a kao najzanimljiviji segment knjige izdvojila bih onaj koji se odnosio na otmicu i ubistvo Alda Mora koga je Pikolo posebno cenio jer je hteo da pomiri levicu sa desnicom u Italiji i tako obezbedi trajni mir u zemlji. U autobiografskim beleškama“, zapazila je Milićeva, „Pikolo pokazuje kako je njegova porodica bila ideološki podeljena, ali to nije smetalo ocu desničaru da redovno čita levičarski intonirane tekstove svoga sina i uredno ih sakuplja.“

Frančesko Pikolo je napisao knjigu koja je i roman o italijanskoj levici i priča o ličnom i kolektivnom sazrevanju. Čitajući ovo delo ne možemo da se ne zapitamo koliko nas određuju istorijske okolnosti u kojima živimo, da li bismo bili drugačiji da smo živeli u drugačijim okolnostima i koliko je jaka želja da se uklopimo i budemo kao svi drugi ili pak stalno u nama postoji želja da ipak budemo svoji i različiti.

Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za prvi petak u junu (2. jun) od 18 sati u knjižari Delfi u SKC-u, a tema će biti roman „S tobom, na odstojanju“ čileanske autorke Karle Gelfenbejn, za koji je dobila nagradu „Alfaguara“ za najbolji roman na španskom jeziku. Knjiga će do 2. juna biti na popustu od 30% u svim Delfi knjižarama i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.

Dobro došli!